ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:54

Fidel Kastro u maloj i velikoj Havani

Sudbinu Kube i američkog kontinenta nagoveštavaju dve različite prestonice: u jednoj se Kastro slavi kao simbol slobode u drugoj se njegova smrt dočekuje sa radošću jer ona najavljuje pretvaranje juga u tropski Las Vegas
Autor: Zorana Šuvakovićnedelja, 27.11.2016. u 22:00
Свеће, цвеће и туга укубанској престоници (Фото Фонет)

Naslovne stranice kubanskih medija ispisane su od juče crnim slovima pa je tako čak i crvena Granma , zvanični organ komunističke partije Kube, izašao „u crnini”. List poziva kubanski narod na jedinstvo i ocenjuje da će to biti najbolja komemoracija vođi kubanske revolucije Fidelu Kastru.

Nesporno je da je Fidel Kastro bio uzor, simbol  podsticaj i inspiracija za plejadu levičarskih lidera na kontinentu ophrvanom nejednakostima, siromaštvom, nepravdama represijom oligarhije i desničarskih vojnih hunti. Povodom smrti Fidela Kastra, u celoj Latinskoj Americi potegla se polemika o tragu koji je za sobom ostavio, njegovoj ulozi u istoriji, i pre svega o šansama posustale levice da povrati uspon kakav je zabeležen u vreme Uga Čavesa pokojnog lidera naftonosne Venecuele, koga je svojevremeno Fidel Kastro nezvanično proglasio svojim naslednikom.

U Havani je sve spremno za odavanje pošte kubanskom revolucionaru, koja će početi od danas na Trgu republike, pored memorijalnog spomenika Hoseu Martiju, junaku koji se borio za nezavisnost .Na vest o odlasku Fidela Kastra Havana je utihnula, a jedan novinar lista komunističke omladine Huventud rebelde objašnjava da su  Kubanci zanemeli jer „svako od nas želi prvo da se intimno oprosti od Fidela”. Kubanci su po prirodi otvoreni i vole da pokazuju svoja osećanja, ali su sa Fidelom živeli toliko dugo, da su zaista verovali da je on večan, i da je čak i njegov fizički nestanak nemoguć”. Prvi su se izgleda iz tišine trgli studenti koji su juče počeli da se okupljaju oko univerziteta i uglas uzvikuju novu krilaticu:„Ja sam Fidel”.

Juče je počela devetodnevna žalost, prodaja alkohola je zabranjena, zastave su postavljene na pola koplja , otkazani su svi koncerti, televizija emituje ozbiljne i patriotske programe.

U medijima se citiraju izjave običnih ljudi, koji govore da ih je Fidel izbavio iz siromaštva i potlačenosti i vratio narodu dostojanstvo.

Američka publika lišena je mogućnosti da sazna ko je bio Fidel Kastro i zašto je smrt čoveka proglašenog za tiranina, toliko pogodila južni deo američkog kontinenta. Televizijski kanali zaglušeni su cikom i vriskom koja dolazi iz Majamija.

Vatromet,polivanje šampanjcem, pesma, igra, salsa, trube, pištaljke, lupanje o šerpe,tako je izgleda onaj deo Majamija koji zovu Mala Havana. Od kada se munjevito pročulo da je umro „tiranin“ Fidel Kastro, urnebes ne prestaje. Tu u prašnjavoj ulici Osam, okupljaju se američki Kubanci koji su svoj život u Obećanoj zemlji ,sveli na jednu dominu: Zagovaranje najtvrđeg embarga prema Kubi, priželjkivanje, iščekivanje, potpirivanje kraja Kastrove Kube.

„Ovako sam se na istom ovom mestu gromoglasno veselio i 2005. ali vest je bila lažna. Sada je prava, Fidel Kastro je mrtav!“-reči su jednog veseljaka. Kada su kamere krenule na drugog slavljenika, opet je u usta stavio svoju šarenu trubicu od sjajnog papira i nastavio da proizvodi zaglušujuću pisku .

 Svi televizijski kanali preuzimaju američke slike urnebesa u Maloj Havani koja je to ime stekla tek 60 tih godina zbog priliva velikog broja kubanskih izbeglica. Beskonačno se vrte prizori egzaltiranog bančenja, dok budući predsednik SAD Donald Tramp, izražava svoje oduševljenje zbog smrti „brutalnog diktatora koji je ugnjetavao svoj narod skoro šest decenija“

Da se po slici koju pruža Ulica osam u Majamiju, sudi o Latinskoj Americi, Amerikanci ne bi hrlili na Kubu, sada kada je  u sklopu otopljavanja odnosa sa susednim ostrvom olabavljen režim putovanja u ovu zemlju.  Sa obe strane asfalta, načičkani su dućani u kojima se prodaju dominikanske cigare, nude se rolne toalet papira na kojem su naslikane fotke pokojnog Fidela, i raznoraznih suvenira sa psovačkim tekstovima uperenim prema Kastru. Sve liči na loše kulise nekog jeftinog provincijskog filma sa jednoumnom porukom. Nijedan prizor ni izbliza ne priliči živopisnom okolišu Latinske Amerike.

Od pre pet godina ovaj kraj Majamija ima najveći procenat hispanoameričkog življa u celoj Floridi(98 odsto). Ali među njima je više doseljenika iz Hondurasa, Salvadora, Nikaragve, drugih centralnoameričkih zemalja, nego Kubanaca. Samo za deset godina, od 1979. do 1989. procenat Kubanaca u Maloj Havani pao je sa 84 na 58 odsto. Čemu li se raduje Honduras, kad su oni već pre nekoliko godina „oslobođeni“ pa je na čelo zemlje došao predsednik po volji i ukusu Vašingtona, pošto je prethodni zbačen.

Trijumfalizam Male Havane je besmislen i suvišan. Fidelu Kastru se ispunila želja da umre prirodnom smrću u devedesetoj godini. Nadživeo je deset stanara Bele kuće, i doživeo da Barak Obama poseti Kubu kao prvi predsednik SAD u poslednjih osamdeset godina, ali sa njim se nije sastao. Iako bolestan uspeo je da primi papu Franju, Vladimira Putina, Si Đinpinga...

Duga je lista apsurda koja od posustale  latinoameričke levice pravi đavola , a od vašingtonske desnice anđela.  Na zahtev pape Argentinca, režim Raula Kastra pustio je na slobodu više od 700 kubanskih zatvorenika koji su bili optuženi po tamošnjim zakonima. Utamničeni u američkoj vojnoj bazi u Gvantanamu koja se nalazi na teritoriji Kube, nisu osuđeni , već su samo osumnjičeni , pa ipak Barak Obama nije uspeo da zakatanči vrata američkog zatvora, iako je to obećao još pre osam godina.

Koliko Amerika (i donja i gornja i srednja) danas puca po svim šavovima, vidi se i na osnovu izjava lidera njenih država koje su u oštroj međusobnoj suprotnosti.

Budući predsednik SAD , Donald Tramp obradovao se smrti diktatora a nešto severnije, premijer Kanade Žistin Trido ocenio je da je Kastro gajio „ogromnu posvećenost i ljubav prema Kubancima”, da je to bio„ vođa veći od života”, „legendarni revolucionar i govornik. I da je uveo napredak u „obrazovanje i zdravstvo”. Konzervativna partija Kanade zamerila je premijeru što je Fidela Kastra nazvao izvanrednim liderom i što veliča čoveka koji je uskraćivao osnovnu slobodu ljudima.

Za razliku od podele u severnim delovima američkog kontinenta, južnjaci su uglavnom složni kad ocenjuju da je Fidel Kastro odigrao ključnu ulogu  u „oslobađanju ” i „osvešćivanju” potlačenih masa . Čak i države u južnoj Americi koje važe za tradicionalne saveznike SAD , ističu da će Fidel Kastro ostati kao simbol još dugo , jer je oslobodio svoj narod. Kolumbijski nedeljnik Semana deli svetske diktatore na dve grupe: “Prvi su despoti , ubice i kradljivci koji u istoriju ulaze kao obični vlastodršci i tirani. Takvi su po Semani, Truhiljo, nekadašnji diktator u Dominikanskoj republici, ili Anastazio Somoza, nekadašnji čelnik Nikaragve. U drugu grupu spadaju one autoritarne ličnosti koje ostaju besmrtne i za narod su  oni oslobodioci, simboli nacije i velikani istorije. U tu grupu, po kolumbijskom listu spadaju Mao Cetung, Ho Ši Min, Lenjin i –Fidel Kastro.

Tako ne misli peruanski nobelovac Mario Vargas Ljosa. Zatekao se u Gvadalahari, gde se održava najveći sajam knjiga na španskom govornom području, i za madridski “Pais” izjavio da „istorija neće pomilovati Kastra, iako se Fidel tome nadao”. Vargas Ljosa očekuje da Fidel Kastro ostane zapamćen kao najveći tiranin. Odavno je poznato da je ovaj intelektualac, napustio levicu, i da se priklonio u svojim političkim kolumnama hvalospevima američkog kapitalizma.

Amerika se danas , kada se Fidel Kastro pretvorio u pepeo, deli na malu i veliku Havanu, prvu u kojoj cika i vriska zaglušuju razmišljanje, i drugu gde se razgovara o budućnosti zemlje.


Komentari36
be282
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

V.V.B. Danska
@ Sever i jug: Izvinjavam se, komentar nije pravi odgovor na vas komentar. Pozdrav.
Nebojsa
Kriticari Kube i Fidela bi trebali da uporede zivot obicnog coveka na Kubi i zivot obicnog coveka u nekoj drugoj karipskoj drzavi(Haiti, Dominikana ,...) pre Fidela i sada. Pre Fidela zivot obicnog coveka na Kubi je bio bedan kao i u bilo kojoj drugoj drzavi Kariba jer su sve ove zemlje bile pod tutorstvom Amerike. Danas obican covek na Kubi zivi u siromastvu ali u susednim karipskim drzavama obicni ljudi zive u jos vecoj bedi i za njih bi siromasan zivot na Kubi bio premija. Viva Fidel Castro! Viva Cuba!
Beogradjanin Schwabenländle
БИП Србије је 42.500 милијарди $, Доминиканска република има 56.700.
Preporučujem 1
Deki
Ode i Kuba iz raja u kapitalisticko roblje...
Vidovdan
Postovanje velikom i hrabrom coveku, revolucionaru i vodi Fidelu Kastru. Pocivaj u miru El Comandante. Viva Fidel Castro! Viva Cuba!
Hasta Siempre, Fidel!
Lepse sam ziveo u socijalizmu, komunizmu nego u kapitalizmu. Verujem kao i vecina postenih i vrednih ljudi, gradjana Srbije, bivse Jugoslavije. Slicno je i sa Kubom. Hasta Siempre, Comandante, Hasta Siempre, Fidel!
Preporučujem 14
Vidovdan
A ja, @ darko cubrilo, biram komunizam jer sam, vredna i pametna, nadrljala u kapitalizmu medu ubicama, prevarantima i demagozima koji su moju zemlju, Srbiju, zavili u crno. Srecan vam put u kapitalizam gospodine. Nista bolje niste ni zasluzili.
Preporučujem 9
Prikaži još odgovora
Dejan Stankovic
Kubanci dolaze u red najobrazovanijih (prosek je zavrsena srednja skola) i najzdravijih nacija, sa visokim prosekom zivota od oko 80 g. Zemlja ima vrlu povoljnu klimu: zimi je u proseku oko 25°C (min. oko 20°C), leti je prosek oko 30°C. Imaju odlicnu zdravstvenu zastitu „medicina za sve“. Drzava finansira jedinstven sistem sozijalne i medicinske zastite, koji obuhvata osiguranje od nesrecnih slucajeva, bolesti, nezaposlenosti, pruzanje nege. Visoko kvalifikovanih lekara ima 6,12 na 1.000 stanovnika (u Nemackoj samo 3,73). Postigli visoke rezultate u istrazivanjima, napr. medju prvima koristili vakcine protiv meningitisa B i C, kao i hepatitisa B. Lekara ima i za eksport. Samo u Brazilu radi 11.000 kubanskih doktora. U svoje vreme je poslato 5.000 doktora u Venecuelu.
Sever i jug
Ako je klima tako dobra, molim Vas da nam odgovorite zasto je zivotni standard u ogromnoj vecini tropskih zemalja tipa Kongo, Surinam, Kuba, Haiti, Somalija, Uganda... na nivou kamenog doba, a u umerenim do hladnim klimatskim podrucjima vidite zemlje gde je zivotni standard mnogo visi (primer cele Evrope, SAD i Kanade, Rusije...). Te srpske nebuloze o klimi su toliko smesne, Ako nista drugo, postoji podeljenost i milioni stranica u literaturi iz oblasti ekonomije, sociologije, antropologije ... koje govore o podeli na jug i sever gde je pojasnjeno zasto vidimo takvu razliku u ekonomskom i drustvenom blagostanju u severnim zemljama u odnosu na jug. Cak i u Evropi na jugu imate Grcku, Italiju ili Portugaliju, a na severu Nemacku, Svedsku ili Dansku. Kakva razlika, drasticna! Lepo bi bilo malo proputovati ali i ziveti u razlicitim zemljama: pogled iz hotelske sobe na divnu plazu sa palminim drvecem nije uvek pokazatelj kako prosecan covek zivi. Pozdrav!
Preporučujem 3
darko cabrilo
Sve je to lepo na prici ali ako odes, ne dao Bog, u njihovu bolnicu onda vidis sta je pakao. Ne palite se na statistiku jer statistika ima mnogo lazi u sebi. Kad odes u Kubu i vidis iz prve ruke kako ljudi tamo zive e to je ono sto se racuna i sto je bitno
Preporučujem 7
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja