ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:17
TRAMVAJSKI SISTEM

I „za” i „protiv” vraćanja „jedinice” u centar

– Postavljanje šina od Kralja Milana do Kalemegdana, izdvajanje novca za ove namene i tramvajska buka samo su neki od razloga koje žitelji prestonice navode protiv ove ideje – Prema planu grada, u narednih nekoliko godina tramvaji bi trebalo da nose oznake u neprekinutom nizu od 1 do 12
Autor: Dejan Aleksićnedelja, 04.12.2016. u 16:05
(Фото Д. Јевремовић)

Polovinom oktobra 1892. godine Beogradom je od Kalemegdana do Slavije „protutnjao” prvi tramvaj koji su vukli konji. Ujedno, to je bio početak razvoja modernog javnog prevoza u srpskoj prestonici. Vrste vozila i mreža linija od tada do danas menjani su i unapređivani iz godine u godinu. Posle Drugog svetskog rata umesto tramvaja sa oznakom 1 uveden je trolejbus, a narednih decenija na „jedinicu” se vratio tramvaj i dobio je novu trasu. Osamdesetih godina 20. veka definitivno je otišao u istoriju.

Od tada do leta prošle godine oživljavanje ove linije se uopšte nije spominjalo. Jula 2015. u planu grada o novoj mreži linija, posle nekoliko decenija pojavila se i tramvajska linija 1 – od kalemegdanskog Donjeg grada do Banjice. Minulih dana, kada su gradski čelnici prvi put javno potvrdili da će ova linija na potesu od Kalemegdana do Slavije ponovo da protutnji, ali i da će Terazije povratiti izgled koje su izgubile polovinom 20. veka, među Beograđanima, umesto nostalgije i sentimentalnosti, pojavilo se nezadovoljstvo. Reakcije su poput onih prošlogodišnjih kada je najavljeno da će tramvaj 2 ubuduće skretati kod Pravnog fakulteta, a ne kod Vukovog spomenika.

– Zašto građane niko ništa ne pita? Umesto tihih trolejbusa, bučni tramvaji. Umesto metroa, bacanje para na tramvajske šine. Zašto tramvaji? Trolejbusi troše manje struje. Da li su gradski čelnici nekada posetili ljude pored čijih zgrada svakodnevno prolaze tramvaji? Nisu, jer da jesu osetili bi ne samo potres u šoljici kafe, već i u stomaku – ovo je tek delić pitanja i zamerki naših čitalaca koji su se nizali minulih dana na sajtu.

Ako bi se ova ideja gradskih čelnika zaista sprovela u delo, šine na početku Kralja Milana bile bi uvedene u okviru rekonstrukcije Slavije. To ipak ne znači da bi one odmah produžile ka Terazijama i Kalemegdanu. Ostatak Kralja Milana, Trg Nikole Pašića i Terazije šine bi dobili tek kada se bude proširila centralna pešačka zona. Jedna od ideja kreatora budućeg izgleda grada je i da pre toga trolejbuse na linijama 19, 21, 22 i 29 od centra do Slavije zamene elektrobusi koji bi okretali u Ulici kralja Milutina. Na Slaviji bi ubuduće okretali i trolejbusi, ali oni bi povezivali ovaj trg i periferne delove grada. Kako je jedna od vodećih zamerki gradskih otaca da trolejbuska kontaktna mreža ruži Kralja Milana, tramvaj koji bi prolazio kroz tu saobraćajnicu energijom bi se napajao iz kondenzatora.

Njih polako već nagrizaju vremenski uslovi, rad i godine (Foto D. Jevremović)

Teško je ipak prognozirati kada će se sve ovo sprovesti u delo, jer na ovu temu od leta 2015. do sada najavljene su i brojne druge novine.

Jedna od prvih predviđenih promena u tramvajskom saobraćaju bila je sužavanje kruga „dvojke”, ukidanje tramvaja 14 i ponovno uspostavljanje linije 4 (Tašmajdan – Banjica). U toku ove godine jedino je zaživelo vraćanje „jedanaestice” koja ponovo spaja Kalemegdan i Blok 45.

Ako ove jednostavnije izmene nisu još uvedene, teško je tek predvideti kada će se uraditi prenumeracija tramvajskog podsistema i uspostavljanje potpuno nove linije – između ostalih i „jedinice”. Prema planu grada, od prošlog leta u narednih nekoliko godina tramvaji bi trebalo da nose oznake u neprekinutom nizu od 1 do 12. Svoje trase posle tih izmena sačuvale bi samo linije 2, 3, 5, 7 i 9. „Četvorka” bi spajala Kalemegdan i Studentski grad, „šestica” Kalemegdan i Ustaničku, a budući tramvaj 8 Bežanijsku kosu i Mirijevo 2. „Desetka” bi krstarila od Kalemegdana do Vidikovca, „jedanaestica” od Mirijeva 2 do Vidikovca, a 12 bi do Vidikovca išla sa Bežanijske kose.

Ovo svakako podrazumeva i izgradnju novih tramvajskih šina u velikom delu grada, a samim tim i velika ulaganja koja trenutno nisu ni u najavi.

Vozili i kroz Knez Mihailovu

Istorija tramvajskog prevoza u Beogradu jeste počela onim sa konjskom vučom, ali već 1903, kada je ubrzana elektrifikacija tramvajskih pruga, konji su potisnuti pa je tako naš glavni grad posle Ciriha i Frankfurta postao treći u Evropi koji je imao moderne šine. Tramvaji su u toku prošlog veka vozili pored hotela „Moskva”, današnjeg Doma Narodne skupštine, kroz Knez Mihailovu, ali i Bulevar despota Stefana i strmom Ulicom Rige od Fere.

Vremešniji Beograđani sećaju se i da su tramvaji okretali i kod spomenika Knezu Mihailu, a te šine izvađene su posle Drugog svetskog rata. Danas je to nezamislivo, ali tramvaj je pre Novog Beograda stari deo grada povezao i sa Zemunom. Tramvaj 14 pre Drugog svetskog rata išao je od hotela „Moskva”, preko velelepnog visećeg Mosta kralja Aleksandra (na njegovim stubovima je danas Brankov) sve do „Centrala” u Zemunu. Ta „četrnaestica” preteča je autobusa 84 koji danas ide do Nove Galenike.

Šine preko Mosta na Adi

Dugo najavljivani tender za postavljanje tramvajskih šina preko Mosta na Adi konačno je raspisan i trajaće do 9. januara. Zainteresovani ponuđači imaju zadatak da na ovom mostu izgrade šine koje će povezati Čukaricu i Novi Beograd i taj posao bi trebalo bude urađen za 420 kalendarskih dana. To znači da će, u najboljem slučaju, biti završen u prvoj polovini 2018. godine. Da će izvođač koji bude izabran imati izuzetno zahtevan zadatak svedoči i tenderska dokumentacija na gotovo 600 strana. Osim što će morati da postavi dvokolosečnu prugu, moraće i da rekonstruiše deo mreže na koju će se ona nadovezati. Kada sve bude završeno, nova tramvajska mreža trebalo bi da omogući nesmetan i znatno kvalitetniji i brži saobraćaj između Novog Beograda, Čukarice i Rakovice. Prema ranijim najavama gradskih čelnika, šine na Mostu na Adi trebalo bi da budu postavljene pre nego što krenu glavni radovi na obnovi i preuređenju Starog savskog mosta.

ANKETA: ŠTA MISLITE O PREVOZU TRAMVAJIMA?

Stare preseliti na đubrište, a „keca” ne uvoditi

Marina Drašković (56), prevodilac

(Foto D. Žarković)

Novi tramvaji koji idu na Novi Beograd su fantastični, česti, i imate osećaj kao da se vozite u avionu. Novi autobusi takođe. Linije sa novim vozilima koja vode ka Zemunu redovno saobraćaju. Oni „trocifreni” često idu, ali su prljavi i neudobni. Ideja sa novom – starom linijom tramvaja 1 je suluda, to misle i svi koje poznajem. To će dodatno otežati saobraćaj pogotovo na Slaviji. Ulice na Starom gradu i Vračaru su uske i ukidanje autobusa i trolejbusa napraviće dodatni problem pešacima. Mi nemamo infrastrukturu da bismo sproveli takve ideje u delo kao drugi evropski gradovi.

Vera Zloković (67), kompozitor

Imam vrlo lepo mišljenje o očuvanju tramvajskog saobraćaja u gradu jer treba negovati duh starog Beograda. Kao beogradsko dete, ljubitelj sam starih zgrada i svega što je sagrađeno početkom prošlog veka. Nemam ništa protiv modernizacije, ali bih i one dotrajale tramvaje zadržala, pod uslovom da se obnove i srede. Bilo bi odlično da se „jedinica” vrati. Ona bi nas vratila u prošlo vreme, u Terazije tridesetih godina.

Anita Gajić (38), frizer

(Foto D. Žarković)

Živim u prigradskom naselju i retko se vozim tramvajima. Kada mi se desi da uđem u neki, a da ne žurim, uvek sačekam nove crvene koji su odlični. Ali mislim da bi uvođenje linije „jedan” otežalo saobraćaj u centru, posebno u špicu kada su najveće gužve.

Zoran Sinđić (56), profesor istorije

(Foto D. Žarković)

Novi tramvaji su kvalitetni i prijatno je voziti se u njima. Stare bi trebalo promeniti. Bilo bi idealno kada bi zamenili one šklopocije španskim tramvajima. Ne koristim ih često, ali mislim da su redovni, ima ih dovoljno. Ideja da se vrati linija 1 koja bi saobraćala od Slavije do Kalemegdana ima i dobre i loše strane. Tu je predviđena pešačka zona i ne znam kako bi sugrađani reagovali kada bi se ubacio saobraćaj. Ali to je veoma atraktivna linija i bilo bi interesantno kada bi se ta ideja sprovela.

Milan Mihajlović (57), fotograf

(Foto D. Žarković)

Trebalo bi promeniti sve stare tramvaje. Novi „španci” su odlični, ali treba da se ubaci više vozila koja će prevoziti putnike na tim linijama jer je uvek velika gužva. Već dugo obećavaju da će trase biti proširene, šine renovirane, zamenjena stara prevozna sredstva, ali nikako da se to realizuje. Ne sviđa mi se predlog da se linija „jedan” ponovo pokrene na trasi od Slavije do Kalemegdana. Stvorila bi se velika buka u pešačkoj zoni kroz koju je predviđeno postavljanje šina. Kroz Ulicu kralja Milana ima dovoljno gradskog saobraćaja, a ona je ključna saobraćajnica. Ako se svede na jednu liniju, to će biti katastrofa.


Komentari18
a915b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Саша Бг
Грац има трамвај у главној пешачкој улици у центру, у старом граду. За трамвај од Славије до Калемегдана може да буде само једна пруга по средини улице, без везе с другим колосецима и линијама. Тих трамвај с управљачким кабинама на оба краја, тако да није потребна окретница. Довољна је једна једина дужа композиција с вратима на обе стране, такт би био време које је потребно да трамвај пређе горње растојање, не више од 10 минута. Савршено решење!
Boban Filipović
Mislim da su tramvaji, pogotovo ovi dugački Španci, ipak samo za duže linije van centra grada. U centru su bolji i jeftiniji trolejbusi i električni autobusi. Bilo bi bolje da smo nabavili 50-ak kračih (od 3 dela) Španaca nego 30 dugačkih sa 5 delova. Možda sledeći put. Takođe mislim da je trebalo da trolejbusi zamene tramvaje u Vojvode Stepe. Tako bi imali po dve trake u oba pravca i bilo bi mnogo jeftinije bez šina. Ali sad je kasno.
MB
Nema razloga za prekopavanje ovih glavnih ulica da bi se uveli tramvaji. Stanujem u Resavskoj i od kako su nam uveli tramvaj samo imamo haos--ako se nesto negde desi pa se stvori kolona od nekoliko tramvaja u toj uskoj ulici ne moze da pridje ni hitna pomoc, niti mi mozemo da izadjemo iz garaza jer tramvaji stoje a nema mesta da se prodje. Haos. Dakle , to isto sad uvoditi u Kralja MIlana, Terazije itd., besmisleno! Elektricni busovi ili trole za pocetak ce smanjiti zagadjenost, a neko je dao predlog o garazama na obodu centra grada i mogli bi biti besplatni mini busevi do centralnih lokacija uzeg centra.
Живорад
Није трамвај толико лоше превозно средство, него размак између станица треба да буде двоструко већи него код аутобуса.
Dr Ing Miomir B. Djordjevic
Beograd je vec davno prezagus"en automobilima tako da je voznja po njemu nerazumno spora i opasna po zdravlje. Da sam ja neka vlast ja bih na perimetru Mostar, Franse d'Eperea, Slavija, Beogradska, Ruzveltova izgradio ogromne parking garaze a unutar tog perimetra dozvolio samo vozila javnog saobracaja i taksije U takvom planu bi javni saobracaj sa vozilima koja idu najtis"e i tros"e najmanje energije is"ao potezima Mostar-Dunav Stanica, Franse d'Epere-Kalemegdan, Slavija-Beogrdska do Dunav Stanice i normalno krug Dvojke i novi krug, Karadjordjevom pa Donjim Gradom i pored Dunava do Ruzveltove. Ako ima tramvaja sa po nekolko motora tako da ne mogu da se zaglave oni bi bili dobri ali bi ih trebalo graditi tako da budu tihi. Ako takvih tramvaja nema, onda treba koristiti trolejbuse.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja