nedelja, 29.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:40

Ako žališ za Fidelom, mora da si mu sin

Kapitalizam se izruguje svima koji su o pokojnom Kastru izgovorili bilo koju toplu reč, ali najgore je prošao kanadski premijer koji je čak proglašen za Fidelovog vanbračnog sina
Autor: Zorana Šuvakovićčetvrtak, 01.12.2016. u 22:01
Последњи испраћај Фидела Кастра (Фото Ројтерс)

Do juče vrlo popularan Džastin Trido „razočarao” je svoje sunarodnike zato što je Fidela Kastra nazvao legendarnim vođom koji je uneo značajna poboljšanja u zdravstvo i školstvo. U kanadskim medijima još se nije stišalo izrugivanje premijeru zbog telegrama u kojem je izrazio svoje „najdublje saučešća” zbog smrti bivšeg predsednika Kube. Predviđaju da će mu drastično pasti podrška i da bi za njegove „iznenađujuće” tople reči mogao da plati visoku političku cenu.

Na komemoraciju „brutalnom diktatoru” (kako je novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp nazvao kubanskog vođu revolucije) u Havani došli su Enrike Penja Nijeto, predsednik Meksika, Evo Morales (Bolivija), Danijel Ortega (Nikaragva), Nikolas Maduro (Venecuela), Rafael Koreja (Ekvador)… dok je od Evropljana do Havane stigao premijer Grčke Aleksis Cipras. Uz mnoštvo afričkih i azijskih lidera, koji su govorili na Trgu revolucije, istom onom mestu gde je pre pedeset i pet godina revolucionarna vlast proglasila da je Kuba iskorenila nepismenost u svojoj zemlji, masa sveta došla je da oda poštu.

U toku ta dva dana, dok sanduk sa pepelom Fidela Kastra nije krenuo iz Havane kroz Kubu, kroz Trg revolucije prošlo je dva miliona ljudi, kako prenose latinoamerički mediji ističući da je to oko 20 odsto kubanskog stanovništva. U oproštajnim govorima bilo je manje patetike nego što bi se očekivalo u ovakvom trenutku.

Retko šta može proći u zvanične kubanske medije, a da to prethodno ne pregleda neki ideološki nadzornik, ali su reči predsednika Ekvadora Rafaela Koreje citirali u celini i „Granma” i „Huventud rebelde” („Buntovna omladina”). Oba ova dnevnika su organi Komunističke partije, jedine dozvoljene partije na Kubi. Koreja je rekao ono što se dobro zna, da je Fidela Kastra „obožavao veliki deo sveta, dok ga je manji deo sveta mrzeo, ali da niko prema njemu nije bio ravnodušan”.  Koreju i njegove parnjake iz Latinske Amerike španski mediji ironično su svrstali u „bisernu ogrlicu” Kastrovih lojalista, privrženih oštroj medijskoj cenzuri i represiji nad neistomišljenicima. A nova stranka Sijudadanos, sastavljena od mladih predstavnika korporativne Španije, čak je tražila da država zabrani kralju Huanu Karlosu da otputuje na Kubu kako bi prisustvovao sahrani.

U tiradi protiv državnika koji duboko saučestvuju zbog odlaska Fidela Kastra, niko nije na primer spomenuo kako je predsednik Ekvadora bio i ostao jedini koji je prihvatio da pruži azil osnivaču „Vikiliksa” Džulijanu Asanžu, zaslužnom što su na videlo izašle bezbrojne informacije o ubistvima, torturama i masakrima civilnog stanovništva počinjenim u ime odbrane ljudskih prava. Da nema Rafaela Koreje Asanž ne bi imao gde da se skloni i već odavno bi ga pogodila jedna od onih bespilotnih letilica koje se svakodnevno lansiraju iz Vašingtona u ime odbrane ljudskih prava.

Daleko od toga da su latinoamerički lideri koji su došli na sahranu bezgrešni.  Niti se Fidel Kastro može nazvati demokratom, niti to ime može da ponese njegov mlađi brat Raul. Ali državnici iz „slobodnog” sveta otvorili su paljbu na Kastrovu Kubu kao da u sveprisutnom kapitalizmu teče samo med i mleko. Već godinama je poznato da je kapitalizam u krizi, da je diktat bankara ugrozio suštinu demokratije, da su mediji pod nadzorom velikih korporacija izgubili slobodu i nezavisnost, da se ukidaju prava na socijalnu pomoć, da je školovanje i u razvijenim evropskim zemljama prestalo da bude besplatno, da je teško platiti lekara.

A kako je tek u latinoameričkim zemljama koje su u susedstvu Kastrove Kube? Ko tamo postavlja predsednike, koliko je pismenih, a koliko će biti izlečenih, ukoliko se ukine solidarna pomoć kubanskih lekara koje je Havana slala po celom svetu. Kada je u Africi izbila epidemija ebole, čak je i „Njujork tajms” u uvodniku istakao da bi bez prisustva požrtvovanih Kubanaca ova bolest odnela mnogo više žrtava.

Kubu svakako čekaju još teži dani kad u januaru na čelo SAD dođe Donald Tramp. On je već pripretio da će zaustaviti i preokrenuti proces otopljavanja koji je započeo Barak Obama ukoliko se na Ostrvu ne poštuje sloboda govora, medija i ostale demokratske slobode. Američku vojnu bazu Gvantanamo i tamošnje zatvorenike koji bez suđenja tamnuju više od deset godina izuzima iz opšteg žara za demokratijom.

Neće biti lako ni ostalim državama na siromašnijem delu američkog kontinenta gde su najveće nejednakosti u svetu. Levica je sve slabija i zbog korupcije i zbog ugrožavanja slobode i zbog toga što nepristojno bogati oligarsi u sprezi sa Vašingtonom ne žele da se odreknu svojih privilegija.

Pre izvesnog vremena Fidel Kastro je zvao Rafaela Koreju i tražio od ekvadorskog predsednika kome uskoro ističe drugi mandat, da bude njegov naslednik, da nastavi da se bori za bolji život Latinoamerikanaca, da se opire pritiscima iz Amerike i ostane dosledan u bici za socijalno pravednije društvo.

Ovaj je to odbio i rekao da je svojoj porodici obećao da će se posle isteka mandata vratiti svom privatnom životu.

Prethodno je umro levičarski lider naftonosne Venecuele Ugo Čaves. Ali moć tabloida je bezgranična. Australijski konzervativni političar Piter Valas pokrenuo je novu priču oko naslednika Fidela Kastra. On preko „Tvitera” sugeriše da je kanadski premijer u stvari biološki vanbračni sin pokojnog Kastra. Mnogo se to dopalo britanskim, kanadskim, američkim tabloidima.

Tridoove tople reči upućene pokojniku dale su vetar u leđa ovoj glasini. Ističe se kako je Tridoova majka do kraja života gajila intimno prijateljstvo sa Fidelom. U prilog ovoj tezi upoređuju se slike Tridoa sa fotografijama mladog Kastra i pronalazi se ogromna sličnost. Toliko o slobodi medija. Smrt na Kubi samo je ogolila ogromne razvaline koje odlikuju današnji svet.


Komentari39
787ae
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin Schwabenländle
@ Dr Ивана Н. Садржај конфузног осврта на страну, само се питам да ли је ударна парола на крају Вашег осврта писана на шпанском језику ( погрешно написана)којим се служе Кубанци, или је на италијанском језику којим се Кубанци не служе. Начин писања Вашег презимена је такође веома занимљив, таква врста писаља презимерна не постоји.
Др Ивана НиколићМишковић
Када се широм савременог Света на власти налазе искључиво "капиталистичке патриоте"купљиви за шаку Dolar-a и који у хору подржавају све врсте Олбрајтовских "колатералних штета" и убијања државника и званичних вођа од "демократизоване руље" ОНДА је јасно да мора бити оваког њиховиг пљување по једином правом светском револуционару и народном патриоти, а још при том и високом и ретком интелектуалцу, као што је Фидел Кастро а коме онај наш "лажни Цар Броз мали" бравар са Хавана- пљугом у устима, златном прстенчином на прсту, најбољим возним парком свих"владара", хроом жена и љубавница и булументом јефтиних партијских вазала и гузолизаца није и никада неби ни могао да стигне ни до пупка! То је све и питање личног интегритета политичара-који-то-и-нису и њихових карактерних генетских особина а којима се неминовно изазива и улизивање велике већине уплашеног народа којим владају а који би да себи самима покажу да су "вредни колико и вође им"! Психологија JE ВЕЛИКА наука! ЕVVIVA FIDEL е СUВА!
Јован К.
Негде 1970-тих, Амбасада Канаде је упутила напомену новинарима у ондашњој СФРЈ да је презиме ондашњег премијера канаде Пјера, Трудо, а не Тридо. Можда је изговор између 'у' и 'и', али је ипак ближи гласу 'у'. У то сам се уверио и кад сам разговарао са једном Францускињом из Квебека.
Jovanka Voždovčanka
Još jedan dokaz o tome kako rezonuju na zapadu, naročito na severnoameričkom kontinentu. Kad god sam, na ovom sajtu, negativno komentarisala taj rezon, javljali su se komentatori da objasne da tako misli, samo, mali broj ljudi, a da većina naroda, jadna, ništa ne razume. E, pa ta, jadna većina misli, upravo, na način opisan u članku. Briga njih za to što žive u Četvrtom Rajhu, ili u "mlađem bratu", briga njih što njihove države pobiše i izbombardovaše pola planete, da bi oni dobili i imali, važno je, samo, to-da oni imaju, još i još, i svaka naredna generacija, još, više. Ako zato treba bombardovati i ubijati-cilj opravdava sredstva. A, onda, se oni, kao saučesnici svojih država, usuđuju da, negativno, komentarišu život i delo Kastra, ili bilo koga drugog. Mnogo su "lepši" kada ćute !
pajsije pajsije
Toliko odolevati amerima mogao je samo Fidel. Slava mu. A oni s druge strane što pevaju su najobičniji divljaci.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja