sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:20
​ZABORAVLjENA ISTORIJA SPOMENIKA VELIKOG RATA (2)

Potraga za telom prve žrtve rata

Kako bi odali počast 68. puku koji je prvi stupio u borbu 28. jula 1914, Mađari su 1927. podigli spomenik vojniku ove jedinice
Autor: Branko Bogdanović, Bojan Bilbijautorak, 29.11.2016. u 14:10
Заједнички споменик српским и аустријским војницима на Дунавском кеју, подигнут 1915, а порушен 31. маја 1929. године (Фото: реконструкција Б. Богдановић)
Први споменик на аустроугарском војном гробљу, подигнут 1916. године (Фото: из личне архиве)

U godinama neposredno posle rata austrougarsko groblje je zapušteno. Mađarska, zainteresovana za očuvanje austrougarskih vojničkih grobalja na tlu Kraljevine SHS, prva je reagovala na ovakvo stanje. Mađarski poslanik Andraš Hori je 1924. godine poverljivim izveštajem upozorio Ministarstvo inostranih dela Mađarske na žalosno stanje austrougarskog groblja. Kao rešenje predloženo je da se sprovede šira društvena akcija za prikupljanje sredstava neophodnih za sanaciju.

Apel nije urodio rezultatom tako da je groblje sve više propadalo. Ambasada je 1926. godine izvestila naše Ministarstvo unutrašnjih dela da je mađarska kolonija u Beogradu formirala Komisiju za održavanje grobova mađarskih heroja, a u Beogradu je postavljen i mađarski izaslanik za vojnička groblja. Komisija je pokrenula akciju tokom koje je prikupljeno 60.000 dinara. Određenu sumu su donirali jugoslovenski MUP i Ministarstvo vojno.

Prikupljena sredstva bila su dovoljna za početak radova te je mađarsko poslanstvo 18. novembra 1926, na osnovu saglasnosti Ministarstva vera, otpočelo ekshumaciju i prenos austrougarskih vojnika poginulih na celokupnoj teritoriji Beograda, na smanjenu parcelu na „Novom groblju”. Konačno, 18 decembra 1926, u prisustvu osoblja austrijske, mađarske i nemačke ambasade i delegacije grada Beograda, svečano je otvoreno obnovljeno austrougarsko vojno groblje.

Groblje je tako funkcionisalo naredne dve godine, kada se ustanovilo da su troškovi održavanja, čak i sa površinom smanjenom na 10 hektara, preveliki. Tako je mađarska ambasada 1929. donela odluku da postojećih 1.700 pojedinačnih grobova svede na polovinu. Osim toga, ekshumirano je i u zajedničke grobnice preneto 460 tela preminulih ratnih zarobljenika sa civilnog dela „Novog groblja”, 260 tela iz dve masovne grobnice na obali Dunava, kao i 76 tela ranjenika preminulih u beogradskim bolnicama.

U prisustvu osoblja austrijske, mađarske i nemačke ambasade i delegacije grada Beograda, 18. decembra 1926. svečano je otvoreno obnovljeno austrougarsko vojno groblje

Sa dunavskog memorijala je prenet i mermerni krst, kao i tri ploče sa brojem sahranjenih austrougarskih vojnika. No, ploče sa imenima „u smrti sjedinjenih” 246 srpskih ratnika su – nestale: tela su, navodno, preneta u spomen-kosturnicu braniocima Beograda na „Novom groblju”, ali sudbina ploča je nepoznata. Uskoro se pokazalo da za započete radove nedostaju finansijska sredstva, pa je mađarska ambasada 1931. godine Upravi za groblja ponudila kompenzaciju u vidu zemljišta: vojno groblje bi se svelo samo na malu pravougaonu parcelu neposredno oko kapele. Zauzvrat, Opština se obavezala da tela nepoznatih vojnika smesti u dve masovne grobnice, a da 27 oficira sahrani u polukrugu oko kapele.

Mađarska ponuda je u decembru 1931. prihvaćena, a radovi su započeti 1932. godine. Tokom aprila 1933, odeljak za groblja je o svom trošku, u okviru tehničko-vrtlarskih radova, izvršio grupisanje grobova na smanjenoj parceli i montirao nove betonske krstove. Svi radovi okončani su tek 1937. godine. Ovde je ukupno sahranjeno između 3.010 (po trenutno zabeleženom stanju) i 3.453 (po mađarskim izvorima iz 1937), oficira i nižih činova.

Tokom radova Mađari su pokušali da pronađu telo vojnika koji je prvi poginuo u Velikom ratu – strelca 68. pešadijskog puka Pala Kovača, sahranjenog u Zemunu. No, u međuvremenu, ostaci austrijskih vojnika sa zemunskog Starog i Franctalskog groblja bili su grupisani u zajedničke grobnice tako da Kovač nikada nije pronađen. Kako bi ipak odali počast 68. puku koji je prvi stupio u borbu u noći između 28. i 29. jula 1914, Mađari su 1927. godine u kapeli, sa leve strane, podigli spomenik jedinom identifikovanom vojniku iste jedinice – Ištvanu Balogu II, dok su sa desne strane postavili ploču sa urezanim prepevom 77 strofe nordijske Ede „Havamal”.

(Tokom naredne godine Medija centar „Odbrana” izdaje knjigu vojnog istoričara i saradnika „Politike” Branka Bogdanovića – „Zaboravljeni i nestali”. U studiji je obrađena sudbina zaboravljenih i uništenih spomenika srpskim, ruskim, francuskim, ali i neprijateljskim vojnicima palim tokom Velikog rata)


Komentari3
d1354
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

грађанин
У српским новинама реч ''хероји'' не може стајати уз агресоре!!! Хероји су носили шајкаче и бранили отаџбину,а ови о којима тако гануто пишете се били агресори,они који су чинили покоље по Србији!
Marija
Поздрављам оваква истраживања. Молим за мало објашњење - да ли је држава Краљевина СХС благонаклоно гледала на назив Комисије - "за одржавање гробова мађарских хероја". Поштујем обележавање гробова сваког палог војника, и Србиоја се може поносити чињеницом да на својој територији има мноштво гробова завојевачких војски и окупатора. Ипак, њихово деловање на нашем тлу није било херојско, већ злочиначко и окупационо. Убијали су цивиле, масакрилали жене и убијали децу - на најсвирепији начин.
Леон Давидович
Несрећна људска врста. Кроз целу историју мало па мало ратови. Изгину људи најчешће без икаквог оправданог разлога. Онда дође време мира скупљају им кости подижу споменика. Заиста је трагична судбина рода људског.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja