subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 07.12.2016. u 08:14 Jovana Rabrenović

Samo šest stambenih kredita u dinarima

Građani se još uvek opredeljuju za devizne zajmove zbog nižih kamata i dužeg perioda otplate

Kamate na stambene zajmove u dinarima značajno su pale, međutim potencijalni dužnici ih i dalje zaobilaze u širokom luku. Razlog – i dalje su skuplji od onih indeksiranih u evrima. Prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih zajmova za desetak godina koliko oni postoje osigurali su ukupno šest dinarskih kredita za stanove.

Kamate za dinarske zajmove su šarolike, a svakako je najniža ona u Rajfajzen banci koja nominalno iznosi 4,9 odsto godišnje. Interesantno je da je mogući rok otplate čak 30 godina. Druge banke ove zajmove uglavnom odobravaju na kraći rok otplate od deset do 20 godina i godišnja kamata se kreće do osam odsto.

Kod dinarskih stambenih zajmova nema valutnog rizika, ali to ne znači da se mesečna rata neće menjati, jer je kamata promenljiva kao rezultat bankarske marže i belibora, referentne kamate za dinarske zajmove. Belibor trenutno iznosi oko 3,5 odsto, a koliko 2012. godine u doba velike inflacije od oko 12 procenata belibor je bio tek neznatno niži što dovoljno govori koliki je potencijalni rizik ovih zajmova. Uz bankarsku maržu od 2,5 do pet odsto godišnja kamata bi mogla da naraste na petnaestak odsto godišnje.

Ukoliko se uzme u obzir da je inflacija u Evropskoj uniji praktično nepostojeća što je razlog pada kamata na stambene kredite u evrima, i da nema naznaka da će se u skorije vreme povećati, računica je i dalje na strani deviznih zajmova.

Inače, prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga banke su dužne da prvo klijentima ponude kredite u domaćoj valuti, ali sama zakonska obaveza o ponudi nije bila dovoljna da se klijenti u većoj meri opredele za takav zajam. O tome svedoče i bankari.

Dejan Vučinić, izvršni direktor direkcije mreže Sosijete ženeral banke, kaže da od početka godine nisu odobrili nijedan zajam za stan indeksiran u dinarima iako je njihova ponuda na nivou konkurencije drugih banaka.

– Klijenti još uvek ne smeju da rizikuju da uzmu stambeni kredit u dinarima. Njih će biti tek kada dugoročno ne bude bilo opasnosti da kurs napravi katastrofu. Treba još vremena i da porastu zarade uopšte, kao i one na budžetu, smatra ovaj bankar.

U Krediagrikol banci kažu da se klijenti raspituju za stambene zajmove i u dinarima i u evrima, ali da na kraju, zbog cene kredita, izaberu onaj indeksiran u evropskoj valuti.

Narodna banka Srbije saopštava da su učinili sve da se na tržištu masovnije pojave stambeni krediti pod povoljnijim uslovima. To, kako navode u centralnoj banci, predstavlja potvrdu dobrih rezultata monetarne politike, kao i makroekonomske stabilizacije zemlje. Sa sniženjem referentne kamatne stope NBS i održavanjem inflacije na niskom i stabilnom nivou, došlo je i do bitnog snižavanja kamatnih stopa na dinarske kredite banaka, čiji se nivo postepeno približava nivou kamatnih stopa u zemljama u okruženju i EU. Pri tom, stambeni dinarski krediti, bez valutne indeksacije, za većinu stanovništva čija su primanja u dinarima, znači i eliminaciju valutnog rizika koji može bitno da utiče na otplatu kredita s obzirom na to da je promena međuvalutnih odnosa u dugom roku gotovo nemoguće predvideti, smatraju u Narodnoj banci.

Provizije dižu cenu svakog kredita

Provizije dižu cenu svakog kredita i otuda razlika između nominalne kamatne stope i stvarne cene kredita koja je obično za nekoliko procenata veća od one prvobitno iskazane. To omogućava da se sagledaju svu uslovi kredita. Drugačije rečeno, svaki kredit, pa i stambeni, iskazan je u dve kamate – nominalnoj i efektivnoj. Prva označava metod obračuna kamate, a druga sadrži sve prateće troškove. U slučaju stambenog kredita to su provizija za obradu zahteva koja može biti fiksna ili iznosi nekoliko procenata, troškovi osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, trošak procene nepokretnosti, izveštaj kreditnog biroa, trošak založne izjave, upis hipoteke...

U slučaju gotovinskih zajmova, uz kreditni biro i menice, tu su i godišnja provizija za administriranje kredita, provizija za obradu zahteva, premija za osiguranje korisnika kredita od posledica nesrećnog slučaja i nezaposlenosti…

Komеntari3
18a7b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Petrovic
Krediti u dinarima su uvek bolja opcija za ljude koji plate primaju u istoj valuti. Kreditni rizik ljudi slabo razumeju a on je ogroman I mnogo veci od kamatnog.
Marko Kraljevic
Moj brat u Nemackoj kredit za kucu placa ispod 1% na godisnjem nivou ,ali zaboravio sam Mi smo u "tranziciji" a i moramo da "hranimo" oko milion drzavnih cinovnika , politicare raznih boja koji se voze u najskupljim drzavnim automobilima ...(ima toga za jednu dobru knjigu sta sve Mi "finasiramo" kad uzmemo kredite )
Nestrucni saradnik
Fali jos samo i procena koja nekretnina, bar kad je rec o Beogradu u kome zivi 1/4 gradjana Srbije, moze da se kupi za ovih 30 hiljada evra iz primera i da se otplacuje narednih 30 godina sa 125 evra mesecno uz prosecnu platu od 450 evra, prosecne komunalne troskove od 100-ak evra i naravno - porez na luksuziranje zbog posedovanja te nekretnine.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja