ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 05.12.2016. u 09:30 Ljiljana Ćinkul
LIKOVNA KRITIKA

Diskretna prisutnost

Izložba slika Dragoslava Kneževića u galeriji Ulusa
Рад са изложбе

Dragoslav Knežević (1947) među slikarima svoje generacije, i šire, uživa posebno poštovanje kao ličnost koja je, uprkos egzistencijalnim i drugim iskušenjima, uspela da sačuva veru u svrsishodnost slike i unutrašnju nužnost slikarskog čina. Njegove samostalne izložbe očekuju se s velikom pažnjom jer su, između ostalog, i refleksi stvaralačkog kontinuiteta, uzori upornosti i vida sačuvane slobode, danas dragocenih retkosti. Reč je o introvertnoj ličnosti koja je razvila vrstu disciplinovane askeze, tzv. samozaštite, da bi održala sopstveni ritam rada i prkosila forsiranju brzine i pritiscima sada i ovde. Od prve samostalne izložbe 1981. godine, Knežević utemeljuje svoj stav idejom da „stvoriti jedno delo znači stvoriti jedan svet”. A stvaranje sveta zahteva vreme i on ne izlaže često. Tako je od prethodne šeste samostalne izložbe, priređene takođe u galeriji Ulusa 2007. godine, prošlo devet godina.

Koncepcija nove izložbe donosi upadljive i vitalne promene na idejnom i vizuelnom planu. Urbane vizure i dalje su u fokusu ovog slikara, problemski koncentrisane na eksterijer i arhitekturu Novog Beograda koja je lajtmotiv ove postavke. Drama klaustrofobičnih prostora i atmosfera tajnovitog dešavanja u enterijeru, tipično za Kneževićeve ranije cikluse, izmeštene su u drugu prostornu i svetlosnu dimenziju, može se reći opušteniju, slobodniju, sličnu odrasloj ljubavi. Igra naglašenih vertikala u kompoziciji fasada ogromnih betonskih zdanja i njihovo ritmičko nizanje u modularnom sistemu pojačavaju dinamiku prizora i predstavljaju dobro izbalansiran odnos prostornih vizura. Atmosfera u slici stvara se i sistemom svođenja elemenata na bitno; jednostavnim konturama i često u gotovo monohromnom registru Knežević razvija bogatu vizuelnu poemu o idealnom gradu. Jer, za njega je prostor slike jedinstven doživljaj. U traganju za gradom – utopijskim mestom kosmičkog svetla i nesputane slobode autor svodi konkretne podatke do apstraktnih jedinica. Metafora o Gradu svetlosti i prosvetljenja najsnažnija je u kolažima koje je autor realizovao u najboljoj tradiciji ovog slikarskog postupka.

U prepoznatljivoj rukopisnoj ortografiji on u slikama velikog formata zadržava vidljive elemente figuracije, a pikturalne kvalitete gradi od svetlih i sivih tonova do hromatskih zasićenja, tipičnih za paletu njegovih ranijih radova. Za Kneževića je svakako bio izazov da arhitekturu Novog Beograda i njene bezbojne solitere sagleda na jedan humaniji i prisniji način.

Kao žitelj tog dela grada on svakodnevno posmatra stambena zdanja iz donjeg rakursa nastojeći da u njima otkrije nevidljive prostorne i svetlosne kodove. Duhovitost i lucidnost slikareva vidljiva je i u igri asocijacija čitljivoj i u samim nazivima radova – „Svedena”, „Lestvice”, „Gajbice”, „Pastelna”, „Komšija”. Mada je na likovnoj sceni aktivan već četiri decenije, i laureat je značajnih priznanja, npr. nagrada Oktobarskog salona (za slikarstvo 1984. i 1992. za grafiku, zajednički rad sa B. Pavićem), Dragoslav Knežević je na određeni način, za širu kulturnu javnost, umetnik diskretne prisutnosti.

Komеntari1
d9079
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Pre svega kompliment politici koja prati kulturna desavanja u svetu umetnosti koja je skrajnuta na margine drustva dok nas sa TV a i stampe bombarduju kicom i sundom nimalo slucajno i ocigledno tendenciozno promovisu NE kulturu. Danas u Srbiji biti lik. umetnik je podvig fanatika koji na rubu egzistencije u moru kica u osami kao monah u svojoj celiji stvara svoju duhovnu katarzu kros svoje slikarstvo. Urbano i klaustofobicno estetika ruznog Beo Grada je nazalost sivilo, videti lepo u tom moru prljavo sivih tonova ljudskog nemara i smoga je podvig vredan divljenja.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja