ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:37

Ustavna ikebana

Svrha ustavnog suda je da se odupre neustavnim merama zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. U suprotnom je njegova svrha dekorativno-ornamentne prirode
Autor: Vladimir Todorićčetvrtak, 01.12.2016. u 08:15
Душан Лудвиг

Reč ,,ustav” je izvorna srpska reč koja označava najviši pravni akt. Dok se skoro svuda drugde koristi izraz koji podrazumeva ustrojstvo (constitutio, constitution), naš izraz govori o sredstvu kojim se zaUSTAVlja samovolja i bahatost vladara, tj. vlasti. To je bio i zahtev Miletine bune iznedrivši Sretenjski ustav koji je svojim kratkim vekom od 55 dana nagovestio skromne domete vladavine prava u Srbiji. Naime, od 1835. godine sve naše države su imale ukupno 11 ustava sa prosečnim trajanjem od 16 godina. Kako smo 8. novembra obeležili deceniju od stupanja na snagu poslednjeg Ustava, sva je prilika da on neće dosegnuti pomenuti prosek, s obzirom na različite pritiske i težnje za njegovom promenom.

Ustavni sud Srbije (USS) je institucija od neobične važnosti, a o njemu i njegovom načinu rada javnost malo zna. Njegova uloga je jednostavna – da štiti Ustav. To radi tako što ukida neustavne zakone (i nezakonite uredbe) i štiti građane kojima su ustavna prava povređena. Bez njega bi ustav bio mrtvo slovo na papiru i ne bi u realnosti postojalo bilo šta što bi ograničavalo samovolju pojedinca ili političke partije. U tom pogledu mi nemamo istoriju s kojom bismo se ponosili. U periodu 1963–1991. Ustavni sud je ukupno doneo osam odluka u pogledu neustavnosti, dok je devedesetih bio zauzet pomaganjem režimu da pokrade izbore. Svrha ustavnog suda je da se odupre neustavnim merama zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. U suprotnom je njegova svrha dekorativno-ornamentne prirode. Zato treba analizirati bitne primere iz dosadašnje prakse.

U vreme vanrednog stanja, posle atentata na premijera Đinđića, izglasan je Zakon o načinu i postupku promene Ustava po kome je za promenu Ustava iz 1990. bila potrebna obična većina, kako poslanika, tako i upisanih birača na referendumu. Možemo pričati o tome da li je takav zakon opravdan zbog rigidnosti procedure promene, ali je bilo jasno kao dan da je takav zakon neustavan. Tada se odmah DSS obratio USS-u koji je ,,mudro” sačekao kraj vanrednog stanja, izbore krajem 2003. godine, zatim i novu vladu pa je u martu 2004. ukinuo pomenuti zakon.

Lakrdija od reforme pravosuđa, tj. reizbora sudija i tužilaca, imala je svoja dva čina pred USS-om: prvi do jula 2012. kada je sud u decembru 2011. odbacio inicijative neizabranih sudija i potvrdio reizbor, i drugi posle jula 2012, uoči formiranja nove vlade, kada je, skočivši sebi u usta, usvojio žalbe više od 300 neizabranih sudija i vratio ih na posao. Dalje, USS je u decembru 2013, kada je bivša vlast više boravila u pritvoru nego u politici, poništio Statut Vojvodine povodom predloga DSS-a i NS-a u decembru 2009, znači posle četiri godine njegove primene.

Takođe, USS je doneo teško objašnjivu odluku o nenadležnosti nad ,,Briselskim sporazumom” jer je to, kako je rekao, ,,politički akt”, iako je jasno da proizvodi prava i obaveze, kako za građane, tako i za državu. Odluka je doneta u decembru 2014, što je jako teško povezati sa prethodnom odlukom iz februara iste godine kojom je poništena Uredba o katastru za Kosovo koja je nastala na osnovu ,,Briselskog sporazuma”. Tada se sud oglasio nadležnim. Ovo rezonovanje je nemoguće objasniti logički i pravno, ali jeste bihevioralistički.

Tako bi se mogle objasniti razlike u pristupu suda iz juna 2011. i 2012. kada su zabranjivane organizacije ,,Nacionalni stroj” i ,,Obraz” sa odlukom iz novembra 2012. kada je odbijen zahtev za zabranom ,,Naši” i ,,SNP 1389” zbog objavljivanja spiska 30 najvećih ,,srbomrzaca”. Ne treba zaboraviti ni odluku o tome da vlada nije prekršila pravo na imovinu građana kada je smanjivala penzije. Na stranu to što su drugi evropski ustavni sudovi presudili drugačije, obrazloženje našeg suda ući će u anale – njime se ekonomski prioriteti vlade stavljaju iznad ustavnih načela.

Bilo je i dobrih odluka, bez obzira koliko su bile zakasnele, poput one o neustavnosti Zakona o informisanju ili one o tome da je vlast prekršila Ustav zabranivši ,,Paradu ponosa” u 2009. godini. Ima još primera, naravno, ali skoro uvek postoji značajno kašnjenje. Ukratko, čini se da se Ustavni sud suprotstavlja samovolji vlasti samo pod uslovom da je ona bivša, a ako to radi za njenog ,,vakta” onda pažljivo bira svoje bitke. Iako jeste pretrpan slučajevima, ponekad začuđuje njegova ekspeditivnost, kao skoro kada je ukinuo odredbe Statuta Advokatske komore Beograda na osnovu žalbe od pre samo mesec dana, dok se još nije oglasio oko inicijative za ustavnost Zakona o notarima, predate oktobra 2014.

Ovakav političko-kalkulantski Ustavni sud nije potreban Srbiji. Šta menjati? Prvo se mora ukinuti mogućnost drugog mandata ustavnih sudija. Oni se ne smeju ulagivati vlasti zarad dobijanja drugog devetogodišnjeg mandata. Rešenje je ili doživotni mandat ili mandat bez reizbora. Takođe, moraju se ustanoviti jasni rokovi za postupanje suda jer bez rokova nema efikasne zaštite ustavnosti. Zašto nam treba hrabriji ustavni sud? Ukoliko ga uporedimo sa ,,psom čuvarom” (watchdog), onda on treba da laje i ujeda svakog ko napada njegovog gazdu (građane). Mala je vajda od kera koji samo na mrtvog vuka laje.

Centar za novu politiku, advokat


Komentari9
10152
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mihajlo
"То ради тако што укида неуставне законе (и незаконите уредбе) и штити грађане којима су уставна права повређена." Овде недостаје само једна веома битна чињеница. Одлуке Уставног суда немају ретроактивно дејство. На пример, Влада донесе закон који је противан Уставу. Поднесе се захтев да Уставни суд прогласи закон неуставним. Та процедура траје годину-две. За сво то време закон је на снази и примењује се. Након две године, Уставни суд прогласи закон неуставним, што значи да су све његове одредбе ништаве, али та одлука важи само за убудуће!!! Све што је до тада учињено по том неуставном закону остаје тако, нема враћања, иако је све било противуставно!!! Тако да Влада има механизам да заобиђе Устав када јој то одговара. И зато смо ту где смо.
Vladan - vladavina nežnošću
Odličan tekst! Čudno je kako su stanje u Ustavnom Sudu i opšte stanje u srpskom društvu u nekoj čudnoj vezi, kao da se jedno u drugom reflektuju (ogledaju). Ne znam samo da li je stanje u društvu POSLEDICA stanja u Ustavnom sudu, ili je stanje u društvu UZROK stanja u Ustavnom sudu... A da pripitamo starlete iz diplomatije? Možda one znaju!
Бојан
Свака реч на месту. Питање је зашто оваквих чланака није било раније? Мада одбрана Уставног суда на овакве аргументоване примедбе ће бити врло једноставна - прогласиће овај чланак нападом на независност Уставног суда. Интегритет, достојанство, морал, професионална етика - све то недостаје у Уставном суду а и уопште у друштву. Сви аргументи наведени у чланку говоре о томе у каквом нам је стању држава и подсећа на већ одавно велику забринутост грађана за своја права. Можда би нам свима било лакше да живимо у некој афричкој банана републици. Стање би остало непромењено - својевоља власти али барем нас не би нико правио блесавим привидом да постоје институције које бране права грађана.
Rajkovic Nenad
Jasno je kao dan da mi u našoj zemlji sudstvo nemamo, u stvari nemamo prava! Zadnji pasus..sve rekao.
Milos N.
Odlicna tema kao i prakticna inicijativa. Bez efikasnog Ustavnog suda sa potpunim strucno-pravnickim integritetom, ceo nas predstavnicki sistem sa sistemom podele vlasti bice nista drugo do najobicnija kamuflaza za razne neuravnotezene vlastodrsce da svoju samovolju prikazuju kao pravo. Bojim se samo da mere koje predlaze autor (uvodjenje roka za odlucivanje i dozivotni mandat ili mandat bez reizbora), s obzirom na razmere opste korupcije uopste nisu dovoljne. Pre bilo kakvih prakticnih predloga trebalo bi najpre izvrsiti jednu temeljnu analizu odnosa izvrsne vlasti prema ustavnom sudu a koji obuhvata razlicite metode pritiska i korumpiranja koje ovoj stoje na raspolaganju, i koje praktikuje u cilju nezakonitog uticaja na njegovo odlucivanje. Tek nakon toga, posto budemo znali sa kakvim tacno problemima imamo posla, moci cemo da razmisljamo o prakticnim resenjima. Dotle, svako krpljenje bice kao inace krpljenje u mraku osudjeno na propast. I samovolja i korupcija veoma su fleksibilne.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja