Umesto obraćanja poput: „srećan rad i Bog vas blagoslovio“, vaseljenski patrijarh Vartolomej uputio je opominjuću poruku učesnicima 22. globalne konferencije o klimatskim promenama u organizaciji Ujedinjenih nacija, nedavno završene u Marakešu.
U njoj on upozorava da je krajnje vreme da se suočimo sa svojim ekološkim gresima, ali i da je 22 godine, koliko se već održavaju ove konferencije o klimatskim promenama, nedopustivo dugačak period da se odgovori na krizu životne sredine.
Patrijarh Vartolomej, koji je odavno prozvan „zeleni patrijarh“, obraćajući se okupljenima u Marakešu, navodi da je od donošenja konvencije u Rio de Žaneiru 1992. godine, bilo mnogo protokola, sporazuma koji su rezultirali brojnim pregovorima i odlukama, ali, ipak, iako je pređen dug put, pomaka je bilo veoma malo.
Uništavanje prirodnih resursa je usko povezano sa individualizmom, ljudskom sebičnošću, nemarom ne samo pre bližnjem svom, već i prema prirodi – Božjoj tvorevini, kako je apostrofiraju i vaseljenski patrijarh Vartolomej i papa Franjo
„ Dvadeset dve godine je sramno zakašnjenje za vlade koje i dalje sprovode iste politike, korporacije koje nastavljaju više da ulažu u nepošteno predstavljanje sebe kao zaštitnika životne sredine, nego u konkretna rešenja i pojedince koji arogantno nastavljaju sa istim navikama. Posle 22 godine, konačno je vreme za sve nas da raspoznamo ljudska lica promenjena ekološkim gresima“, navodi se u poruci „zelenog patrijarha“.
Klimatskoj konferenciji koja je razmatrala načine da porast globalne temperature bude manji od dva stepena Celzijusova godišnje, obratio se porukom i papa Franjo. Poglavar svih katolika, takođe smatra da je degradacija životne sredine pitanje koje se tiče svih nas i zahteva globalni odgovor i saradnju kako bi smo očuvali naš zajednički dom. Podvlačeći da je u borbi protiv klimatskih promena i globalnog siromaštva solidarnost jedna od ključnih reči, papa Franjo navodi da problem ne može da bude sveden samo na svoju tehnološku ili ekonomsku dimenziju. „Neophodno je i pravedno da se u obzir uzme etički i društveni aspekt nove paradigme razvoja i progresa“.
Stavovi koje su iznela dvojica verskih poglavara u mnogome su već bili razrađeni u različitim crkvenim dokumentima. Pitanje zaštite životne sredine jedno je od izazova koji su hrišćanskim crkvama donele poslednje decenije 20. veka. Na njega one već imaju u priličnoj meri izgrađen odgovor definisan kroz različita dokumenta – neka od poslednjih doneta su na veoma visokom nivou što pokazuje da odgovor na ovo pitanje za hrišćanske crkve sve više dobija na značaju. Tako je ovog leta, Sveti i veliki sabor pravoslavne crkve na Kritu, na kojem je bilo okupljeno deset od 14 autokefalnih crkava, među kojima i SPC, usvojen dokument o Misiji pravoslavne crkve u savremenom svetu. Jedan deo posvećen je i ekološkoj krizi za koju se kaže da stavlja Crkvi u dužnost da učini sve što je u njenoj moći da zaštiti Božju tvorevinu od posledica ljudske pohlepe. Upravo ona vodi ka duhovnom osiromašenju ljudi, kao i uništenju životne sredine.
U svim pravoslavnim crkvama 1. septembra 1992. godine prvi put je služena novouvedena molitva za životnu sredinu
Pre godinu i po dana sa velikom pažnjom u svetu se čitala i diskutovala enciklika pape Franje „Hvaljen budi“ (Laudato si). Enciklika, papino pismo, vrsta dokumenta koji ima najveću snagu u Katoličkoj crkvi i obavezujući karakter, imala je podnaslov „ „O brizi za naš zajednički dom”. U njoj se snažno osuđuje potrošačka kultura, bogaćenje i ubiranje profita na račun devastiranja životne sredine i bespoštednog ugrožavanja onih delova sveta u kojima žive najsiromašniji. Svet se poziva na brzu i zajedničku globalnu akciju.
Već ova dva navedena dokumenta dovoljan su pokazatelj da dve crkve mnoge aspekte problema zaštite životne sredine sagledavaju gotovo istovetno. Za njih je on usko povezan sa individualizmom, ljudskom sebičnošću, nemarom ne samo pre bližnjem svom, već i prema prirodi – Božjoj tvorevini, kako je apostrofiraju i vaseljenski patrijarh Vartolomej i papa Franjo. Nisu potrebni samo protokoli, državni sporazumi, neophodna je „radikalna reevaluacija našeg pogleda na svet, novi stav čovečanstva prema prirodi i novo razumevanje toga kako stičemo i koristimo materijalna dobra“, kako je to definisao patrijarh Vartolomej. Inače, ekologija i zaštita životne sredine u njegovom su fokusu decenijama unazad. Samo mesec dana pošto je izabran za vaseljenskog patrijarha, 1991. godine organizovao je prvu u nizu konferencija na ovu temu. Smatra se i da je upravo on prvi od verskih poglavara koji je ugrožavanje životne sredine ocenio kao greh protiv Boga, čovečanstva i prirode.
U skladu sa ovim novim, ekološkim stavovima, ponešto je promenjeno i u crkvenoj praksi. Godine 1992, u svim pravoslavnim crkvama 1. septembra prvi put je služena novouvedena molitva za životnu sredinu. Nju je ustanovio vaseljenski patrijarh Vartolomej. Ovaj dan svake godine se na svepravoslavnom nivou obeležava molitveno, kao dan životne sredine. Toj molitveno-ekološkoj inicijativi ovog septembra pridružila se i Rimokatolička crkva, pokazujući da se radi o jednom od pitanja u kojem dve crkve mogu i treba da nastupaju zajednički. Od nedavno, unutar zidina Vatikana postoji „ekološko ostrvo“ – poseban prostor u kojem se otpad odlaže na najefikasniji način, u skladu sa najnaprednijim zakonskim rešenjima i tehnološkim sredstvima. Inače, recikliranje i korišćenje posebnih kontejnera za različite vrste otpada u Vatikanu se sprovodi od 2008. godine.
