ponedeljak, 28.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 01.12.2016. u 22:00 Branka Vasiljević

Novi zakon preseljava zaštićene stanare iz centra grada

Stotinak ljudi protestovalo je ispred Vlade Srbije jer smatraju da će budući propisi o stanovanju povećati zakupnine i iseliti ih iz stanova u kojima žive decenijama
(Фото Д. Жарковић)

„Nismo mi s puškama i bombama ušli u tuđe stanove i zauzeli nečiju imovinu, već smo stanove u zadužbinama i fondacijama dobili od države. Pošteno smo decenijama plaćali porez i kiriju, pokušavali da ih otkupimo, ali uzalud. Čini nam se da je cilj novog zakona da nas što pre istera iz stanova u kojima legalno živimo – ističu takozvani zaštićeni stanari. Stotinak njih okupilo se ispred zgrade Vlade Srbije i pokušali su da uruče premijeru primedbe na predlog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, koji bi uskoro trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri. Ali dalje od pisarnice u Nemanjinoj nisu stigli. Tu im je rečeno da vlada zaseda, a kako tvrde, čvrsto su im obećali da će papir biti predat „dalje”.

Novi Zakon o stanovanju trebalo bi konačno da reši probleme vlasnika čiji su stanovi oduzeti posle Drugog svetskog rata, a u kojima mnogi od „zaštićenih stanara” žive. Ali kako zakupci i nosioci stanarskog prava tvrde – na njihovu štetu.

– Mi smo dobronamerne primedbe dostavili još u martu dok je zakon bio u proceduri, ali smo saznali da je malo toga od naših predloga uvršćeno. Ako bude usvojen zakon, koji se prvi put u poslednjih nekoliko decenija bavi i nama, naš problem neće biti rešen. Naprotiv, na teret će nam se staviti nameti koje sa ovim platama i penzijama mi kao zakupci nećemo moći da plaćamo – rekao je Vlastimir Dedović, predsednik Udruženja korisnika stanova u privatnom vlasništvu.

U predlogu zakona stoji da bi ovi stanari trebalo da dobiju nove stambene jedinice, ali kako oni kažu, ni to nije definisano.

– Kriterijumi za veličinu stana za preseljenje su smanjeni u odnosu na prethodni predlog zakona. Po ovom novom predlogu prvi član domaćinstva „dobija” oko 22 kvadrata, a svaki sledeći do 15. Nigde u zakonu se ne navodi koja bi nova lokacija mogla da bude, ali mi pretpostavljamo da bi ti stanovi bili na rubnim opštinama. Rok za realizaciju zakona je 11 godina, što znači da većina stanara neće doživeti rešenje, a dotle ćemo papreno plaćati visoke zakupnine. Koliko smo mi izračunali, one će u odnosu na sadašnje biti veće i za 200 procenata, pa će se cena kretati od 20.000 do 60.000 dinara – objašnjava Milica Živković, zamenik predsednika Upravnog odbora Udruženja stanara u zgradama zadužbina.

Ona ističe da u predlogu zakona stoji i da u slučaju da neko od ovih stanara ima neku nasleđenu nekretninu gubi pravo na stan.

– Ako nekom tetka ostavi neuslovnu čatrlju od dvadesetak kvadrata u okolini Bujanovca, može da se pozdravi sa stanom u Beogradu u kome je rođen i u kome su mu roditelji živeli. To znači da moram da prestanem da radim i iselim se odavde – priča Dedović.

Ovi stanari ističu da su stavljeni u neravnopravan položaj sa ostalim građanima Srbije, jer još od 1990. godine nisu imali prava da otkupe stanove, niti su mogli da dobiju stan preko rang liste – podrazumevalo se da je njihovo stambeno pitanje rešeno.

Prema evidenciji od prošle godine, u Srbiji ima oko 1.500 stanara koji imaju ovaj problem, ali kako oni ističu, najverovatnije je da ih ima oko 3.000 jer se mnogi od njih nisu prijavili.

– Najviše ljudi je u Beogradu i u Novom Sadu i većina je starije životne dobi. Mnogi su u tim stanovima živeli još tridesetih godina prošlog veka – ističe Živkovićeva.

 

Ministarstvo: zakupci će dobiti stanove u javnoj svojini

Zaštićeni stanari neće biti ostavljeni na ulici, već će, ukoliko nemaju na drugi način rešeno stambeno pitanje, po novom Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, biti preseljeni u stanove u javnoj svojini, a posle toga imaće mogućnost da ih otkupe, po najpovoljnijim uslovima, izjavila je za Tanjug Jovanka Atanacković, pomoćnica ministra građevinarstva.

– Za razliku od onih koji su devedesetih mogli da reše stambeno pitanje jer su imali stanarsko pravo na stan u javnoj svojini, zaštićeni stanari nisu mogli da reše to pitanje i zato ga ovaj zakon rešava na pravedan način, omogućavajući im da se prvo presele u stanove u javnoj svojini, koriste ih u zakup, a posle toga ih otkupe – objasnila je Atanacković.

Ona je rekla da je reč o oko 1.500 stanova, a da je od tog broja 1.400 zaštićenih stanara u Beogradu i žive uglavnom u najstrožem centru grada.

– Primera radi, u Knez Mihailovoj ulici, zaštićeni stanar za stan od oko 75 kvadrata trenutno plaća zakupninu od 9.000 dinara. Novi zakon predviđa povećanje zakupnine i on će sada biti oko 18.000, a tržišna cena zakupnine u Knez Mihailovoj ulici za taj stan trenutno iznosi 49.000 dinara –  istakla je Atanacković.

Prema njenim rečima, nije reč o tome da će se zakupnine povećati na 60.000 dinara.

– Svesni smo da zaštićeni stanari nisu svojom voljom ušli u te stanove, ali oni posle 70 godina moraju da se vrate svojim pravim vlasnicima – naglasila je Atanacković i istakla da je zakon predvideo kao krajnji rok za njihovo preseljenje u javne stanove 10 godina. U slučaju ne bude rešenja za pojedine predmete, postoji i pravo na nadoknadu u visini stana koji zakonom pripada „zaštićenom stanaru”. 

 

Ko je zaštićeni stanar

„Zaštićeni stanari” popularan je izraz za „zakupce na neodređeno vreme stanova u svojini građana, zadužbina ili fondacija”. Većina njih je pre oko sedam decenija useljavana u stanove koji nisu bili njihovo vlasništvo. Pravim vlasnicima tih stanova nije oduzeto pravo svojine, ali im je oduzeto pravo korišćenja.

Zaštićeni stanari plaćali su zakup, ali nikada nisu imali pravo da steknu vlasništvo nad tim stanovima.

Komentari20
7c5cb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

danica caputa
ako bi država zaista htela da reši problem zaštićenih stanara i vlasnika tih stanova, mogla bi veoma brzo to da uradi: umesto da se traži da zaštićeni stanar nema ništa na teritoriji republike Srbije, da se "proširi tema" - da nema nigde!! neku nepokretnost, što bi mu omogućilo da izlaskom iz stana koji nije njegov, bude u svom, pa bilo gde da je. Država ne bi morala da mu daje stan i da ga on otkupljuje, sve je jednostavno....ako se hoće!
@Devojka iz Centra
Постојале су приватне породичне куће и приватне куће за издавање. Приватне куће за издавање су вишеспратнице често са 12 или 15 станова које су власници зидали ради издавање под закуп, јер је то био нормалан начин становања у Београду пре рата. После рата власницима је остављен по један стан за њега и за свако дете а остали станови су му национализовани. И ту сад настаје игра случаја. У истој згради неки станари су се нашли у стану који је национализован, а неки у стану који је остављен власнику. Све до 90-их то није имало значаја јер су свима предратни уговори о закупу претворени у станарско право. Али кад је почела приватизација станова, онда су станари који су се нашли у национализован стану тај стан откупили, док су они који су се нашли у стану који је остављен власнику, постали заштићени станари. Пошто су власници те станове најчешће продавали, то је створена данашња ситуација: станар староседелац или његови потомци у стану који је власништво послератног купца неусељивог стана.
КО СУ ЗАШТИЋЕНИ СТАНАРИ
„Заштићени станари“ су носиоци станарског права којима је ускраћено право да откупе стан јер су имали станарско право на приватним становима. Према Анкети ЦЕП-а из 1996. г., 90 одсто тих станара су или староседеоци од пре WW2, или особе које су мењале станарско право на друштвеном за станарско право на приватном стану пошто су та два права према закону била изједначена. Према истој Анкети, 90 одсто власника су послератни купци неусељивих станова дакле нико им ништа није одузео. Из нејасних разлога надлежни нису ди сада сачинили прецизну статистику (а не необавезну евиденцију) на основу које би се добио тачан увид о томе ко су заправо „заштићени станари“ а ко „оштећени власници“. Требало је да се од средстава добијених приватизацијом друштвених станова обезбеде средства како би се носиоцима станарског права обезбедили станови за откуп као и свим осталим носиоцима тог права. То није учињено. У међувремену су прекрштени у „заштићене станаре“. Није јасно у чему се састоји та заштита.
@David Pravnik
Davide, isto kao što tvrdiš da su zaštićeni stanari uglavnom politički stanari dovedeni iz drugih država, ne treba da zaboravimo da su vlasnici stanova u kojima žive zastićeni stanari uglavnom ljudi koji su iz unutrašnjosti posle rata dolazili u Beograd (u čemu ne vidim ništa loše) koji su dobijali društvene stanove jer su imali prednost u odnosu na Beograđane, a koji su zatim kupovali neuseljive stanove najčešće novcem dobijenim od prodaje imovine koji su imali van Beograda, pošto za razliku od političkih stanara nisu ni nameravili da se vrate tamo odakle su došli.
Devojkaviz CENTRA
PRIČATE KOJEŠTA! U Centru su oduvek stanovi pripadali PRIVATNIM PORODIČNIM KUĆAMA i to izgradjenim i početkom 20. veka ili čak i ranije u kojima po negde jeste bilo kako ste Vi objasnili ali ne samo iz unutrašnjosti nego kasnije i iz radničkog inostranstva jer su oni 7o.-tih godina naročito imali te smešne "velike" pare u DM da isplate " naslednike zaštićenih stanara ( npr.na Cvetnom Trgu!) Inače je drzava i TU NAPRAVILA HAOS jer ako je želela da vrati nacionalozovano onda mora da se zna i da SVE NUZ-prostorije PONOVO PRIPADAJU STARIM VLASNICIMA KOJI SU KUĆU I GRADILI! A ti "novi" stanari se danas ponašaju neprimerno i vrlo sramotno jer bi da PRISVOJE I ONO ŚTO NISU KUPILI niti platili a kazu "tako je po Zakonu"- a nije! A drzava ĆUTI I PRAVI Zakon o konverziji bez naplate ..... Zaštićeni stanari umesto da protestvuju protiv "NEPRAVDE" pred Vladom bolje bi uradili da SVI zajedno STANU PRED OGLEDALO i vide kako izgledaju beskrupulozni profiteri i ljudi koji nemaju poštenja!
За ДУШАНА
Станарине су биле ИСТЕ за све носиоце станарског права. Сви грађани ове земље су дакле "navikli da žive za džabe 70 godina", али је само 686 хиљада оних који су за џабе становали у друштвеним становима или у одузетим приватним становима претвореним у друштвене, и дочекало да добије "besplatan poklon od države". Заправо то није био поклон од државе него од оних 3,5 милиона запослених који су плаћали допринос за стамбену иградњу али су остали кратких рукава, тачније остали су бескућници који слушају лекције о срамоти. Изгледа да би требало да буде срамота брачне парове који имају 80 година уплаћеног стамбеног доприноса са којима су сазидани станови које је неко откупио за 200 или 300 марака.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja