Kamate na stambene zajmove u dinarima značajno su pale, međutim potencijalni dužnici ih i dalje zaobilaze u širokom luku. Razlog – i dalje su skuplji od onih indeksiranih u evrima. Prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih zajmova za desetak godina koliko oni postoje osigurali su ukupno šest dinarskih kredita za stanove.
Kamate za dinarske zajmove su šarolike, a svakako je najniža ona u Rajfajzen banci koja nominalno iznosi 4,9 odsto godišnje. Interesantno je da je mogući rok otplate čak 30 godina. Druge banke ove zajmove uglavnom odobravaju na kraći rok otplate od deset do 20 godina i godišnja kamata se kreće do osam odsto.
Kod dinarskih stambenih zajmova nema valutnog rizika, ali to ne znači da se mesečna rata neće menjati, jer je kamata promenljiva kao rezultat bankarske marže i belibora, referentne kamate za dinarske zajmove. Belibor trenutno iznosi oko 3,5 odsto, a koliko 2012. godine u doba velike inflacije od oko 12 procenata belibor je bio tek neznatno niži što dovoljno govori koliki je potencijalni rizik ovih zajmova. Uz bankarsku maržu od 2,5 do pet odsto godišnja kamata bi mogla da naraste na petnaestak odsto godišnje.
Ukoliko se uzme u obzir da je inflacija u Evropskoj uniji praktično nepostojeća što je razlog pada kamata na stambene kredite u evrima, i da nema naznaka da će se u skorije vreme povećati, računica je i dalje na strani deviznih zajmova.
Inače, prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga banke su dužne da prvo klijentima ponude kredite u domaćoj valuti, ali sama zakonska obaveza o ponudi nije bila dovoljna da se klijenti u većoj meri opredele za takav zajam. O tome svedoče i bankari.
Dejan Vučinić, izvršni direktor direkcije mreže Sosijete ženeral banke, kaže da od početka godine nisu odobrili nijedan zajam za stan indeksiran u dinarima iako je njihova ponuda na nivou konkurencije drugih banaka.
– Klijenti još uvek ne smeju da rizikuju da uzmu stambeni kredit u dinarima. Njih će biti tek kada dugoročno ne bude bilo opasnosti da kurs napravi katastrofu. Treba još vremena i da porastu zarade uopšte, kao i one na budžetu, smatra ovaj bankar.
U Krediagrikol banci kažu da se klijenti raspituju za stambene zajmove i u dinarima i u evrima, ali da na kraju, zbog cene kredita, izaberu onaj indeksiran u evropskoj valuti.
Narodna banka Srbije saopštava da su učinili sve da se na tržištu masovnije pojave stambeni krediti pod povoljnijim uslovima. To, kako navode u centralnoj banci, predstavlja potvrdu dobrih rezultata monetarne politike, kao i makroekonomske stabilizacije zemlje. Sa sniženjem referentne kamatne stope NBS i održavanjem inflacije na niskom i stabilnom nivou, došlo je i do bitnog snižavanja kamatnih stopa na dinarske kredite banaka, čiji se nivo postepeno približava nivou kamatnih stopa u zemljama u okruženju i EU. Pri tom, stambeni dinarski krediti, bez valutne indeksacije, za većinu stanovništva čija su primanja u dinarima, znači i eliminaciju valutnog rizika koji može bitno da utiče na otplatu kredita s obzirom na to da je promena međuvalutnih odnosa u dugom roku gotovo nemoguće predvideti, smatraju u Narodnoj banci.
Provizije dižu cenu svakog kredita
Provizije dižu cenu svakog kredita i otuda razlika između nominalne kamatne stope i stvarne cene kredita koja je obično za nekoliko procenata veća od one prvobitno iskazane. To omogućava da se sagledaju svu uslovi kredita. Drugačije rečeno, svaki kredit, pa i stambeni, iskazan je u dve kamate – nominalnoj i efektivnoj. Prva označava metod obračuna kamate, a druga sadrži sve prateće troškove. U slučaju stambenog kredita to su provizija za obradu zahteva koja može biti fiksna ili iznosi nekoliko procenata, troškovi osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, trošak procene nepokretnosti, izveštaj kreditnog biroa, trošak založne izjave, upis hipoteke...
U slučaju gotovinskih zajmova, uz kreditni biro i menice, tu su i godišnja provizija za administriranje kredita, provizija za obradu zahteva, premija za osiguranje korisnika kredita od posledica nesrećnog slučaja i nezaposlenosti…
