sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:09

Momak devojku zaludeo, a devojka njega opčinila

Raščlanjavanje reči vodi ka boljem poznavanju jezika
Autor: Dr Nenad Ivanović*utorak, 22.11.2016. u 15:05

Široj javnosti malo je poznato da je književnik Jovan Sterija Popović (1806–1856), pesnik zbirke „Davorje“ i pisac pozorišnih komada „Tvrdica“, „Pokondirena tikva“ i drugih – bio jedan od najznačajnijih teoretičara srpske leksikografije u 19. veku. Zahvaljujući naučnom radu u ovoj oblasti, J. S. Popović se može smatrati začetnikom savremenog metoda analize značenjski srodnih reči (sinonima) u srpskom jeziku.

Sterijino leksikografsko delo vezano je za Društvo srpske slovesnosti (današnju Srpsku akademiju nauka i umetnosti) koje je osnovano 1841. godine, a u periodu od 1844. do 1847. godine Sterija je aktivno učestvovao u stvaranju njegovog filološkog programa. O tome najviše podataka daju zapisnici sa sednica Društva (izd. Arhiva SANU, 2011) odakle saznajemo da se Sterija u to vreme aktivno bavio leksikografskim poslovima: izradom terminološkog rečnika, prikupljanjem leksičke građe iz različitih krajeva Srbije, kao i njenom stručnom analizom i obradom. U datom kontekstu, filološki rad J. S. Popovića predstavljao je odgovor na prvi zadatak Društva srpske slovesnosti, koji je njegovim Ustavom iz 1845. definisan kao „obražavanje Srpskoga jezika i rasprostranjavanje nauka na Srpskom jeziku“.

Godine 1847, u prvoj svesci Glasnika Društva srpske slovesnosti, Sterija je objavio veći broj ogleda i članaka posvećenih naučnim i stručnim pitanjima koja su ga okupirala u prethodnim godinama: obradi termina (na„zivoslovnih reči“), pokrajinskih i dijalekatskih reči („srpske reči predelne“) i dr. Ovim je, u ideji, započet rad na izradi velikog Rečnika književnog i narodnog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti.

Od Sterijinih priloga u Glasniku najviše pažnje privlači Pokušenije smislosrodnog (sinonimnog) rečnika, ogled iz leksikografske obrade sinonima u srpskom jeziku. Pokušenije počinje kratkim predgovorom, u kome autor obrazlaže svoj pristup analizi sinonimnih reči:

Reči su znaci – piše Sterija – kojima naša ponjatija [pojmove] izražavamo. Kao što se ponjatija razvijaju, tako se i reči plode, i stalno dobijaju u narodu opredeljenije. U svakom jeziku ima reči, koje se prvim pogledom čine, da su jednake; ali kad se duže o njima misli, primječava se [opaža se] potajna neka razlika. Tako na pr. dobiti i primiti čini se da znače jedno isto, i opet, kad ji’ dobro razgledimo, naći ćemo čertu neku, koja ji’ po ponjatijama odvaja. Za dokučiti ovu razliku, moramo reči, tako reći, cepati, označaj svake stalno opredeliti, predmete, na koje se odnose, dobro svežbati; i to je zadatak smislosrodnog rečnika. Ovakovo razčlenjavanje reči vodi nas k boljem poznavanju jezika.

Ovaj predgovor važan je ne samo za pravilno tumačenje Sterijinog pristupa sinonimiji, već i za razumevanje odnosa srpske filološke nauke u 19. veku prema fenomenu značenja reči u celini. Reči su zna„ci“ koji stoje za po„njatija“ (pojmove): razvoj pojmova prati plo„đenje“ (umnožavanje) i opre„deljivanje“ (značenjsko nijansiranje) reči koje ih predstavljaju. Suština metoda leksikografske analize sinonima sadržana je u ce„panju“ ili opre„deljivanju označaja reči“ kako bi se došlo do po„tajne razlike“ između pojmova koje te reči imenuju.

Praktična razrada teorijskih postavki iz Predgovora izvedena je u opisnom delu Pokušenija smislosrodnog rečnika. Prvo što pada u oči jeste da ovaj deo Pokušenija podseća na mnoge moderne rečnike sinonima. Rečnički članak je podeljen na odrednički i opisni deo; u odredničkom delu dat je sinonimski niz (npr. obmanuti, prevariti, omesti, zavesti, opčiniti, zaludeti, nadhitriti); dok su u opisnom delu članka izložene razlike u značenju i upotrebi između pojedinih reči u tom nizu.

Tako npr. razliku između glagola obmanuti i prevariti Sterija obrazlaže na sledeći način: obmanuti znači pri„činiti, da ko uzme neistinu za istinu“, dok prevariti znači pri„činiti... da se ko u sledstvu (rezultatu) obmanut nađe“. Kada nekoga obmanemo, mi izričemo neistinu koja može biti i korisna i štetna po sagovornika, a tezu da laž može biti i dobra Sterija potvrđuje sledećim primerom: ako nekoga obmanemo da je lek koji pije sladak, a lek je gorak, on će ga popiti a naša laž će mu biti od koristi. Sa druge strane, kod glagola prevariti reč je isključivo o onom što je štetno po sagovornika: prevario nas je onaj ko nam je obećao da će nam vratiti dug ali to nije učinio. Ili: upotreba glagola zaludeti, prema Steriji, podrazumeva da neko ostvaruje korist na račun drugih posredstvom svog intelekta (kao veštiji ili pametniji); dok upotreba glagola opčiniti podrazumeva korist koju neko ostvaruje na račun drugih posredstvom svojih draži (kao lepši ili zanosniji). Ovu razliku Sterija potkrepljuje jezgrovitim primerom: Momak je devojku zaludeo; devojka je momka opčinila. Ili: razlika između glagola isprositi i iskamčiti je u tome što glagol isprositi, svojom upotrebom, podrazumeva jak emocionalni angažman molioca u ostvarivanju molbe (is„prositi štogod znači žalostivo i sa suzama želju ispunjenu viditi“) – dok, sa druge strane, glagol iskamčiti podrazumeva situacije u kojima neko uporno ponavlja molbu što za posledicu ima njeno ispunjenje, ali i negativnu reakciju moljenog: is„kamčiti znači molbom toliko dosađivati, da se drugi najposle i preko svoje volje sklonio (rešio) želju nam ispuniti, samo da nas se oprosti“.

Leksikografska obrada sinonima u Pokušeniju smislosrodnog rečnika (od koje je ovde predstavljen samo mali deo) svestrana je, i u neku ruku objedinjuje ono čime se J. S. Popović bavio u životu: pravnički preciznu formulaciju (po profesiji je bio advokat); filozofski produbljenu analizu (Sterija se naročito zanimao za filozofiju prava, koju je tokom dva semestra i predavao na Liceju); i znanje rođenog psihologa o tananim nijansama upotrebe reči, neophodno da bi se stvarala vrhunska književnost.

U istoriji srpske filologije Jovan Sterija Popović će ostati poznat još po jednoj važnoj konstataciji: da leksikografski rad (raš„članjavanje reči“) vodi ka boljem poznavanju jezika.     ¶

*Institut za srpski jezik SANU


Komentari3
e2798
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dr Sreten Bozic -Wongar
Zasto SANU nema nijednog clana od Srba iz Srpske diaspore. Preko 50% Srpskog zivlja je u diaspori ? Medju njima ima osoba koji su postigli isto ( ako ne i vise ) nego njihova braca u Beogradu.
Деда Груја
Докторе, придев (српски), ако није на почетку реченице, пише се малим почетним словом.
Preporučujem 2
Tomislav K
Vrlo interesantno. E sad- ovo što ću napisati je po sjećanju, pa možda u nečem griješim.. No, čini mi se da je Vuk Karadžić, u nekom razdoblju, a s promjenjivim rezultatima, kočio taj rad na srpskoj terminologiji. Znam da se Vuk obradovao Mažuranić-Užarevićevu rječniku iz 1842., no da je stalno prigovarao Steriji i ostalima. I u poznatom nazivoslovnom rječniku za pravnu terminologiju Monarhije iz 1853., Vuk je aktivan, no unekoliko skriven, sudionik hrvatskoga dijela, dok je srpski izradio Božidar Petranović po drugačijim načelima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja