utorak, 20.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 22.11.2016. u 08:14 Jasmina Pavlović Stamenić

Hoće li Atina izaći iz krize

Sve nade uložene su u poslednje zasedanje Evrogrupe u decembru
Праг грчке банке уточиште за бескућнике (Фото Ројтерс)

Od našeg dopisnika
Atina – Crni oblaci nadvijaju se nad Grčkom koja ima samo dve nedelje da se sporazume sa poveriocima. Obećanja Baraka Obame da će podržati restrukturizaciju grčkog duga nisu omekšale Nemačku koja smatra da bi za Atinu to bila loša usluga.

Dobro je što se posle sastanka evropskih lidera u Berlinu Ciprasova vlada vratila u žižu interesovanja što, možda, može da inicirala da se na dnevni red predstojećeg samita Evrogrupe, 5. decembra, postavi i pitanje srednjoročnih olakšica za ogromni grčki dug.

U praksi, pregovori sa predstavnicima institucija koji su i dalje u Atini, ne idu lako. Neprekidno se dodaju nove mere štednje, zahteva novo smanjenje penzija, kolektivna otpuštanja u javnom sektoru, hitna privatizacija svega onoga što je „zapelo“. Stiče se utisak da i pored svih pritisaka i dobre volje, Ciprasova vlada neće uspeti da ispuni sve zahteve.

Ministar finansija, Euklid Cakalotos, upozorava kreditore da je odlaganje odluke o srednjoročnim olakšicama duga opasno jer može da bude propuštanje dobre prilike da se Grčka izvuče iz krize. Cakalotos upozorava da odlaganje teme duga za još dve godine može da povuče i odlazak investitora. Istovremeno, u trenutku kada populizam u Evropi raste evrozona će preživeti samo, kaže, ako Evropa ubedi glasače da je u stanju da rešava probleme.

„Ako se grčki dug učini održivim to će značiti i kvantitativne olakšice sa strane Evropske centralne banke, a svako odlaganje rokova otvoriće prostor za tako dugo čekani oporavak privrede”, rekao je ministar finansija i naglasio da, ako sporazuma o dužničkim olakšicama ne bude u decembru ili januaru, Grčka neće moći da pretenduje na obećana sredstva i neće moći da se vrati na tržište pre 2018. godine, što bi značilo zaustavljanje programa na pola puta.

Ukoliko do odlaganja dođe, šta će biti s Grčkom?

Atina to više neće moći da podnese. Grčki dug porastao je u drugom polugodištu za 3,1 odsto dostigavši 179,2 procenata BDP-a. Bar 125.000 porodica živi od 100 evra mesečno, a 500 porodica na Kritu stanuje u automobilu ili na ulici, u bolničkom dvorištu. Kupaju se u perionici automobila. Jedan ugledni biznismen sa Krita nestao je pre tri godine. Rodbina ga je tražila ali ga je ekipa televizijske emisije „Svetlost u tunelu”, koja se bavi traganjem za nestalima, našla na ulici dok je rečao svoju porciju u javnoj kuhinji.

Dok poverioci pritiskaju vladu da stavi na doboš sve stanove i kuće za koje nisu plaćeni krediti, Grci izlaze na demonstracije u nadi da će i dalje njihov pregovarački tim i banke moći da zaštite njihove interese. U međuvremenu, raste armija nezaposlenih i prema grčkim statističkim podacima koji obuhvataju sve kategorije nezaposlenih, sada ih je 30,8 posto.

Da bi učestvovao u grčkom paketu pomoći MMF traži da u narednih desetak dana, do samita Evrogrupe, Atina za dodatnih 10 odsto smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, da se granica oslobađanja od poreza spusti na godišnji prihod od 8600 evra, da se nastavi sa liberalizacijom profesija, pokrene dalji proces privatizacije, posebno u sferi energetike. U nameri da olakša proces pregovaranja i ocenjivanja drugog paketa reformi, što je uslov za početak pregovora o dužničkim olakšicama, premijer je čak rekonstruisao vladu.

Iako Aleksis Cipras uverava naciju da je rešenje na vidiku i da je Grčka ispunila većinu svojih obaveza, u praksi je sve mnogo dramatičnije. Privreda je u recesiji, a zemlji je neophodan obećani kredit. Novac se i dalje iz banaka odliva u inostranstvo – sada u susednu Rumuniju i Bugarsku gde se seli sve više fabrika. Istovremeno, Grke od januara očekuje novi poreski cunami koji će podići poreze na nekretnine, biznis i poljoprivredne aktivnosti, poreze na gorivo, cigarete, kafu, fiksnu telefoniju i elektronske cigare.

Rešenje je „na dugom štapu” a Grčkoj je neophodan obećani kredit iz trećeg paketa pomoći kako bi podmirila dospele obaveze prema tim istim poveriocima. Sve češće se spominje četvrti memorandum, novi paket pomoći kako bi se na brzinu izvršio pritisak i Grčka dodatno zadužila. Premijer odbacuje ovu mogućnost i insistira da kreditori ispune svoj deo obaveza i da, konkretno kada je reč o Berlinu koji je glavna kočnica, Nemačka postupi isto onako kako je prema njoj 1953. godine postupila međunarodna zajednica kada joj je otpisala dug.

Podeljenost u samoj Evrogrupi i zabrinutost Evrope posle pobede Donalda Trampa možda mogu da idu u prilog Grčkoj. Da eventualno već 28. novembra na radnom sazivu Evrogrupe dobije „zeleno svetlo“ koje će utabati put za povoljnije rešenje na samitu 5. decembra. Poslednjih dana često se sa nadom podseća na izjavu predsednika Evrogrupe, Jeruna Dajselbluma, koji je na kongresu u Londonu izjavio da „u decembru treba da se razgovara o kratkoročnim merama za grčki dug i da postoji određeni stepen optimizma”.

Komentari9
c3d2c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vukašin Jelenić
Grča nije propala i kada se drevna demokratija razjebala.Malo se počešu na glavi i pljunu u ruke.Onaj koj sigurno propada bez krađe su švabe i ameri,jer ne umeju sami da rade bez gastarbajteri.
Danilo Stojicevic
Jos malo citata: "Sličnosti između Grčke i Ekvadora su očigledne. I u Ekvadoru, kao sada u Grčkoj, MMF je zahtevao da se štedi, da se smanje plate, penzije, izdaci za zdravstvo, školstvo i sve drugo kako bi se vratili dugovi. Privreda je smanjivana, pa je uprkos štednji i smanjenju standarda - dug i dalje rastao. Razlika je što je predsednik Korea učinio nešto što se retko spominje kao alternativa - proverio dugove i odbio da plati one koji su rezultat korupcije i čiji je cilj bio punjenje džepova vladajuće elite, a odbio je i usluge MMF-a. S druge strane, grčkim političkim liderima to ne pada na pamet, jer su i sami decenijama učestvovali u nagomilavanju sličnih dugova." "Treba reći da nakon odbijanja plaćanja dugova, finansijsko tržište ostaje zatvoreno za zemlju. Ekvador je, na primer, finansijera našao u Kini." Pametnom dovoljno!
Danilo Stojicevic
Dozvolite da svoj prethodni tekst radi jasnoce dopunim citatima: "Prema međunarodno prihvaćenoj, pravnoj teoriji kada se diktatorski režim zaduži, ne zbog potreba države ili društva, već da bi ojačao sebe ili represiju nad društvom, dug je nepošten i ne obavezuje naciju. To je dug režima, odnosno lični dug koji je vladalac ugovorio. Da bi dug obavezivao državu mora biti korišćen u interesima države i uz pristanak naroda. Dugovi čija je namena protivna interesima države i za koje poverilac zna, ne obavezuju državu. Poverioci su time učinili neprijateljski akt prema narodu i ne mogu očekivati da narod preuzme na sebe dugove režima." "Najnoviji slučaj nepoštenog duga nije, međutim, naišao na odobravanje međunarodne investicione zajednice, a to je dug Ekvadora koji je 2008. novi predsednik Rafael Korea proglasio nepoštenim, prekinuo svaku saradnju sa MMF i Svetskom bankom, a njihove predstavnike izbacio iz zemlje, uprkos pretnjama investitora i finansijskih organizacija."
Vukašin Jelenić
na odgovoru evropljanina ness-a ekonomija postoji i unutar države za preživljavanje,ti si izgleda naviko na zavisnost i globalizaciju.Srbija pod miloševićem je loš primer,jer je to samo SRBIJA a kada bi bila Jugoslavija drugačije bi izgledalo,trggovali bi međusobno i granice stranih proizvoda bi zatvorili i eto rešenja.Ume se i otkopčati od svetskog tržišta,ne samo prikopčati.To se uvek treba tako radi,kada neko misli da vlada svetom.to te izgleda tamo ne uče u jugošvapsku.
Danilo Stojicevic
Cudi me da do sada grci nisu pokrenuli inicijativu za ustanovljenje tzv. "nepostenog duga". Ova institucija nije nista posebno novo, priznata je u ekonomskoj teoriji i poznata u praksi. Uspesno je primenio Rafael Korea kada je izabran za predsednika Ekvadora, mislim 2006 godine i otpisao oko 70% spoljnog duga prema poveriocima kao "neposten" dug. I niko ga nije ubio a Ekvador se ekonomski preporodio. Sustina je da se utvrdi u kojoj meri sredstva koja su bila povucena iz kredita poverilaca nisu utrosena za ono cemu su namenjena a odgovornost snose pojedinci, imenom i prezimenom, koji su bili zaduzeni sa plasmane u prethodnim vladama unazad verovatno dvadesetak godina. Jasno mi je da je ovo dug i opasan put ali Grcka nema mnogo izbora. Ako je uspeo Korea mogao bi da uspe i Cipras. Treba probati!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja