nedelja, 22.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:20

Srpski osnovci iznad svetskog proseka u prirodnim naukama

U međunarodnom istraživanju TIMSS 2015, kojim se mere postignuća učenika iz matematike, biologije, fizike i geografije, među više od pola miliona đaka iz celog sveta, učestvovalo i 4.036 učenika iz 160 škola u Srbiji
Autor: Sandra Gucijanutorak, 29.11.2016. u 19:34
Ђаци ОШ "Владислав Рибникар" из Београда (Фото Иван Милутиновић)

Učenici četvrtog razreda osnovne škole iz Srbije iznad su proseka kada je u pitanju znanje iz matematike i prirodnih nauka (biologija, fizika i geografija) – pokazali su rezultati najnovijeg međunarodnog istraživanja TIMSS 2015. (Trends in International Mathematics and Science Study). Ovo je najbolji uspeh koji je Srbija postigla od kada naša zemlja učestvuje u TIMSS istraživanju, a od 57 zemalja sa svih kontinenata, „azijski tigrovi” zauzimaju vrh na obe ove liste (Singapur, Južna Koreja, Hongkong, Japan, Tajvan).

Zašto maturanti kvare uspeh
U istraživanju 2003. i 2007. godine iz Srbije su učestvovali mali maturanti, a 2011. i 2015. đaci četvrtog razreda. Dr Nikoleta Gutvajn je rekla da je u planu da Srbija učestvuje i u sledećem TIMSS istraživanju 2019. godine i da će prvi put biti obuhvaćeni đaci i četvrtog i osmog razreda, što će nam dati najbolju sliku o tome zašto učenici padnu sa rezultatima dok stignu do mature.I dok su četvrtaci dva puta zaredom iznad proseka, osmaci su oba puta bili ispod. Primera radi, 2007. godine maturanti su u oblasti matematike imali 486 poena, a iz prirodnih nauka 470. Prosek TIMSS skale je 500 poena.

Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije Anamarija Viček, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, objasnila je da se u istom trenutku objavljuju rezultati u svim zemljama u kojima je rađeno istraživanje, kao i da su oni bitni pokazatelji zbog reforme na kojoj rade prosvetne vlasti.

Po rečima dr Nikolete Gutvajn, direktorke Instituta za pedagoška istraživanja, u TIMSS-u je učestvovalo 580.000 učenika širom planete, uključujući i 4.036 učenika (i isto toliko roditelja) iz 160 osnovnih škola u Srbiji. Reč je o međunarodnom projektu ispitivanja znanja učenika četvrtog i osmog razreda iz matematike i prirodnih nauka, koji se sprovodi svake četiri godine – od 1995. Srbiji je ovo četvrto učešće od 2003.

Naši učenici su postigli bolji rezultat u oblasti prirodnih nauka – 525 poena, a prvoplasirani Singapur ima 590. To nas svrstava u red zemalja poput Kanade, Nemačke i Danske, a ispod nas su ostali Australija, Severna Irska (koja je recimo šesta iz matematike), Španija, Holandija, Italija, Belgija, Portugalija, Novi Zeland, Francuska, Turska. Rusija je četvrta sa 567 bodova, SAD imaju 546, Slovenija 543, Hrvatska 533, a poslednji je Kuvajt sa 337 bodova.

Iz matematike srpski četvrtaci su postigli 518 poena, u rangu Švedske, Slovenije, Nemačke. Bolji smo od Australije, Kanade, Italije, Španije, Hrvatske, Novog Zelanda, Francuske… Prvi je Singapur sa 618 bodova, Finska ima 535 poena koliko i Poljska, a poslednji je ponovo Kuvajt sa 353. Na predstavljanju istraživanja čuo se i zanimljiv podatak da se naši đaci plaše matematike i da smo u vrhu Evrope po anksioznosti kada je ovaj predmet u pitanju.

– Ovi rezultati nas svrstavaju u rang svih okolnih razvijenih zemalja. To znači da imamo decu i učitelje koji mogu da stanu u red sa vršnjacima i kolegama iz bogatijih, zapadnih zemalja. Ovo je pokazatelj da se u Srbiji radi dobro, ali i da neke stvari moramo da menjamo u periodu od petog do osmog razreda – rekla je Vesna Nedeljković, pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje.

Ono na čemu je takođe potrebno raditi jeste da se poveća procenat najboljih učenika iz matematike i prirodnih nauka, kao i da se poveća procenat onih koji savladaju samo osnove programa. Primera radi, u Singapuru i Hongkongu, gotovo čitava generacija (99–100 odsto) savladava osnove matematike, dok je znanje polovine đaka na naprednom nivou. U Srbiji „naprednih” ima osam odsto u prirodnim nauka i 10 odsto u matematici, a onih najlošijih od sedam do devet odsto.

Ivana Jakšić je u ime nacionalnog tima koji je sproveo ovo istraživanje dala malo više detalja: u Srbiji su učestvovali đaci iz malih i velikih škola, izdvojenih odeljenja, gradskih i ruralnih područja, a uz testove sa učenicima, ispitivani su i direktori škola, nastavnici i prvi put – roditelji.

– U odnosu na prethodno istraživanje, naši đaci su se u prirodnim naukama popravili kada je u pitanju živa priroda (biologija), dok su kod matematike bolji u prikazu i primeni podataka. Jasno je da još ima prostora za napredovanje i da utvrdimo zašto je razlika između učenika iz Singapura i njegovog vršnjaka iz Srbije 100 poena – rekla je Jakšićeva.

Na pitanje „Politike” kako se objašnjavaju bolji rezultati u odnosu na prethodno istraživanje – da li to znači da je ova generacija bolja ili su učitelji više radili sa đacima, rečeno je da nastavnicima jeste ukazano šta bi trebalo više da rade sa učenicima, odnosno da promene način rada i predavanja.

Istraživači su TIMSS iskoristili i da ispitaju šta je to što utiče na učenička postignuća i dobili iznenađujuć rezultat: 85 odsto zavisi od onoga što đaci donesu u školu (iz porodice i vrtića), a 15 odsto utiče sama škola.

Po objašnjenju Ivane Jakšić, utvrđeno je da bolje rezultate postižu đaci koji su prošli pripremni predškolski program, koji su pre polaska u prvi razred znali da pišu, čitaju, računaju, đaci čiji su roditelji visokog obrazovnog nivoa i višeg socijalnog i ekonomskog statusa (deca imaju svoju sobu, svoj radni sto, svoj kompjuter...).

S druge strane, na osnovu izjava direktora, zaključeno je da na bolji učenički uspeh utiče školska sredina u kojoj nema remećenje nastave, u kojoj nema neopravdanih izostanaka, nema disciplinskih problema, u kojima se gaji pozitivan stav prema matematici, u kojima se nastavnici više angažuju na času, interesantnije predaju….

Svi ovi rezultati ukazali su na potrebu usmeravanja na što ranije učenje, kao i na razvijanje pozitivnih uverenja o matematici. Ministarstvo prosvete, čulo se na konferenciji, počeće pilotiranje novih predškolskih programa, kako bi se 2017/2018. sproveo novi program za predškolski uzrast.


Komentari5
c808d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zoran
Mislite: najbolje NABUBALI. Kod nas su knjige za osnovnu školu "skraćeni kursevi s fakilteta". Principski pogrešno. Nije primereno uzrastu dece. Zna se tačno šta deca u kom uzrastu mogu da "prihvate, prerade, usvoje"! Naša deca zato iz osnovne i srednje škole izlaze sa "bulačkom maticom mišljenja". Bubanje u doba beskonačnih biblioteka elektronskog znanja, potpuni apsurd. Uradite ozbiljne studije o tome našta liče brucoši (i opstali sudenti) tj. da li su uopšte sposobni za studije: samostalni rad, apstraktno i simboličko zaključivanje, kritičko mišljenje, popravljanje grešaka....? Videćete da velika većina nije sposobna za studije.... Država im daje lažne diplome, to se odavno ne može sakriti, ostali smo bez kritične mase intelektualaca i srednje klase njihovo meso zauzima turbo-sega-mega pink patriJote!
jao..
Molim Vas, da li ste videli kako ta istraživanja izgledaju? Niste naravno, jer se vidi da ne znate o čemu pričate. Primera radi, dosta zadataka iz matematike na ovom istraživanju se radi na proceni, procena ne može da se 'nabuba' već se razvija. TIMSS istraživanja ispituju koliko deca znaju da primene naučeno gradivo u realnim situacijama. Realne situacije ne mogu da se uče napamet. Molim Vas nemojte pričati o onome što ne znate i plus smanjivati uspeh naših učenika. Ovo je lepa vest.
Preporučujem 3
u obrazovanju je spas
85 одсто зависи од онога што ђаци донесу у школу (из породице и вртића), а 15 одсто утиче сама школа (...) утврђено је да боље резултате постижу ђаци који су прошли припремни предшколски програм, који су пре поласка у први разред знали да пишу, читају, рачунају... Pa ako je tako, onda tu nesto nije u redu. Onda ovi rezultati uopste nisu relevantni, odnosno stvaraju laznu sliku o kvalitetu naseg skolstva. U mnogim zemljama deca ne znaju ni da citaju ni da pisu ni da racunaju pre polaska u skolu. Cak se i insistira na tome. To znaci da su oni u samom startu u zaostatku u odnosu na nasu decu. Dobar rezultat u ovom istrazivanju je zapravo uspeh roditelja koji rade sa decom, a ne uspeh skolstva.
Sandra Gucijan
ZA SLOBODANA I VAS: Narednih dana objavicemo kao posebno ovo dodatno istrazivanje o tome sta utice na ucenicka postignuca, sa svim detaljima. Nije bilo mesta u ovom prvom tekstu gde su ipak bili najvazniji rezultati TIMSSA. Tada ce i "salata" kako kazete, biti jasnija. Hvala na komentarima i citajte nas i dalje.
Preporučujem 6
Slobodan
Ne možete tako pojednostavljeno komentarisati i vršiti selekciju ovih čudnih nalaza koji su po meni ovde predstavljeni u vidu salate. Statistika i podaci su čudo, a još veće čudo je njihova interpretacija. Meni nije jasno, a možda ni ostalima (možda to tako i treba da bude da bi bilo zanimljivije), da ali su te brojke koje se navode 85+15 rezultat procene roditelja, ili nastavnika, ili dece, ili samih istraživača? Ukazujem da na razvoj pojedinca utiču tri faktora: 1. Nasledje (genetika), 2. sredina ili uslovi za život, 3. aktivnosti pojedinca ili učenje. Još nije precizno utvrđen odnos ova tri faktora, pa bi ove rezultate koje treba detaljine ispitivati i diskutovati o njima na naučnom osnovu, a ne ovako.
Preporučujem 13

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja