ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 21.11.2016. u 09:30 Branko Bogdanović/ Bojan Bilbija
​ZABORAVLjENA ISTORIJA SPOMENIKA VELIKOG RATA

Spomenik ruske slave od Soluna do Beograda

U Komitet za izgradnju spomenika ušli su potpredsednik Beogradske opštine Dobroslav Bogdanović i pukovnici Skorodumov i Tasovac, a kamen-temeljac položen je 19. jula 1934. godine
Споменик руске славе (Фото: Урош Богдановић)

Na beogradskom Novom groblju 1936. godine je otkriven prvi spomenik caru Nikolaju II i ruskim vojnicima izginulim tokom Velikog rata – Spomenik ruske slave. Memorijal je prvenstveno bio posvećen ruskim vojnicima poginulim na teritoriji Srbije od 1914. do 1915, kao i vojnicima Druge specijalne pešadijske divizije generala Diterihsa, palim na Solunskom frontu.

Jedan od glavnih inicijatora izgradnje Spomen-kosturnice ruske slave bio je pukovnik Lajb-gardijskog Pavlovskog puka Mihail Skorodumov. No, ideja o podizanju monumenta imala je i političku pozadinu; rodila se u jeku borbi između različitih frakcija radi preuzimanja vodeće uloge u ruskom izbegličkom pokretu.

U Kraljevini SHS aktivno je delovalo nekoliko ruskih izbegličkih vojnih organizacija. U cilju jačanja međusobnih veza i centralizacije njihovog delovanja, 1921. je formiran Savet objedinjenih oficirskih udruženja. Pri tome, glavnokomandujući ruske Bele armije, general Vrangel, 1923. godine je zabranio oficirskim organizacijama svako političko angažovanje.

Vrangel je Rusku armiju 1. septembra 1924. transformisao u organizaciju Ruski opštevojni savez (ROVS). Zvanično je zastupala doktrinu „neprejudiciranja”, odnosno, smatrala je da „državno uređenje Rusije treba rešavati tek nakon rušenja sovjetske vlasti”, što je dovelo do razlaza sa monarhistima-legitimistima. Sukob je eskalirao nakon što je veliki knez Kiril prihvatio titulu imperatora.

Među monarhistima-legitimistma u Jugoslaviji rodila se ideja da se, umesto „neaktivnog ROVS-a”, formira vojna organizacija koja bi predstavljala kadrove „obnovljene ruske armije”. Tako je 16. septembra 1923. organizovan Savez oficira – učesnika Velikog rata, iz koga je 30. aprila 1924, nastao Korpus oficira Imperatorske armije i flote” (KIAF), poznat i kao „Rusko narodno opolčenije” (RNO). Da bi se članstvo omasovilo, u redove KIAF primani su i podoficiri i vojnici, vojni činovnici, medicinske sestre, te dobrovoljci koji nisu prošli vojnu obuku.

Pukovnik Mihail Fjodorovič Skorodumov (1892–1963), idejni tvorac Spomenika ruske slave

(Foto: iz lične arhive Spomenik ruske slave)

Pukovnik Skorodumov je 29. marta 1934. dobio saglasnost mesnih vlasti na pravilnik RNO, čime je organizacija započela sa zvaničnim radom; kancelarija je otvorena u Zrinjskoj br. 18, u stanu Skorodumskog. Osnivanje politizovanog RNO još više je produbilo sukob sa Vrangelovim ROVS-om. Da bi se idejni konflikt prevazišao, Skorodumov je pokrenuo inicijativu za prenos ostataka ruskih vojnika poginulih na Solunskom frontu i izgradnju spomen-kosturnice. Ideja se zasnivala na tome da se ruske izbeglice ujedine oko odavanja počasti pokojnom imperatoru Nikolaju II i milionima ruskih vojnika palih u Velikom ratu.

Tako je Skorodumov, uz Nikolu M. Bogdanovića, 8. jula 1934. pokrenuo kampanju za podizanje Spomenika slave. Zahvaljujući blagoslovima srpskog patrijarha Varnave i duhovnog lidera Ruskog zarubežja, mitropolita Antonija Hrapovickog, u sklopu RNO je iste godine osnovan  Upravni odbor za izgradnju spomen-kosturnice ruskih vojnika poginulih i streljanih na teritoriji bivše Austrougarske – danas Jugoslavije, kao i vojnika poginulih tokom odbrane srpske prestonice. Rešenjem Beogradske opštine od 13. aprila 1934, Udruženju je besplatno ustupljeno zemljište na ruskom delu Novog groblja. Udruženje je imalo obavezu da o svom trošku izradi projekat, podigne kosturnicu i u nju položi posmrtne ostatke ruskih vojnika.

Odbor je planirao da novac za izgradnju spomenika obezbedi putem dobrovoljnih priloga i donacija. Radi privlačenja darodavaca, 8. jula 1934. obznanjeno je da će ime svakoga ko priloži više od 500 dinara, biti urezano na posebnom kamenom bloku ugrađenom u spomenik. Svetovne i crkvene vlasti Kraljevine Jugoslavije odboru su izdale i zvaničnu dozvolu za prikupljanje priloga, tako da je Skorodumov u Poštanskoj štedionici otvorio zaseban račun.

Radi ostvarenja zamisli, iste godine formiran je i Komitet za izgradnju spomenika, u koji su, između ostalih, ušli potpredsednik Beogradske opštine Dobroslav Bogdanović, kao i pukovnici Skorodumov i Tasovac. Komitet je za autora spomen-kosturnice odabrao poznatog ruskog arhitektu Romana Verhovskog, dok je tehnički deo poverio inženjeru Opštine grada Beograda Vladimiru Mikiću. Na radovima, koji su započeti 14. jula 1934, angažovani su nezaposleni članovi RNO.

Kamen-temeljac za spomen-kosturnicu položen je 19. jula 1934. godine. Svečanom činu prisustvovale su eminentne zvanice iz redova vlasti, diplomatskog kora, crkve i ruske emigracije. Po okončanju oficijelnog dela ceremonije, predstavnik kralja Aleksandra I – kapetan Nikola Pavlić članovima Saveta je uručio novčani prilog od 5.000 dinara.

Sutra: Spavajte, borbeni orlovi

(Medija centar „Odbrana” će naredne godine izdati knjigu vojnog istoričara i saradnika „Politike” Branka Bogdanovića – „Zaboravljeni i nestali”. Studija se bavi zaboravljenim i uništenim spomenicima srpskih, ruskih, francuskih, ali i neprijateljskih vojnika palih tokom Velikog rata)

Komеntari21
5b32d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Igor G.
"Рус Михаил" Opet iznosite poluistine mitološki naduvavajući rusku pomoć Srbiji. Rusija nije ušla u rat da bi pripomogla Srbiji već je napadnuta. Ne postoji nikakvo preteće pismo o sklapanju mira, mada su to rusi kasnije uradili i tako pomogli Srbiji. Postoji telegram u kome car preti napuštanjem Antante ukoliko se ne ubrza spasavanje. Za to vreme su francuzi vojno uzeli Krf pošto su grci bili protiv iskrcavanja srbske vojske. Rusi su pimigli koliko su mogli i za to im hvala, ali je malo neukusno preterivati i porediti je sa pomoću Francuske.
Paznja
Da ne bi doslo do nesporazuma, i mesanja gore pomenutih izbeglica-mucenika, sa "crvenom" Rusijom i ovom danasnjom koja proslavlja vodje i tekovine te "crvene" Rusije, preporucljivo je, najmanje dva puta procitati tekst, pre nego sto emocionalno komentarisete.
Рус Михаил
@Игор .Г. "Ako slusas jedno zvono, poslusaj i drugo". 15.01.1916. godine Nikola Pasic je uputio ruskom caru Nikolaju II pismo, u kojem je molio cara (po Vasem "glupih prijatelja") da utice na saveznike, koji su morali da organizuju evakuaciju izmucene mukotrpnim odstupanjem srpske vojske iz Albanije na KRF i u BIZERTU, ali, prosto receno, ostavili su Srbe na cedilu. I tek nakon ULTIMATUMA ruskog cara, koji je pripretio doticnim da ce Rusija izaci iz rata, ako Srbima nece se pruziti neophodna pomoc. Naravno da je to bilo uradjeno odmah, jer izlazak Rusije iz rata bi bio KATASTROFALAN za saveznike: Rusija je odvlacila na svojim frontovima vise od polovine nemackih trupa, a sto se tice Austro-Ugarske, najveceg neprijatelja Srbije u tom Velikom ratu, Ruska vojska je unistila u ratu 800 000 njenih vojnika i oficira, a 1 850 000 je zarobila (vise od svih drugih saveznika). Jel moze ovo da se smatra kao pomoc Rusije Srbiji i jel moze ona da se meri sa pomoci Francuske?!
Божидар Митровић, доктор правних наука
Свака част и велика благодарност ауторима чланка, фотографу и дизајнерима Политике. Чланак могуће осветљава и унутар Руске поделе тога времена а и данас - које могуће објашњавају зашто Руси и органи Русије нису здушније подржали не само предлоге него и захтеве Регионалне друштвене организације Обједињење Срба из Москве да се споменик стави под државну заштиту и пренесе у центар Београда. Или то ипак нема никакве везе ни са Србима ни са Русима нити са СлоВенима. Када би се овај величанствени споменик преместио у центар Београда или чак изградила реплика и такође са (Новог) гробља (историје) пренео у центар Београда "Споменик заштитницима Београда" онда би Београд у туристичком смислу а и архитектонском, моралном и сваком другом у најлепшем смислу био сасвим други, и далеко величанственији град.
Рус Михаил
Kad citam takve tekstove, uvek osetim jaku nostalgiju za tim vremenima, kada smo mi Rusi i Srbi bili zajedno (a najvise se to desavalo u ratna vremena), kao da sam i ja ziveo u ta vremena i bio ucesnik tih zbivanja. Verovatno to je zov krvi i nesto veoma snazno na genetskom nivou. Osecam kako mi ta nostalgija cisti dusu, puni je sa necim uzvisenim, kao da vidim pred sobom svog srodnika ili starog prijatelja nakon dugog rastanka. Nemojmo u svim nasim retorikama da zaboravljamo ono sto su nam ostavili u zavet nasi vec daleki preci. Da ne postanemo nikada bivsi prijatelji, jer mudra srpska narodna poslovica kaze: "BIVSI PRIJATELJ JE GORI NEGO NEPPRIJATELJ". Oprostite mi na sentimentalnosti, jer ovo je receno od srca.
Dragana Rosic
lepo i iskreno,jednostavno receno
Игор Г.
"Боље је имати паметног непријатеља него глупог пријатеља"- мудра српска пословица. Од 620.000 војника, што српских, француских, британских, италијанских било је и 18.000 руса. У сваком случају хвала русима на помоћи али она се неможе мерити са помоћи фаранцуза на пример. Једино што веже, на жалост, русе и србе је љубав према комунизму и ништа више.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja