sreda, 26.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:18

U slavu Njegoša, oca poezije

Srpska književna zadruga, u „Kolu”, objavila novu knjigu pesama Matije Bećkovića „Prahu oca poezije”
Autor: Zoran Radisavljevićpetak, 25.11.2016. u 12:06

U ovogodišnjem „Kolu”, kao 727. knjigu, Srpska književna zadruga, objavila je zbirku pesama Matije Bećkovića (1939), pod naslovom „Prahu oca poezije”. Predgovor za knjigu napisao je Milovan Danojlić. O knjizi su govorili prof. dr Stojan Đorđić, dr Duško Babić i autor. Predstavljanju knjige prisustvovali su učenici Zemunske gimnazije i studenti Akademije lepih umetnosti i multimedija.

Posle naslova „Prahu oca poezije”, koji je napisao, dakle, u formi posvete, ističe Stojan Đorđić, Bećković je stavio na početak svoje nove pesničke knjige moto od dva distiha, oba iz kosmogonijskog speva Petra Petrovića Njegoša „Luča mikrokozma”. Prvi distih spada među Njegoševe poetičke iskaze, a drugi čine početni stihovi posvete kojom Njegoš, kao što je poznato, saopštava da taj svoj spev posvećuje g. S. Milutinoviću, svome svagda dragom nastavniku, kojem se obraća uživo rečima najdubljeg poštovanja i divljenja, zapravo, neponovljivom apostrofom koja i danas svetli svojim punim umetničkim mislom – „Srpski pjevče nebom osijani”. Kao što je poznato, Njegoš je na čelo i svog najpoznatijeg dela, speva „Gorski vijenac”, stavio posvetu vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu Petroviću, posvetu koju naslovljava rečima „Posvećeno prahu oca Srbije”.

Naslovom „Prahu oca poezije”, koji pravi kao repliku naslova Njegoševe posvete „Gorskog vijenca” Karađorđu, i motom u kojem navodi prve stihove Njegoševe posvete „Luče” Simi Milutinoviću Sarajliji, Bećković najavljuje šta je predmet njegovog novog dela i kakve je prirode to delo. Glavni predmet je Njegoš, o kojem Bećković govori s najvećim pijetetom nazivajući ga ocem poezije, a po elementu posvete, to ostvarenje jeste, u svojoj osnovi, posveta, jer ga autor stvara u tom nadahnuću iz stiha u stih, od kojih je svaki, kao i svi zajedno ispisan u slavu Njegoševu. Kad delo pročitamo, vidimo da je ta posveta epski obimna, da sadrži četrdeset pet pesama, po četrnaest stihova, ukupno 630 stihova, tako da bi se ta neobično duga posveta mogla svrstati u spevove, odnosno, pod još užu oznaku epsko-lirski hvalospev. A ako bi se uzeli u obzir i razmere pohvale, i jačina piščeva nadahnuća i kosmogonijski horizont pesničkog uzdizanja Njegoša, onda bi se, u pokušaju određenja tog dela, moglo reći da je taj epsko-lirski spev, u stvari, apoteoza, i to apoteoza Njegošu i Poeziji. Svojim novim delom, zaključuje Đorđić, Bećković proslavlja i Njegoša i Poeziju, polazeći od toga da je Njegoš najveći među pesnicima, i da je pesničko stvaranje Njegoševa prva i najvažnija vokacija.

Svaka nova pesnička knjiga Matije Bećkovića, smatra Duško Babić, predstavljala je važan događaj srpskog pesništva. Knjiga „Prahu oca poezije”, jeste i više od toga: toržestveno sobitije, svetkovina našeg jezika i pevanja. Za ovakav sud postoji više razloga. Jedan od najvećih živih srpskih pesnika sastavio je nesvakidašnju poetsko-sakralnu pohvalu najvećem srpskom pesniku, ocu srpske poezije. Ali, cena ove izuzetne pesničke knjige nije samo u važnosti teme i u visokim zahtevima primenjenog pesničkog postupka, nego i u činjenici da se pojavila neposredno posle obeležavanja dvestagodišnjice od Njegoševe smrti.

Njegoš je najvažnija tema Matijine poezije i njegovog spisateljskog rada uopšte. On je neprestano prisutan u njegovom stvaralaštvu: kao mera čoveštva i pesništva, kao svetli prostor bića naroda, kao dožudnik kojeg priziva i slavi, od kojeg uči život i pevanje. „Prahu oca poezije” neka je vrsta rezimea svega što je do sada Matija govorio i pevao o Njegošu. Ova poema bi se, stoga, mogla shvatiti i kao pohvala Njegošu, stavljena ispred celokupnog Matijinog dela, na skoro istovetan način na koji ispred „Gorskog vijenca” stoji posveta Karađorđu, a ispred „Luče” Simi Milutinoviću... Pevajući pohvalu Njegošu, naglašava Babić, Matija je u posveti „Prahu oca poezije” ispevao himnu jeziku i pesniku.

U svom slovu, Matija Bećković je rekao da je poslednje četiri poeme: „Gospode pomiluj”, „Učini mi ljubav”, „Slava tebi Bože” i „Prahu oca poezije”, objavio u Srpskoj književnoj zadruzi. Sve, sem poslednje, objavljene su, prethodno, u Kulturnom dodatku „Politike”.

Sve je počelo, objašnjava Bećković, 2013. o dvestagodišnjici Njegoševog rođenja, kada se Pustinjak cetinjski premestio na ikonu, dobio žitije, tropar i službu, kao Lovćenski tajnovidac. Svoju Službu, novoprosijanom svetitelju, pesnik je naslovio „Prahu oca poezije”. To je, očigledna, parafraza Njegoševe posvete – prahu oca Srbije – kako je nazvao Karađorđa, posvećujući mu „Gorski vijenac”. Pravda je da se – Ocu Srbije pridruži – Otac srpske poezije.

U svakom slučaju, tvrdi Bećković, Njegoševa pojava ostaje izvan objašnjenja. I koliko god da je tajna rastajnjivana, svaki put je produbljivana. Njegoš je zadatak naše kulture, naše vere i poezije. Jedna vrsta savesti naše nacije.


Komentari8
bafa2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

alisa mihajlović
Matija Bećković je nesumnjivo neko čukun unuče "besmrtnog Njegoša", tj. baštinik njegove poezije, što se nipošto ne može reći za neke druge, efemerne pojave u našoj poeziji, nekog tamo J.J.Zmaja, koji je uzgred budi rečeno, ako ništa drugo, napravio zaštitni znak SKZ, a onda neki Laza Kostić, pa Vojislav Ilić, Nastasijević , DIS, Crnjanski i tako redom do Vaska Pope, čija poezija direktno vuče korene sa Cetinja. A Matija Bećković je svakoko otac novog žanra u srpskoj poeziji, nekrologa, jer čim, daleko bilo, neko umre ili su mu dani odbrojani, dodje Matija, s već spremnim oproštajnim govorom, bez obzira o kome je reč, jer su svi pokojnicii, od kojih mnogi za to nisu ni čili, dok nisu preminili, bili njegovi najbolji prijatelji. Bilo bi poželjno da SKZ, čim prije, objavi te nadahnute nekrologe, a volela bih i da Politika, posle silnih hvalospeva akademiku Bećkoviću, objavi barem jedan malo drugačiji komentar.
Pavle Đorđević
A zašto da se "Politika" trudi oko nečega što vi volite ( da niste njeno unuče ), kada ćete vi, ionako, to bolje"oposliti", ili već jeste.
Preporučujem 1
Milosav Popadic
Али, цена ове изузетне песничке књиге није само у важности теме и у високим захтевима примењеног песничког поступка, него и у чињеници да се појавила непосредно после обележавања двестагодишњице од Његошеве смрти. Ovo se pripisuje D. Babicu, a ovo dolje M.Beckovicu. Све је почело, објашњава Бећковић, 2013. о двестагодишњици Његошевог рођења. O cemu je rijec? Kakav je ovo galimatijas?
Милан П.
Драгољубе, крив је неподешен компјутер. Види се да добро познајете "политичку језикословију" српског језика. Само, могли сте похвалити Матију и за суштину његовог стихотворенија као и за борбу против оних који би да потисну и осуде Његоша по сваку цену.
Драгољуб З.
Радо прихватам, поштовани Милане, Вашу мапомену да сам могао истаћи да је Бећковић добро урадио намеравани посао. И Ви сте то ваљано истакли.
Preporučujem 2
Вера Перић
Васкрсним стиховима, док његов прах чамује без капеле, утиснута је икона Његошу међу Плаве корице Српске књижевне задруге. Утројеним речима " У славу Његоша, оцу поезије" позлаћује представљаље књиге. За царску моћ језика: хвала, хвала, хвала
Milan P.
Matiji cemo ostati duzni za negu i razvoj srpskog jezika. Njegosu se nikada necemo oduziti. Njih dvojica spajaju vekove nase pismenosti. Oni se i sada "druze" u pravljenju melema od slova u recima, od reci u stihovima, od stihova u pesmama. Matija zna sta Njegos nije stigao da ispoje za ovozemaljskog zivota. Matija dopunjuje Njegosa. Matija brani Njegosa.
Драгољуб З.
... А Milan P. пише на српском језику свој коментар о поезији Његоша и Матије писмом којим ни свој језик ни стихове на том језику није писао Његош ,а и Матија држи до српске азбуке и данас. Milan P. То овде не уважава. Наравно, неупоредиво је мање за то одговоран Milan P. Одговорни су свакако српски језикословци који су са српским политичарима и лажном српском научном и културном елитом (зло)употребљени у завршавање пиолатиничавања Срба преко нормиирања српског језика на српском и на хрватском писму, у чему је политика и обмана о „богатству двоазбучја“, о „равноправности писама“ и њиховој алтернативности остварила свој циљ полускривеног и нескривеног насилног наметања латинице Србима коначно после Новосадског договора о српскохрватском језику (1954) у Матици српској.
Preporučujem 12

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja