subota, 28.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 23.11.2016. u 22:00 Zorana Šuvaković
Intervju: Renata Avila, pravni latinoamerički savetnik u timu Džulijana Asanža

Zatočenik koji je doveo Trampa na vlast

Osnivač „Vikiliksa” obećava da pre nove godine izlazi sa novom grupom kompromitujućih dokumenata o Hilari Klinton i Demokratskoj stranci SAD.
Рената Авила (Фото З. Шуваковић)

Džulijan Asanž mogao bi ovih dana da bude proglašen za „Tajmovu” ličnost godine, jer se ovom australijskom uzbunjivaču pripisuje bezgranična moć, iako je već više od četiri godine zatvoren u malenoj prostoriji ambasade Ekvadora u Londonu. „Tajm” je ovih dana saopštio da po njegovim anketama Asanž vodi ispred Trampa. Pripisuje mu se da je objavljivanjem tajnih informacija nekoliko dana pred novembarske izbore u SAD oštetio Hilari Klinton i presudno uticao na izbor Donalda Trampa za predsednika Amerike. Da li je kriv ili zaslužan za to što je objavio podatke koji nisu ni demantovani ni opovrgnuti? Uskoro – kako najavljuje Renata Avila (35), jedna od desetine njegovih branilaca, u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku” – „Vikiliks” će izaći sa novom grupom tajnih podataka o Demokratskoj partiji u SAD i o marifetlucima klana Klinton. Naša sagovornica Renata Avila je iz Gvatemale, gde je kao pravnik radila na rasvetljavanju zločina počinjenih nad tamošnjim starosedelačkim narodima, u timu Rigoberte Menču, gvatemalske dobitnice Nobelove nagrade za mir. Jedno vreme radila je i kao istražitelj u interameričkom sudu i tada je shvatila kakvu moć imaju autentični dokumenti i koliko su važni za postizanje pravde. Tako je, baveći se ovom temom, i upoznala Džulijana Asanža, sa kojim je bliski prijatelj i jedan od njegovih najznačajnijih pravnih savetnika.

Na uvid ste mi pružili faksimil dokumenta iz koga se vidi da su SAD odavno pokrenule istražni proces protiv Džulijana Asanža. Kako ste došli do tog dokumenta i o čemu vam on govori?

Taj dokument, koji potvrđuje da je protiv Asanža pokrenut istražni postupak koji je još u toku, nisu uspeli da dobiju Asanžovi advokati, već istraživački novinar Ken Klipenstajn, koji do takvih podataka i papira dolazi zahtevajući da mu se izađe u susret na osnovu američkog zakona o dostupnosti informacijama.

Odgovarajući na njegov zahtev, Dejvid M. Hardi, šef nadležnog odeljenja FBI, napisao je da su podaci koje novinar traži „svrstani među dokumenta koja pripadaju istražnom odeljku i da prema tome ne spadaju u papire koji se moraju obelodaniti”. To po federalnim propisima znači da su dokumenti u vezi s Džulijanom Asanžom zapečaćeni i da postupak protiv njega vodi tajna istražna komisija. „Ukoliko bismo udovoljili vašem zahtevu i obelodanili te informacije”, piše šef FBI, „oni bi mogli da utiču i ometu dalju istragu.”

Time je praktično potvrdio da proces protiv Asanža postoji?

Tačno tako.

Zašto je Ekvador ukinuo pristup internetu Džulijanu Asanžu. Pojedini britanski mediji pišu da je Ekvadoru dozlogrdilo da čuva „podstanara” u svojoj ambasadi u Londonu?

Ekvador sigurno neće izbaciti Asanža na ulicu. Ali ova mala latinoamerička zemlja je pod ogromnim pritiskom Vašingtona da ga se odrekne i isporuči ga Švedskoj. Nekoliko dana pred izbore u SAD Ekvador je ukinuo Asanžu pristup internetu, zbog čega su počele špekulacije da su se odnosi između Asanža i Ekvadora narušili. Zvanično objašnjenje iz Kita bilo je da Ekvador ne želi da se iz njihove ambasade interveniše u vezi sa ishodom američkih izbora. Istina je međutim da su Vašington i neke latinoameričke zemlje u kojima je desnica došla na vlast vršile ogroman pritisak na Ekvador da onemogući Asanžu da izađe sa novim podacima o Hilari Klinton.

Da li mislite da je Asanžov cilj zaista bio da onemogući Hilari Klinton da dođe na mesto predsednika SAD?

Ne, njegov cilj bio je da blagovremeno objavi informacije koje su bile spremne i proverene. Zar to ne bi trebalo da bude cilj svakog profesionalnog novinarstva. Nijedan podatak koji smo do sada objavili a tiče se Hilari Klinton nije ni demantovan, a kamoli opovrgnut.

Kako ste postali saradnik a posle i pravni savetnik Džulijana Asanža?

Prvih meseci kada je nastajao, svako je mogao da volontira u „Vikiliksu”. To je bila grupa mladih ljudi koja je sa elanom prionula na posao. Lično sam sa velikim entuzijazmom priređivala dokumente iz Latinske Amerike, pogotovo što sam prethodno radila u interameričkom sudu gde sam stekla iskustvo i gde su mi pod ruku dolazili materijali iz celog regiona. Sa „Vikiliksom” mi se pružila mogućnost da obelodanim i javnosti predočim mnoge zloupotrebe, koje su vlastodršci širom Latinske Amerike godinama upražnjavali nekažnjeno. Vi ste dakle prijateljica i jedna od branilaca Džulijana Asanža?

Upoznala sam ga na jednoj međunarodnoj konferenciji u Budimpešti na kojoj se govorilo o otvaranju arhiva iz hladnoratovske ere, pre osam godina. Želela sam da mu predočim teškoće sa kojima smo se u Gvatemali u komisiji za istinu susretali kada smo od Vašingtona tražili dokumente koji bi nam poslužili kao dokaz za naše generale i njihov pogrom nad starosedelačkim narodom Maja. Od tada smo bliski prijatelji. Niste se bavili pitanjem ekstradicije Džulijana Asanža?

Time se bavio isključivo britanski advokat, jer je tada bilo reči o izručivanju Džulijana Asanža Švedskoj, što je bilo u jurisdikciji britanskog pravosuđa. Ali kada je Džulijan Asanž zatražio azil u Ekvadoru, vi ste i zbog jezika i zbog poznavanja latinoameričkog kontinenta opet izbili u prvi plan?

Sa dolaskom čuvenog španskog sudije Baltazara Garsona na čelo Asanžovog pravnog tima imala sam mnogo više posla, najviše zbog toga što poznajem pravosudne norme različitih latinoameričkih zemalja među kojima je i Ekvador. I sada sam veoma aktivni pravni savetnik u tom timu u kome radi pedesetak talentovanih i iskusnih pravnika iz osam različitih specijalista za osam raznih državnih jurisdikcija. Koliko ljudi radi novinarski posao u „Vikiliksu” i ko su oni?

Više od sto novinara radi za „Vikiliks”, ali nisu svi zaposleni na svim projektima. Od onih za koje svet zna tu je uz Džulijana Asanža Sara Harison. Kako „Vikiliks” nema nikakav prihod od tog rada, i kako se finansira isključivo od individualnih donacija, standardi „Vikiliksovih” publikacija su jako visoki. Na kvalitet tekstova ne utiču ni komercijalni niti bilo koji drugi motivi. Ni vlade ni fondacije ne smeju da budu donatori, po pravilima „Vikiliksa”. Naša organizacija upravlja se po vrlo strogim pravilima o donacijama u Nemačkoj i SAD. Na neki način vi ste ipak došli do dokumenta koji potvrđuje za šta bi sve Džulijan Asanž odgovarao ako bi ga Švedska izručila SAD, što je, kako tvrdite, osnovni cilj švedskih vlasti koje ga navodno traže zbog daljeg ispitivanja o mogućem silovanju pre šest godina. Zašto ga optužuju za špijunažu?

U kontekstu sadašnjih pravnih normi u SAD, ovo pitanje je od ključnog značaja. Ako bi se pridržavali doktrine iz prvog amandmana, publikacije „Vikiliksa” morale bi da budu zaštićene od bilo kakvog progona ili krivice, čak i ako se na sudu primene najstriktnije definicije o žurnalizmu. Ali zašto se optužba za špijunažu koristi u istrazi? „Vikiliks” je međunarodna organizacija, a urednik je Australijanac. Kako se publikacije „Vikiliksa” objavljuju širom sveta, dodavanje optužbi za špijunažu (po drakonskom aktu o špijunaži iz 1917. godine) sudijama pruža ovlašćenja da, u ime nacionalne bezbednosti, od novinara zahtevaju da im predaju sve informacije o svojim izvorima. To bi imalo jako loše posledice po novinarstvo koje je i ovako palo na niske grane. Šta će se postići time ako Asanž zaista padne u ruke američkog pravosuđa?

Praktično, njihov je cilj da novinarstvo vrate u eru koja je vladala pre postojanja „Vikiliksa”. Na zadnja vrata moćnici su imali načina da od medija u koje imaju poverenja dobiju i provere tekstove pre nego što će oni izaći u novinama, na sajtu ili biti izgovoreni na televizijskim programima. Takva zadnja vrata na „Vikiliksu” nisu otvorena niti će se ikada otvoriti.

Da li mislite da će Donald Tramp prihvatiti da amnestira Džulijana Asanža?

Moraćemo još da vidimo ko stvarno upravlja Amerikom, to za sada posle izbora Donalda Trampa nije jasno. Znamo zasigurno da Hilari Klinton to ne bi uradila. Mnogo puta smo pokušali, ali bez uspeha. Imamo mnoge dokumente koji ukazuju da je Obamina administracija primenjivala razne represivne mere prema uzbunjivačima. U jednom trenutku postojala je mogućnost da se oslobodi Snouden, ali je sada i ona daleko. Džulijan Asanž je jedna velika žrtva cele ove situacije.

Komentari16
bca35
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bosanac iz bosne
Sloboda za Asanža! Sloboda za Snoudena!
Milan Dorcolac
Trampa na vlast je doveo/la los kandidat demokratske partije. Uostalom, jos ce vidimo!
Drugar
Da,da,da poznajem Renatu. Super je ona. Zajedno smo igrali ne ljuti se covece. Ja, Renata, Asanz i jos jedan lik iz anbasade...
Baki
Teško je komentarisati "uloge" pojedinaca i "drugih" u pobedi Trampa. O tome će se, verovatno, još dugo pisati, komentarisati i možda doći do istine. Ono što meni pada u oči to je tip republikanskih kandidata i predsednika. Svi su bili "specifični" na svoj način. Sećam se kada je Regan iznenadio je Gorbačova komentarom da bi dve supersile sigurno sarađivale, ukoliko bi Zemlji pretili vanzemaljci, a sovjetski lider je, iznenađen, pristojno promenio temu. Međutim, Rusija je lakše nalazila "zajednički jezik" sa republikancima nego sa demokratama. To je uvek bilo dobro za svet, pogotovo male.
Spasko
Asanz je svetu otvorio oci i svet treba da mu se oduzi kako bi prekinuo ovaj nacin zivota sto sada vodi ,da je nedostojan coveka .I u zatvoru cak imaju vece privilegije i vreme za setnju napolje(ogradjenom) Uz to imaju medicinsku pomoc ovo je van svih zakona covecanstva .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja