nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:14

Hitne mere za udaljavanje nasilnika, veća zaštita za žrtve

sreda, 23.11.2016. u 19:46
(Фото Танјуг)

Skupština Srbija usvojila je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici kojim se uvode hitne mere koje predviđaju udaljavanje nasilnika iz porodice i zabranu prilaska žrtvi, kao i profesionalno-disciplinsku odgovornost za službenike koji ne budu postupali u skladu sa zakonom.

Zakonom, za koji je glasalo 147 poslanika, predviđeno je da udaljavanje može da traje 48 sati i to policijski službenik može da odredi, a nakon toga, na predlog javnog tužioca, sud može da odredi da se hitna mera produži još 30 dana.

To znači da se žrtvi daje mogućnost 32 dana da se oporavi i na neki način osamostali, da bude zaštićena u tom periodu. Ukoliko dođe do kršenja hitne mere, može da se izrekne kazna zatvora do 60 dana u prekršajnom postupku.

Izabran novi predsednik Komisije za hartije od vrednosti
BEOGRAD - Skupština Srbije izabrala je Predraga Dedeića za predsednika Komisije za hartije od vrednosti, čime je završeno glasanje o svim tačkama dnevnog reda.Parlament je za članove Komisije za hartije od vrednosti izabarala Žarka Milićevića, Vladislava Stankovića, Mirjanu Ivošević i Marka Jankovića.Za sastav Komisije glasao je 141 poslanik, a protiv je bilo 30.Dedeić je naveo u svom planu da će raditi na zaštiti malih akcionara.Mandat prethodne Komisije je istekao 14. jula 2016. i od tada su tekle radnje za izbor novog saziva.Skupština je prethodno usvojila i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, izmene Krivičnig zakonika, Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i izmene i dopune Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela – prenosi Tanjug.

Zakon predviđa i koordinaciju svih organa u sprečavanju nasilja u porodici i policije, tužilaštva, sudova, centara za socijalni rad.

Po prvi put, zakon predviđa obaveznu saradnju organa, gde se uključuju u rad i druge ustanove, vaspitne, zdravstvene, a pored toga, može da se uključi i NSZ, ukoliko je nasilje ekonomskog karaktera.

Novi zakon uvodi i veće odgovornosti i profesionalno- disciplinsku odgovornost za službenike koji ne budu postupali u skladu sa zakonom. Pooštren je režim sankcija za odgovorne u Centru za socijalni rad koji krše zakon, a predviđene novčane kazne kreću se od 50.000 do 250.000 dinara.

Za službeno lice koje zna za nasilje, a ne reaguje na njega, predviđena je prekršajna kazna.

Žrtva nasilja mora da bude obaveštena u svakoj fazi postupka njene zaštite, odnosno procesa koji se sprovodi protiv nasilnika.

Evidencija o nasilnicima i žrtvama, kao i okolnostima nasilja čuva se deset godina. Predviđeno je da se ubrza postupak koji se odnosi na kontrolu nasilnika nakon izricanja hitne mere udaljenja iz porodice na 48 sati, a nadležni će pratiti sprovođenje hitne mere.

 

Kažnjava se negiranje genocida i ratnih zločina

Skupština Srbije usvojila je večeras izmene Krivičnog zakonika kojima se uvodi novo krivično delo po kojem se kažnjava negiranje genocida i ratnih zločina.

Neophodno je da genocid ili ratni zločin budu utvrđeni pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda.

Na ovaj način ispunjavamo obavezu iz odluke Saveta EU.

Najveće izmene tiču se krivičnih dela u privredi, a uvedena su i nova krivična dela, poput proganjanja - ugrožavanja nečije sigurnosti putem društvenih mreža.

Postoji i krivično delo prinudno zaključivanje braka.

Ko osakati spoljne delove ženskog polnog organa, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina. Pod to krivično delo obuhvaćena je i stavka da ko navede ženu da se podvrgne sakaćenju svog polnog organa ili joj u tome pomogne kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Kazna zatvorom od dve do 10 godina predviđena je ukoliko usled nastalih povreda žena premine.

Krivično delo "proganjanje" biće kažnjivo do tri godine zatvora, a ako dođe do najtežih posledica kazna, uz novčanu, može da bude i do 10 godina.

Pod progonjenjem se smatra da pojedinac koji je dao sebi slobodu da bilo nepoznatu ili poznatu osobu uhodi, šalje joj pisma ili poruke različitog karaktera i slično.

Krivično delo polno uznemiravanje je kažnjivo kada poslodavac pozove zaposlenog ili zaposlenu i prema njemu se ponaša lascivno, bilo verbalno bilo neverbalno. To neće moći da se radi ni na javnom mestu.

Za to krivično delo predviđena je novčana kazna, ili zatvor do šest meseci, dok za prinudni brak, Krivični zakonik predviđa kaznu zatvora do tri godine.

Kada je reč o krivičnim delima protiv privrede, sedam krivičnih dela su nova.

Nova krivična dela su prevare u obavljanju privredne delatnosti, zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti i zloupotrebe u postupku privatizacije.

Značajna izmena jeste dekriminalizacija dva krivična dela protiv privrede.

Prvo delo je zloupotreba ovlašćenja u privredi, a drugo izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića.

Bankama stoje na raspolaganju tehničke i organizacione mogućnosti kojima se može onemogućiti korišćenje kreditnih i debitnih kartica bez pokrića, što znači da je moguća druga vrsta sankcija, tako da krivično pravna zaštita više nije nužna.

Izmenjeni su i dopunjeni odgovarajući članovi Krivičnog zakonika kojima su predviđena krivična dela oduzimanje maloletnog lica i promena porodičnog stanja.

Time je proširena krivično pravna zaštita novorođene dece, kako bi se ubuduće mogli krivično pravno goniti svi za koje postoji sumnja da su odgovorni za nestanak beba iz porodilišta.

Pooštravaju se i kazne za krivična dela nedozvoljeni prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi.

Nedozvoljeni prelasci granice i krijumčarenje ljudi znatno su učestali od početka migrantske krize. Cilj pooštravanja kazne jeste da se spreči iskorišćavanje ljudske nesreće migranata.

 

Udarne grupe za borbu protiv kriminala i korupcije

Skupština Srbije usvojila je večeras Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kojim je tužiocu omogućeno da formira "udarnu grupu" za rad u najsloženijim predmetima organizovanog kriminala i korupcije.

Zakonom, za koji je glasalo 148 poslanika, javnom tužiocu je stavljen na raspolaganje jedan od najmoćnijih alata za saznavanje i ukrštanje informacija među razlicitim državnim organima, a to je udarna grupa, s obzirom da je kod najsloženijih predmeta organizovanog kriminala neophodan najveći stepen saradnje i svih državnih organa sa policijom i javnim tužilaštvom kako bi se obezbedilo efikasno upravljanje istragom i krivičnim gonjenjem.

Naime, javnom tužiocu će biti omogućeno da "ad hok" formira udarnu grupu, te da u radu na veoma složenom predmetu zahteva stalno prisustvo službenika više državnih organa i multidisciplinarni pristup.

Reč je o multidisciplinarnoj stručna grupi kojom će rukovoditi javni tužilac, a čiji članovi su policijski službenici, službenici drugih državnih organa u zavisnosti od potreba konkretnog predmeta.

Utvrđeno je da se u svim državnim organima, čija je nadležnost takva da dolaze u kontakt sa činjenicama vezanim za organizovani kriminal i korupciju, a koje mogu biti dokaz u krivičnom postupku ili voditi do dokaza, određuju službenici za vezu sa javnim tužilaštvom i policijom.

U javnom tužilaštvu biće zaposleni i finansijski forenzičari koji imaju sposobnost identifikovanja kriminalne radnje sa finansijskog aspekta.

Finansijski forenzičar pronalaziće dokaze finansijske prirode i pomagati javnom tužiocu i policiji da usmere finansijsku istragu i prikupe što više dokaza potrebnih za optužnicu.

Svi javni tužioci i sudije koji postupaju u predmetima krivičnih dela finansijskog kriminala i korupcije moraju da prođu obuku predviđenu programom koji će doneti Pravosudna akademija.

Kako je utvrđeno zakonom, za krivično gonjenje, krivično delo organizovanog kriminala, terorizma i korupcije biće organizovano pet velikih javno-tužilačkih centara, pri čemu se za suzbijanje korupcije osnivaju četiri u vidu posebnih odeljenja viših tužilaštava na teritoriji četiri apelaciona javna tužilaštva, odnosno posebna odeljenja viših tužilaštava u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu.

Novi zakon je i neophodan uslov za primenu izmena Krivičnog zakonika koje su danas takođe usvojene u parlamentu, a predstavlja i primenu Akcionog plana za poglavlja 23 i 24, i primenu Strategije - istraga finansijskog kriminala, koji je Vlada Srbije usvojila u maju 2015. godine.

Zakon rešava sva pitanja organizacionog karaktera neophodna za delotvornu borbu protiv organizovanog kriminala, finansijskog kriminala, privrednog kriminala, kriminala protiv službene dužnosti i korupcije i terorizma.

 

Zakon o oduzimanju imovine proistekle krivičnim delom

Skupština Srbije usvojila je večeras izmene i dopune Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, kojima je proširen krug krivičnih dela na koji se zakon primenjuje, a u cilju efikasnije borbe protiv kriminala.

Za izmene zakona glasalo je 142 poslanika, a protiv četvoro poslanika.

Novim rešenjima izmenjen je postupak oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, koji bi ubuduće trebalo da bude efikasniji.

Zakon će ubuduće važiti i za krivično delo teško ubistvo učinjeno pri razbojništvu ili razbojničkom krađom ili iz koristoljublja, kao i krivična dela protiv intelektualne svojine.

Primenjivaće se i na tešku krađu i prevaru u osiguranju i neka krivična dela protiv privrede, poput neovlašćene upotrebe tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga, prouzrokovanje stečaja i nedozvoljene trgovine.

Pored ostalog, predviđena je i mogućnost oduzimanja druge imovine iste vrednosti, ako oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela nije moguće.

Izmenjen je postupak oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, pa će vlasnik imovine protiv koga je podnet zahtev za privremeno oduzimanje imovine imati rok od 15 dana da dostavi odgovor na zahtev i pruži dokaze o tome kako je zakonito stekao imovinu, a ukinut je prigovor kao pravni lek na rešenje suda kojim se odlučuje o zahtevu javnog tužioca za privremeno oduzimanje imovine.

U tom smislu se zadržava samo žalba, o kojoj odlučuje drugostepeni sud.

Produžen je rok u kome javni tužilac može da podnese zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela sa tri na šest meseci od dostavljanja osuđujuće pravosnažne presude.

Pored ostalog, Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom se dodaje nadležnost da upravlja imovinom čije je raspolaganje ograničeno u skladu sa odlukama UN i drugih međunarodnih organizacija čiji je Srbija član – prenosi Tanjug.


Komentari16
2945e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

MilosNS
Znaci, odoh ja u zatvor. Kao i velika vecina gradjana ove zemlje. Da li mi imamo kapaciteta u nasim zatvorima za to. Dalje, sakacenje zenskog polnog organa? A muski kao ne postoji? Govor mrznje? Toga ima na pretek ovde. To nam je jedno od oblika demokrtije tacno ovde. Nasi medijski portali pa i YT i ostalo. Kako vlada misli to da sankcionise? Zato, molim lepo da mi neko objasni zasto idemo u tu prokletu EU? Jer, tesko da su ve izmene usvojene bez njihovog "sugerisanja". A da, Britanci i Spanci su ukinuli taj zakon o negiranju genocida. I objavite ovaj komentar, pisem vam po deseti put! Ako smete sad. A ovom zakonu ce se tek raspravljati.
Григорије
Једном сам као средњошколац присуствовао једној немилој сцени у Титовом Ужицу. Преко пута "Крчме код ере", испред тадашње "Курлагине кафане" један човек је оборио на тротоар своју жену и жестоко је тукао, а она је почела да запомаже: "Људи помагајте, уби ме мој човек". У том тренутку један пролазник је притрчао и почео је да склања насилника, и пошто га је овај напао, он је почео да га бије. У том тренутку је скочила са тротоара и почела је да бије "браниоца" запомагајући: "Људи помагајте, уби ми човека".
Preporučujem 7
Sasa Trajkovic
Lepo zakon je donet i obavezujuci je nadam se da ce nadlezna tela moci da to sprovede u praksi a da ce to biti dobra preventiva nasilju i poslednja opomena nasilnicima. A sada dosta price i na posao, u Srbiji se od svega napravi senzacija digne se prasina a onda zaborav, neka ovo bude zakon a ne mrtvo slovo ili naslov u stampi.
Lajavi
Pitanje: Sloboda, šta to beše? Odgovor: Ono što ti propiše Aleksandar Vučić a potvrdi SNS sa prirepcima. Konstatacija: Na...ali smo!
Neprilagodjena
Oni koji su lepo vaspitani,koji su imali i osetili ljubav,toplinu,zaštitu i podršku u svojoj primarnoj porodici-nece sebi nikad dozvoliti da sutra budu nasilnici. Dakle,od ovog zakona mogu da strahuju i zaziru samo oni koji su vec nasilnici ili su na dobrom putu da to postanu..
Vida
Znaci, niko u Srbiji nece imati pravo da negira Srebrenicu (ja negiram da je to bio genocid), ali Jasenovac i Jadovo moze svako negirati. SRAMOTA ! Dakle, pokolj Pravoslavnih Jermenaca, Srba i Rusa (oko 40 milion Rusa stradalih od komunista) je relativan, ali je Srebrenica "genocid". Ljudi, ja sebi ne mogu doci od sramote. I jos su dodali da ce "govor mrznje" biti kaznjiv na socijalnim medijima- sto znaci da necemo imati pravo da iskalimo bes ni preko interneta. Dakle, pedofilima sledije manja kazna nego kazna za "govor mrznje" ili negiranje "genocida". Orvelova 1984.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja