nedelja, 17.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04

Deo Rusije u Beloj Crkvi

U Belu Crkvu se posle Oktobarske revolucije doselilo oko 2.500 Rusa, koji su, kao i druga mesta u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca u kojima se nastanilo oko 70.000 izbeglica, i ovu banatsku varošicu pomogli svojim znanjem i kulturom, a uspomenu na njih i zemlju svojih predaka čuvaju Vladimir i Valentina Kasteljanov u jedinstvenom muzeju
Autor: Jovica Danilovićutorak, 06.12.2016. u 11:20
Владимир Николајевич Кастељанов, власник и кустос јединственог музеја (Фото: Ј. Даниловић)

Bela Crkva – U belocrkvanskoj Partizanskoj ulici u broju 52 – već punih deset godina radi sasvim jedinstven, privatni muzej. U njemu porodica Kasteljanov čuva uspomene na svoje pretke i sunarodnike, koje je zla sudbina naterala da se pokrenu sa svojih ognjišta u carskoj Rusiji i pođu u nepoznato. U povećoj sobi potomci izbeglih i ostali imaju prilike da se upoznaju sa istorijom svog naroda, a mladi iz Bele Crkve i drugih krajeva Srbije u poslednje vreme sve češće i iz Rusije i čitavog sveta – ovde se obrazuju, vaspitavaju i napajaju patriotizmom.

Ovaj prostor je ispunjen fotografijama, crtežima, geografskim kartama na kojima su obeleženi putevi kojim su se prognani kretali, portretima značajnih ličnosti i bliskih rođaka ove porodice, grupnih slika ruskih kadeta, svedoči i o bliskosti dva naroda, ruskog i srpskog. Tu su i verske knjige, razno ordenje, bodež „kinžal” – Vladimirova uspomena od oca Nikolaja iz 1900. godine...

Na zidovima su pedeset tri crteža i akvarela, na kojima su sva veća mesta na putu od Rusije do Bele Crkve, koje je uradio rođeni deda Vladimirove supruge Valentine, Ivan Pavlovič Trofimov. Ovde se čuva i dedin štap, u koji je on urezivao imena važnijih mesta sa datumima, na putu od Poltave (1919. godine) i Vladikavkaza, Sevastopolja... sve do Bele Crkve.

Istaknuta mesta na najvećem zidu zauzimaju portreti cara Nikolaja i kralja Aleksandra Karađorđevića, koji je najviše zaslužan ne samo za otvaranje vrata izbeglicama iz carske Rusije već i za nastavljanje rada kadetskih korpusa. I sam kralj je inače bio đak Paženskog kadetskog korpusa u Sankt Peterburgu, i znao je o kakvoj se inteligenciji izbeglih radi. Tu je i portret kneza Konstantina Konstantinoviča, pokrovitelja svih kadetskih korpusa u carskoj Rusiji, po kome je nazvan kadetski korpus u Beloj Crkvi, koji je najduže opstao.

Na ulazu u ovaj jedinstveni muzej, u dvorištu, stoji tabla na kojoj piše: „Kadetska memorijalna soba”.

U Belu Crkvu su sve do 1928. godine pristizale ruske izbeglice, oko 2.500, uglavnom iz redova obrazovanih slojeva društva, čije je znanje pomoglo i Beloj Crkvi, ali i čitavoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Bio je to priliv izuzetno velikog broja novih žitelja, u odnosu na varošicu, koje je domaće stanovništvo toplo dočekalo. Do početka Drugog svetskog rata ovde je bio smešten i Krimski kadetski korpus, kasnije imenovan u Kadetski korpus velikog kneza Konstantina Konstantinoviča. Dolazak Rusa je obogatio kulturni i zabavni život Belocrkvana novim, do tada neviđenim sadržajima, pozorišnim predstavama, muzičkim koncertima, baletom, pesničkim susretima...

Rusi su, 1930. godine, u Beloj Crkvi sagradili i svoju crkvu, i posvetili je svetom Jovanu Bogoslovu.

– Želja mi je bila da stvorim ruski kutak, ali se skromna ideja pretvorila u nešto veće, pa je ovaj prostor počeo da privlači i istoričare i đačke ekskurzije. Osim Kadetskog korpusa velikog kneza Konstantina Konstantinoviča, koji je trajao do 1944. godine, ovde je boravio i Devojački marjanski donski institut, kao školska ustanova, u kojoj je srednjoškolsko znanje od 1920. do 1941. godine steklo oko 1.000 devojaka. Zanimljivo je da je pomenuti kadetski korpus u Beloj Crkvi, od ukupno 30 kadetskih korpusa carske Rusije – poslednji koji se zadržao. Tog 8. septembra vozom je poslednji kadetski korpus krenuo ka zapadu, a 26. septembra je bio rasformiran. Kadeti su, rasejani po svetu, oformili udruženja, u kojima sećanja neguju i njihovi potomci. U Belu Crkvu su dolazili kadeti iz Kanade, Venecuele, SAD, Brazila, Argentine, Australije i Francuske, ljudi u ozbiljnim godinama – kaže naš domaćin, Vladimir Nikolajevič Kasteljanov (78), inženjer građevinarstva, koji se nada da će o ovom muzeju nastaviti da se staraju ćerka Tatjana, arhitekta, i sin Nikolaj, inženjer informatike.

Naš sagovornik, čiji su preci učesnici velikih ratova za slobodu Rusije, skreće nam pažnju da kadetski korpusi ne predstavljaju neku vojnu školu, već veoma temeljno organizovanu školsku ustanovu i sistem školovanja. Kada su kadetski korpusi došli na ove prostore, stigli su kompletni: đaci u svojim u školskim uniformama, profesori, kuhinja, službenici koji su opsluživali školu, doktori, kuvari, uglavnom sa porodicama... da bi nastavili obrazovni rad po principima po kojima su u otadžbini radili. Završetak školovanja u kadetskom korpusu predstavljao je veliku maturu, posle čega je obrazovanje moglo da se nastavi na fakultetima, pa i na vojnim akademijama.

Kasteljanov ističe da se u današnjoj Rusiji veoma neguje kadetski korpus kao sistem školovanja, pa postoji više od 150 kadetskih korpusa. Kažu da je i u njima budućnost Rusije, a roditelji ih smatraju prestižnim školama.

Naš domaćin nas je poveo na Rusko groblje, gde počiva oko 650 građana Bele Crkve ruskog porekla. Među njima je čak 19 generala, ali i dosta pripadnika plemstva, pa senatori, kneginje, profesori, inženjeri, „obični” građani... Nedavno je iz Moskve Rusko groblje i Kadetsku memorijalnu sobu posetilo 25 studenata. Ta dva mesta postala su kultna.

„Ovo je mali, mali, ali ipak deo Rusije.”

Vladimir Kasteljanov podseća nas na višestruka stradanja „belocrkvanskih Rusa“: u Oktobarskoj revoluciji, pa 1941. od Nemaca, onda, 1944. od crvenoarmejaca, pa nakon Rezolucije Informbiroa, 1948. godine. Kada je 1956. godine Jugoslavija normalizovala odnose sa Sovjetskim Savezom, Rusi u Beloj Crkvi nisu stradali, jer ih gotovo više i – nije bilo.

Sada u ovom gradu živi samo tridesetak potomaka Rusa izbeglih posle Oktobarske revolucije. Već prvih dana okupacije Jugoslavije, veliki broj njih je pošao u novo izbeglištvo, a to se ponovilo i sa dolaskom crvenoarmejaca. Oslobodioce – izbeglice iz carske Rusije nisu smele da dočekaju.

Zahvaljujući svom muzeju u Beloj Crkvi, mnogi su pronašli rođake, koje su istorijske oluje rasejale po svetu. Pojedinci i grupe iz čitavog sveta Vladimiru najavljuju dolazak i čitava dva meseca ranije.


Komentari13
4e0ac
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Перча Контраш
"У Белу Цркву се после Октобарске револуције доселило око 2.500 Руса, који су, као и друга места у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца у којима се настанило око 70.000 избеглица, и ову варошицу помогли својим знањем и културом, а успомену на њих и земљу својих предака чувају Владимир и Валентина Кастељанов у јединственом музеју". Једна "свезналица", уствари тутубан пре неколико дана обавести јавност да су скоро сви руси у Југославији ликвидирани после првог светсог рата, а сада сазнајемо да их је било 70.000 и да су их срби примили као род рођени, да су руси заслужни за процват државе, јер су долазили махом образовани људи, који су одмах по доласку добијали одговарајућа запослења. Било их је скоро у свим српским градовима и паланкама и свуда су допринели процвату тих места. Јесте, многи су отишли у западне земље и Америку, где су полудивље американце упознали са балетом и опером, који су дотле на родеу јахали бикове или ласом хваталии полудивље коње, локали виски и дрнадали у бенџо!
Рус Михаил
@Бранко Срб. U ruskom jeziku postoji izreka: "ЛОЖКУ ДЁГТЯ В БОЧКУ МЁДА" ("KASIKU KATRANA U BURE SA MEDOM"). Imajuci, kako kazete,"izuzetno bogatu kolekciju" (pretpostavljam o ruskim emigrantima), Vi navodite primere, koji nemaju ama nikakve veze sa onim ljudima, o kojima govorim ja. Oni, o kojima pisete Vi, su olos, a olos nema nacionalnost. Vlasov (vodja ROA), i slicni njemu (Krasnov, Skuro i drugi) bili su osudjeni u SSSR-u posle rata i streljani kao izdajnici i ratni zlocinci. Izvadite iz Vase "bogate kolekcije" barem jedan dragulj. Naprimer: arhitekta Krasnov (prezimenjak onog gore navedenog generala-belogardejca), cije velelepne zgrade su ukras Beograda. I takvi dragulji prave citavu intelektualnu riznicu!
Бранко Срб
Руски ти је добар, а српски одличан. Изгледа да си "напредовао" од времена када си се јављао са имитацијом лошег српског. Тада си се извињавао на томе. У сваком случају, немам сумњу да ниси Росијанин већ пишеш из неког трамваја у Београду.. Е, а зашто неко лажира свој нступ то је занимљиво питање. Овде заиста има свачега. Тај "олош" који спомињеш се такође изјашњава као Росијски, и слави православље и Цара (мене вређају када их опоменем на усташко зло). То што су се сада у путинизму, у протививприродном блуду, спојили царизам и стаљинизам, Россија и СССР, православље и комунизам, бело и црвено, то је проблем турбофолк патриотизма. По тој матрици и нас посматрају, па као што Срби не познају Росијане, тако је обратно. Они величају Југославију, Броза (sic!), а хероје препознају у Аркану и слично. Тако најчувенија група на ВК, "Голос Србии", у име српства промовише и слави СФРЈ, југословенштину, Броза (култ личности!), петокраку, Аркана,.. За њих је Србија=СФРЈ, као што је и Росија=СССР.
Preporučujem 1
Мирослав Јовановић
Јако занимљиво, само би било добро описати шта се десило са већином тих људи.
Рус Михаил
Hvala "Politici" na ovom materijalu. Nadam se da ovog puta medju komentatorima nece biti sorosovaca, da ne truju ciste izvore nasih odnosa. Rusija je mnogo izgubila sa tragicnim odlaskom iz Domovine svih ovih ljudi, dok Srbija, koja je dala njima utociste, mnogo je dobila. Treba samo pogledati ko je sve sahranjen na Ruskom delu Novog groblja u Beogradu. Mnogi od tih ljudi su ponos i njihove druge Domovine. Neka zajednicki zivot Srba i Rusa iz tog doba ostane zauvek u istoriji nasih odnosa kao pravi primer bratskih odnosa.
Бранко Срб
@Lale, Не - био сам јасан. Тамо сам ти и одговорио на утата прозивку. И овде показујеш озбиљну ограничеснот, да се "благо изразим", када тумачиш моје иступање - разуме се површно и злонамерно. Ја немам ништа против Росијана и чак сам им наклоњен - на другачији начин од тебе и теби сличних. За разлику од вас ја културу и повест тих страна знам и веома ми је блиска, али имам и Образ да могу направити разлику између доброг и лошег. Ниси ти ни сањао "Запад Украјине", и о томе говориш са позиције предубеђења, мантри, и приучених (али острашћених и нетачних) података. Као и многи, мало знаш а много и гласно говориш. Али и одричеш право да постоје и честити, часни и поштени Срби, са којима делиш етничку припадност (предпостављам?) и ништа више. Ниси ти Србија, и зато не дозвољавам да такви говоре у моје име, нити да руже Образ српству - непоштењем, лицемерјем, додворништвом,.. Нека време памти да је било и поштених Срба у добу моралног посрнућа. Ја се таквима обраћам - зато пажљивије читај!
Preporučujem 2
Бранко Срб
@Добар дан - здраствуј. Сећамо се да сте нам силовали жене. А, када је онај злочинац Броз на то скренуо пажњу злочинцу Стаљину, овај му је одговорио да "момци морају мало да се провеселе".. У осталом, и мимо тога, та епизода са Црвеноармејцима није била онаква каквом се представља. Као што рекох негде, Стаљин је и Павелићу нудио признање НДХ за пролаз ка западу. То што је СССР био довољно велика сила да се одупре Нацистичкој Немачкој не значи да је то и страна праведника. На жалост, свет није имао алтернативу томе. Мали народи су принуђени да бирају између два зла. Нацизам нас је уништавао, комунизам нас је уништио.
Preporučujem 8
Prikaži još odgovora
Belocrkvanka
RTV je snimila dokumentarni film iz 2 dela o ruskim kadetima u Beloj Crkvi. Treba ga pogledati.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja