petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57
POLEMIKA

Promašena tema A. Nikolića

Studentski protest 1996./1997. završen je 21. marta 1997. godine. Organizacija pod imenom „Otpor“ osnovana je više od godinu dana potom i ubrzo je prekinula svaku vezu sa univerzitetom. Nisam bio osnivač ni član „Otpora“
Autor: Čedomir Antićsubota, 03.12.2016. u 09:15

Povodom teksta „Gorak istorijski zalogaj”, od 1. decembra

Pažljivo sam pročitao tekst g. Aleksandra Nikolića. Uvek odgovaram na zapažanja u vezi sa tekstovima koje napišem. Činim to pre svega zato što je debata neophodna, a kod nas je nažalost izuzetno retka.

Šteta što tekst g. Nikolića suštinski zavređuje svega dve rečenice odgovora. Sve više od toga dolazi kao moja asocijacija i želja da još nešto napišem na temu Studentskog protesta iz 1996. godine.

1. Studentski protest 1996./1997. završen je 21. marta 1997. godine. Organizacija pod imenom „Otpor“ osnovana je više od godinu dana potom i ubrzo je prekinula svaku vezu sa univerzitetom. Nisam bio osnivač ni član „Otpora“.

Problem g. Nikolića je u tome što – iako je, kako kaže, školovani istoričar – ne razlikuje baš precizno izvore od literature. Takođe, pre nego što se posveti nepristrasnoj analizi istorijskih događaja, procesa, ličnosti... istoričar mora precizno da definiše temu i makar u osnovama uspostavi hronologiju. Ja sam istoričar, ali sam u događajima iz 1996. bio, što g. Nikolić i primećuje, učesnik. Tekst koji sam napisao predstavlja pogled na te davne događaje predsedavajućeg Glavnog odbora Studentskog protesta i člana delegacija za pregovore. I istoričari pišu memoarske tekstove, konačno 2011. objavio sam knjigu sećanja na to vreme (Studentska fronda).

2. Tekst koji kritikuje g. A. Nikolić bi trebalo da pročita sa razumevanjem, a događaje koji su spomenuti valja staviti u kontekst.

Godine 1996. studenti Beogradskog univerziteta su u natpolovičnoj većini podržali protest. Apsolutna većina među studentima je dokazana i na prvim izborima za Studentski parlament na univerzitetu održanim posle završetka protesta, krajem marta 1997. godine. Tada je u narodu, naročito u našim gradovima, postojala ta većina koja nije prvenstveno bila privržena nekoj od stranaka već otadžbini i promenama. Uostalom, opozicija koja je 1997. izašla na izbore dobila je više od polovine glasova izašlih (SRS i SPO su na antirežimskim platformama zajedno dobili 51 odsto poslanika u Narodnoj skupštini RS).

Da – studenti sučeljeni s policijom u Kolarčevoj ulici su izvojevali beskrvnu pobedu koja iz mnogo razloga može, bez prevelikog pesničkog zanosa, da bude upoređena s Termopilima i to je jasno i neosporivo.

Da – među nezadovoljnima u Srbiji bilo je onih koji su bili protiv komunizma, i onih koji su bili protiv rata, i onih koji su bili ogorčeni režimskom izdajom Srpske krajine, i onih koji su hteli socijalizam ali ne onakav kakav je stvarao Milošević. Prvi su verovali da je okupacija u Srbiji započela 1941. godine.

Godine 1996. Milošević se nije predstavljao kao borac za nacionalna prava. Naprotiv, on je u to vreme bio „faktor mira i stabilnosti“. Prijatelj SAD i EU koji su mu i pomogli da se održi i proleća 1997. kada je država bila pred bankrotom, omogućivši prodaju dela Telefonije, što je pak bio ključni doprinos njegovoj izbornoj pobedi 1997. godine (pored 400.000 Albanca koji su navodno glasali za koaliciju oko SPS-a). Zato g. Nikolić suštinski odstupa od teme kada piše o mešanju sila, osiromašenom uranijumu...

Ako već spominje biografiju Slobodana Miloševića poteklu iz pera profesora Slobodana Antonića, treba da se doseti i knjige na osnovama koje je nastala, reč je o Antonićevoj sintezi Zarobljena zemlja, Srbija u vreme vlade Slobodana Miloševića iz 2002. godine. U obe, inače različite knjige, događaji u vezi sa Studentskim protestom 1996/1997. opisani su na istovetan način. Bio sam jedan od (u knjizi citiranih) autorovih izvora. Ali, možda g. Nikolić i ovde meša protest iz 1996. i organizaciju „Otpor“ nastalu dve godine kasnije. Citirati Pavlovićeve razgovore sa Dobricom Ćosićem još je manje umesno. Ćosić je 1997. rekao da ne razume omladinu. I to nije čudo, pošto nismo imali propagandna sredstva (omogućena novcem), koja nisu nedostajala Miloševiću 1990. i „Otporu“ 2000, a za koja se pokazalo da su jako važna da bi neku aktivnost podržao prvi srpski penzioner toga vremena. Razočarao se u „Otpor“, ali zar se nije razočarao u sve što je u životu politički radio? Možda je između ostalog i zbog toga bio tako veliki pisac.

Naposletku, pored dve označene rečenice, umesno bi bilo dodati treću. Za mene je u tekstu g. Nikolića ključan njegov poziv uredništvu Politike da dâ prostora i drugim ljudima koji imaju želju i mogućnost da (pre)ocenjuju nedavne događaje, pa i onima – poput njega... Evo ja molim da g. Nikoliću, starijem kolegi, daju dovoljno ili makar i malo prostora, jer ako su ključne (preostale i valjane) preporuke njegovo razočaranje i želja da bude objavljen, onda on svakako zaslužuje dragocenu novinsku kvadraturu.

Napredni klub


Komentari43
6d77e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ilic Momcilo
Pregledao sam vecinu ovih komentara i po ko zna koji put ostao zapanjen cinjenicom,da na prste mozete izbrojiti visoko ucene ljude,intelektualce,koji imaju svoje misljenje i stavove. Ne,! Izgleda da to u njihovim krugovima nije dozvoljeno.Nema,mal te ne,ni jednog komentara koji objasnjava sadasnjost,bez navodjenja raznih, manje ili vise cenjenih i priznatih, mislilaca iz nekih proslih vremena, koji objektivno nemaju veze sa danasnjom stvarnoscu. Sta meni, u mojoj,neukosti i ne znanju ostaje, osim da nam stvarnost kroje visoko obrazovani ljudi, primenjujuci znanja i iskustva od pre vise stotina,cak i ponekad hiljada godina,koje su tadasnji svremenici dogadjaje objasnjavali sa pozicije tadasnjeih vremena. Za razliku od strucnjaka raznih tehnickih profila,koje niko ni ne naziva intelektualcima i koji nas svakodnevno,nekada cak i prebrzo, vode u napred i u nova vremene, doticni teoreticari nas i saznajno i psiholoski najcesce ostavljaju u proslosti manje ili vise davnoj i prevazidjenoj.
zoran stokic
@ObicnaBaba, @Џејми Шеј Isidora Sekulić: „Mi nikada nismo imali vremena da mirno izgrađujemo svoju kulturu. Ratovi, zbegovi, lutanja, razaranja, građenja na ruševinama, to je naša istorija. Pa i onda kada smo stvarali, sve je išlo vrtoglavom brzinom, slamalo je ljude (...). A naš narod? Divne, sjajne, jedinstvene pobede, a narod mali, pa mali. Mali zbog svog uskog, nekulturnog nacionalizma“. I još je zapisala: ""Kako smo necelishodno ratoborni! Sad smo sa svojim rođenim životom u ratu"!
ObicnaBaba
Kakvu kulturu su stvarali oni koji su kroz vekove vodili osvajacke, pljackaske, kolonijalne ratove, unistavajuci i skrnaveci narode i njihovu kulturu; Nas narod nikog ne mrzi, cak ni svoje neprijatelje, nas narod je mudar jer zna da su svi ljudi jednaki, ali da i priroda vodi evidenciju ko je ciji i od koga je potekao (DNK), cak i kod ruze kad je nakalemite iz njenog semena iznikne divlja ruza, zato mi znamo da smo pripadnici jednog naroda koji ima svoje ime i koji volimo, kome to smeta. A sto se tice nasih knjizevnika ja sam knjizevnu kritiku ucila iz dela Jovana Skerlica.
Preporučujem 1
ObicnaBaba
@zoran stokic, Da bi danas neki dokoni ljudi iznosili svoja uverenja na jeziku SRPSKOM u drzavi SRBIJI, neki mladi, lepi, pametni ljudi, BEZ MANE I STRAHA (sto rece pesnik) sa srpskim imenima su ostali po zapustenim vojnickim grobljima od Galicije do Severne Afrike suprostavljajuci se nemilosrdnim nekim narodima koji su vekovima nasrtali i danas nasrcu na SVETU srpsku zemlju.
ObicnaBaba
@zoran stokic.Prvi susret sa klasnim drustvom 1966 u Nemackoj : kategorije socijalnog osiguranja odredjuju tretman i kvalitet lecenja, smestaj u bolnici, obaveze rukovodecih lekara da obilaze i lece one koji najvise placaju; mali broj visokoobrazovanih (stalno uvoze inzenjere, lekare), strasan pritisak neslobode zbog klasne podele, narocito je neljudska i nehumana nemogucnost ravnopravnog razvoja decjih sposobnosti. Kasniji odlasci razocaravajuce vidljiv veliki broj drogirane omladine po ulicama, izbusenih usana i noseva, postojanje nesigurnih delova gradova... Mi smo drugi svet i kultura, nasa filozofija zivota se oslanja na postulate milenijumski prisutne pravoslavne vere u nasem narodu , mi sumnjamo u te zapadne eksperimente sa drustvom, ljudima i zivotom ciji rezultati su milionske ljudske zrtve sirom planete, stradanja i patnje apsolutno neduznih i nevinih ljudskih dusa.
Џејми Шеј
@zoran stokic - izvanredan primer, El Greko je Srbin? To je "kreativno dokazivanje" kao sva zapadna "kreativna diplomatija", pa "kreativno tumacenje haskog suda" itd. Nije potrebno mnogo pameti da se vidi rasizam u postavci: zapadnjaci su pametniji zato sto su zapadnjaci. Ili ono cuveno "on je kurvin sin ali je nas kurvin sin". Batalite paralele molim vas, podsecaju na glupave Djindjiceve, on je uveo velicanje protestantizma u ovdasnje medije.
Preporučujem 0
zoran stokic
Na El Grekovoj slici „Sveti Mauricije“ je grupa muškaraca duboko utonula u sebe. Oni čine grupu zaverenika: kuju zaveru o vlastitom nestanku. Ja tu sliku – kaže Ortega i Gaset – zovem „poziv u smrt“! Ova El Grekova slike u našem slučaju predstavlja nosioce pokliča ka „carstvu nebeskom“ naših fanatika i inih? Treba razgolititi taj provincijski patriotizam grupe fanatika koja nam već decenijama potura kao realitet gomila fosilizovanih slika, izanđalih ideja, praznih fraza, predrasuda koje svako društveno kretanje prevode u mirovanje i – upokojenje! Čuvari despotske kulture ne čine ništa drugo nego se upinju da očuvaju aksiome te kulture; jedan od tih aksima uči nas da preziremo život i taj prezir ide čak dotle da rađa ljubav prema smrti. Zato ili ćemo zajedno sa njima nestati, ili ćemo naći snage u sebi da se jednom za svagda otarasimo te despotske žudnje za smrću. Istorija je prebogata primerima koji nas uče šta treba izbegavati. Pre svega – prazno samoubilačko junačenje.
Preporučujem 0
Слободан Копривица
Да ли је аутор био или није био члан Отпора је више-мање небитно. Да ли је протест у горе наведеним околностима био оправдан - па јесте! Да ли су протест и каснија активност актера донели ишта добро Србији - углавном нису! Једноставно, не препознаје се стваралачки допринос те генерације, имајући у виду да је иста имала шансу после 5-ог октобра, а сви параметри (економски, демографски, политички, социјални, корупција...) показују неуспех, чак и у поређењу са стањем из 90-тих. Истина, има и позитивних помака - полако се прихвата парада поноса, заштита права животиња, слави се Halloween, направљен мост на Ади, са пилоном од 200м, међутим, ако се упореде подаци о нпр. извозу, стопи незапослености, броју запослених у привреди, природном прираштају, исељавању високообразованих, лако се долази до закључка да је та генерација шансу пропустила и да нема места хвалоспевима. Ако је аутору лакше, сви ћемо се задивити пред "бескрвним победама", али се од бесмисла не може побећи.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja