subota, 05.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 28.11.2016. u 10:15 Miloš Lazić
RUŠENjE I VRAĆANjE

Grešnima je lakše

Оронули димњак, успомена на циглану „Вујан” (Фото: Саша Савовић)

Zna se da svaka varoš u Srbiji mora da ima ciglanu! Ne zato što smo preterano skloni zidanju, već zbog toga što su svi koji su promicali ovuda, od Fridriha Barbarose naovamo, osećali obavezu da prorede stanovništvo, a usput nešto poruše, ili bar popale, ne računajući ono što smo rušili i potpaljivali sami. Ali, nije uvek i svuda tako.

Na periferiji Gornjeg Milanovca, prema Lunjevici, iz livade što je nekad pripadala Milivoju Milinkoviću, štrči visok, davno oronuo dimnjak. Sam samcijat, pa neupućenima izgleda kao da je tu nakalemljen kako bi ih dokoni zadevali i s njima zbijali šale. A nije. Dimnjak je sve što je preostalo od jedine milanovačke ciglane. Jer, kada je pre nekoliko godina neopozivo zatvorena, sa nje je naočigled ravnodušnih Milanovčana odneto sve što je moglo da se otkači, odvrne, razida, odvali, podigne, prenese ili odgura. Sve je netragom nestalo, ali je zato Milivojeva livada zatravljena i vraćena u pređašnje stanje, sa dimnjakom kao nekakvim spomenikom. A opet, valjala bi im ta ciglana i danas, ne bi morali ciglu i crep da poručuju iz Kikinde, pa da strepe kad će stići, ili da ruše stare kuće i od njihove građe zidaju nove. Makar da se sve što je od stare ciglane preteklo uz onaj usamljeni dimnjak vrati pređašnjim vlasnicima, a oni bi već znali šta će.

Mnogi pamte da u svakom zdanju u gradu i okolini niklom neposredno posle okupacije ima znoja Nikodija Dimitrijevića, Dragutina Miljkovića i radnika njihove ciglane „Vujan”, oduzete 1948. godine bez ikakve krivice, suđenja i presude, pa njihovi naslednici još ne znaju zašto je usvajan Zakon o restituciji. Da su im preci bili zlikovci, ratni zločinci ili profiteri, sve bi odavno došlo na svoje: sud, dva svedoka, rehabilitacija, poništenje svih pravnih posledica proisteklih iz ondašnje presude... i mirna Bačka! Ali, njihova ciglana nije „podržavljena” na sudu, već većinski podržanom odlukom predsednika sreskog Narodnooslobodilačkog odbora.

Kompanjoni su ciglanu sagradili odmah posle rata. Imali su nešto kapitala što je preteklo od one okupacijske bede, ali nedovoljno. Džaba su obijali prag Narodne banke, sve dok se nisu dosetili da buduće preduzeće preimenuju u zadrugu, pa od „kapitalista” postali „zadrugari”. Tako su se domogli para i udarnički krenuli s argatovanjem koje je potrajalo pune tri godine. Do nacionalizacije, koja je usledila odmah nakon vraćanja poslednje rate kredita. Ostali su u preduzeću kao obični radnici jer su jedini nešto znali o ciglarstvu, ali život ih je zaskočio i pokosio prerano.

– Nije baš da im je ciglana oduzeta bez razloga – gorko se nasmejala Milena Popović, Nikodijeva ćerka. – Evo, u rešenju o oduzimanju piše da su „izrabljivali radnike i bogatili se”. Onaj ko je to smislio nije znao da nam je većina tih „izrabljivanih proletera” bila bliža i dalja familija iz okoline Vlasine, odakle je tata bio rodom. Bila je to porodična zadruga pre nego privatno preduzeće.

Iz njene priče doznaje se da je čitav kvart oko kuće u kojoj i dan-danas živi nikao na zadružnoj zemlji nadomak Lunjevice, od koje je značajniji deo pripadao Nikodiju – okolne zgrade, ulice, firme, preduzeća i radnje što su tu u međuvremenu izgrađene, kao i još nezaposednuto „gradsko građevinsko zemljište”.

– Iako smo sve preduzeli odmah po usvajanju Zakona 2011. godine, od države nismo dobili odgovor. Išla sam u Kragujevac kod nekoga u okružnoj Agenciji za restituciju, ali umesto da pomogne, on je bespomoćno slegnuo ramenima. Nije imao takav slučaj, šta li... Kako je krenulo, dok mi to isteramo, od ciglane neće ostati ni dimnjak. Šta god da nam vrate, samo se nadam da će se to dogoditi za mog života. Jer, ako je suđeno da se sa ovim bakću Nikodijevi i Dragutinovi unuci, nedajbože praunuci, nije trebalo ni započinjati jalov postupak.

A kako je krenulo, izgleda da će se čak i nerođeni potomci načekati.

Komentari1
3a154
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milica Kusić
Sreća te ne živi na Voždovcu. Još bi joj došla poreska uprava da joj naplati "zaostali" porez?! Od 48.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja