petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

I Francuzi se pitaju za izvoz „fiće” u Rusiju

Kada se priča o recipročnom uvozu „lade”, zaboravlja se da je proizvođač ovog automobila „Avtovaz” iz Toljatija u većinskom vlasništvu grupacije „Reno-Nisan”
Autor: Brane Kartalovićnedelja, 20.11.2016. u 20:05
„Лада икс реј”, један је од адута „Автоваза” на Московском сајму аутомобила

Kragujevac – Stvari nisu jednostavne ni kada je politika u pitanju, a mogu biti i komplikovanije kad se u odnose upletu i ekonomski interesi. Tako posao oko bescarinskog izvoza „Fijatovog” modela „500-L” iz Kragujevca na tržište Evroazijske ekonomske unije nije pitanje samo prijateljske politike koju naša država vodi prema Rusiji i drugim zemljama članicama ovog saveza, već i zapetljanih poslovnih odnosa na polju globalnog tržišta kome je profit jedina mera uspešnosti.

Kada se priča o recipročnom uvozu ruskih „lada” u Srbiju, što bi trebalo da bude sastavni deo aranžmana naše države sa Evroazijskom ekonomskom unijom, u kojoj se odluke donose konsenzusom, zaboravlja se da je proizvođač ovog automobila „Avtovaz” iz Toljatija u većinskom vlasništvu francusko-japanske grupacije „Reno-Nisan”. I od ovog konglomerata, ne samo od političkih dogovora, zavisi da li će posao o kome se priča već nekoliko godina, uopšte biti sklopljen, a ako bude, pod kojim uslovima.

„Reno-Nisan” ima svoje interese i kada je u pitanju malo tržište kakvo je Srbija, a bescarinski uvoz jeftinih „lada” mogao bi da poremeti prodaju nekih drugih francusko-japanskih modela u našoj zemlji. Velike kompanije ništa ne prepuštaju slučaju, pa bi dogovor koji je najavljen za sredinu decembra možda mogao biti i prolongiran.

Preuzimanje ruskog „Avtovaza” trajalo je gotovo deceniju, a posao je konačno sklopljen 2014., kada je „Reno-Nisan” postao dvotrećinski vlasnik proizvođača automobila iz Toljatija. Trećinu kapitala je zadržala ruska državna korporacija „Rostek”. Gotovo identičan model primenjen je i u ugovoru koji je Vlada Srbije 2008. potpisala sa „Fijatom”, sada grupacijom „Fijat-Krajsler”. U borbi na svetskom tržištu automobila ništa nije lako, ni jednostavno, budući da ni nekada velike kompanije sada ne mogu da opstanu ako se ne povežu sa dojučerašnjom ljutom konkurencijom. Uzgred budi rečeno, „Fijat” je odavno prisutan u Rusiji, još iz vremena premijera Berluskonija.

Što se ekonomskih rezultata kragujevačke fabrike tiče, kada bi do bescarinskog izvoza „500-L” zaista došlo, oni bi bili više nego skromni. Plasman 5.000 do 10.000 „velikih fića” na evroazijsko tržište sa gotovo 200 miliona stanovnika, kompaniji „Fijat-Krajsler automobili Srbija” doneo bi svega oko 30 miliona evra prihoda, a proizvodnja bi bila povećana jedva za desetak procenata. To ne bi bio značajan posao ni kada je reč o našem spoljnotrgovinskom bilansu koji je poslednjih nekoliko godina poboljšan.

„Za nas je pitanje 'Fijata', da ljudi ne misle da je u pitanju veliki novac, rekao bih, psihološko, simbolično, jer sam siguran da će naši italijanski prijatelji mnogo lakše i mnogo brže doneti odluku o drugom modelu u kragujevačkoj fabrici ukoliko budu znali da mogu da izvoze svoja vozila na evroazijsko tržište” – izjavio je nedavno premijer Vučić.

Iz ove izjave, između ostalog, jasno se vidi da je problem i to što kragujevački „fića” nije srpski proizvod. Da bi bio, više od 50 odsto delova za prvu ugradnju u auto moraju biti proizvedeni u našoj zemlji, a to nije slučaj. Komponente uglavnom stižu iz inostranstva, a i „Fijatovi” dobavljači su pretežno strane kompanije koje su u Srbiji izgradile svoje pogone. U takvim okolnostima, bescarinski izvoz „500-L” u zemlje Evroazijske ekonomske unije nije jednostavan, bar ne pod oznakom „mejd in Srbija”.

„Izvoz je moguć ako postoji politička volja, čak i ako su komponente pretežno uvozne” – kazao je ministar Ljajić, navodeći da je takav aranžman sa Evroazijskom ekonomskom unijom imao Vijetnam.

Imajući u vidu da je počeo da se pravi 2012, „500-L” je, prema svetskim merilima, odveć vremešni model koji više nema perspektivu na globalnom tržištu. „Fijat” je započeo njegovo redizajniranje, ali je jasno da se kragujevačkoj fabrici automobila, ako uskoro ne krene proizvodnja novog modela, ne smeši lepa budućnost, na šta u svojoj izjavi upozorava i premijer Aleksandar Vučić.

Treba, dakle, sačekati sredinu decembra i videti da li posao oko bescarinskog izvoza „500-L” uopšte može biti sklopljen, jer se, prema informacijama kojima „Politika” raspolaže, u vezi sa tim pita i grupacija „Reno-Nisan” koja pravi rusku „ladu”.


Komentari28
afaee
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milan lala
E stvarno smesnih li zakljucaka , nisu Reno - Nisan ti koji vode politiku Ruske vlade i odlucuju sta ce se u Rusiji bez carine uvoziti a sta nece. Ajde dosta spinovanja i neozbiljnih komentara , kad Putin kaze moze onda ima odmah da pocne uvoz , sve drugo je bla... bla.... bla. Hocemo li ili necemo dobiti dozvolu iskljucivo zavisi od procene Rusije jesmo li mi i dalje njihovi prijatelji i saveznici ili ne .
Joca Dopisnik Belosvetski
Zasto se zaboravlja da "fica" nije samo to nego je i "FIAT" i jos neko. Srbi to uglavnom montiraju i boje a Italijani i jos neko, prave delove. Stalno se zaboravlja da Srbi samo "vezuju pupak" toj bebi koja ima druge majke - nije samo jedna.
Beogradjanin Schwabenländle
Надам се да ће редакција дозволити одговор. @ Ранко М. занимљив садржај Вашег одговора. Има само једну суштинску грешку ако смем отворено да кажем. Прво, 1.000 знакова су недовољни да се све објасни. Комунизам је одувек био теориска утопија, у бићу човека није да сви имају исто, свако " нормалан " тежи да оствари што више, да му буде боље њему и његовом нараштају. У Југославији је комунизам био кобојаги социјализам док није постао самопослуга за кадрове. А то што Ви зовете социјалистички систем, ми на западу то зовемо социјална тржишна привреда која се брине, у истој мери држава и синдикати, да нико успут не падне . И ако падне ту су разни закони и правила, не на папиру, која ће омогућитда свако може пристојно да живи од свог рада. Разлика међу држава које сте навели, а у које спадају и Немачка, Аустрија, Холандија, Луксембург је у висини те помоћи, као и у висини пореза. Комунизам је филозофија, слободна привреда је остварење реалне сарадње паметних политичара и синдикалаца.
Toljati
Setnja pored Zigulskog jezera u Toljatiju. Prica ide..vidis, ovde su se u vreme SSSR-a svakog vikenda sakupljale porodice, deca, kupali se, zarili sasljik, pili vodku,pivo,sokove,slusali lokalne pevace,svirace....svi smo imali posao u Ladi,dobijali stanove,plata kakva takva, imali smo besplatno socijalno....svako od nas je imao preko puta jezera dacu, gajili smo povrce, lovili divljac,ribu..... Sada ta obala deluje sablasno, narod ima tam toliko da prezivi, plate u Renou male, mnogo otpusteno, samo ovo malo koji uz obezbedjenje voze dzipove uzivaju u blagodetima kapitalizma.
Preporučujem 7
Игор Г.
"Ranko M." Највећа мана капитализма је неправедна подела благостања. Највећа врлина социјализма је подједнака подела беде.
Preporučujem 16
Prikaži još odgovora
Марина из Мачката
Ми у потпуности неизрециве целине подржавамо извоз аутомобила и сирних намаза на развијена тржишта Евроазијске уније.
Beogradjanin Schwabenländle
@ Ранко М. хвала на Вашем мишљењу. Видим да уопште нисте схватили поруку; Србија се научила да разне " донације " страних држава, , на доставе рођака из иностранства, на нерад, " јавашлук ", корупцију, на даноноћно седење у кафићима, само се није научила да ради,планира и размишља. Вучић ми је задња помисао, или рупа на фрули, а комунизам мрзим из дна душе. Уколико не видите где данас стоји Србија и за које се вредности труди онда Вам нешто са видом није у реду. И сада Ви лично очекујете да ја Вама, после 25 година уништавања српске привреде ( не мислим на Вас лично ) одржим предавање како ради слободно тржиште, бојим се да је то за Вас касно, осим тога искрено речено не верујем да би схватили, као присталица бившег поретка, Брозовог , Милошевићевог, Вучићевог. Сада је Србија привредно на задњем месту у Европи. Полемика је веома лош саветодавац.
Ranko M.
BG.Schwabenlendle; G.dine, ja sam Vasu poruku davno shvatio, ali i kako mislite. Misljenje Vam je iskljucivo, bez sirine, usko fokusirano na mrznju prema, svemu sto pripada "dijalektickom materijalizmu" iz koga je izrastao "Komunizam" kao neki veoma "fluidni" filozofski pravac, koji nigde nije zazivio, jer je bio samo projekat. Ali ,Vi i slicni, to ne razumete. Vi socijalizam, u bivsoj YU, tumacite kao "komunizam". Komunizam u bivsoj YU se predstavljao kao tendencija za neku buducnost, nikako kao trenutno stanje. Danas taj, u principu socijalisticki sistem, provode Svedska,Norveska,Finska..,u kojima je, kao sto znate, najveci standard i najzasticenija ljudska prava. Socijalisticke i SD partije, su najcenjenije na Svetu. I to je trend. A sta nam je kapitalizam, kao ekonomsko-filozofski pravac doneo, vidimo od pocetka 20-tog veka do danasnjih dana. "Komunisticke" vodje, se ne razlikuju nimalo od kapitalistickih. Radili su isto, a ovi drugi i danas rade sve, da zastite svoju ideju.
Preporučujem 10

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja