sreda, 29.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Šta su besedili akademici

Prvi predsednik Srpske kraljevske akademije Josif Pančić, nije držao pristupnu besedu, ali je „sa bolesničkog odra”, uputio testamentarnu poruku akademičarima da čuvaju ravnopravnost svih naučnih oblasti
nedelja, 11.12.2016. u 17:00
Зграда САНУ (Фото: Д. Јевремовић)

Srpska akademija nauka i umetnosti objavila je knjigu „Akademske besede”, na gotovo četiri stotine strana. U knjizi, prvoj u nizu, štampane su pristupne besede novoizabranih redovnih članova SANU. Besede su održane na svečanom skupu u tri dana, 10, 11. i 12. maja 2016. u Svečanoj sali SANU. Sekretari odeljenja su govorili o besednicima.

Prvog dana, pristupne besede održali su akademici Miljko Satarić, Zoran Knežević, Dejan Popović i Dušan Teodorović, drugog dana akademici Milena Stevanović, Slavko Mentus, Đorđe Radak, Nebojša Radunović i Dušica Lečić Toševski, trećeg dana akademici Jasmina Grković-Mejdžor, Miro Vuksanović, Kosta Čavoški, Časlav Ocić, Mihailo Vojvodić i Petar Omčikus.

Pristupne besede srpskih akademika, objavljivane su u „Glasu Akademije”, u posebnoj Spomenici, u glasilima odeljenja, izvan Akademije ili nisu štampane.

Prvi predsednik Srpske kraljevske akademije (SKA) Josif Pančić, raniji predsednik Srpskog učenog društva  (SUD), nije držao pristupnu besedu, ali je „sa bolesničkog odra”, tri dana pred smrt, podseća Miro Vuksanović, uputio testamentarnu poruku akademičarima da čuvaju ravnopravnost svih naučnih oblasti i srpski jezik po Vukovom i Daničićevom pravilu.

Na početku je za proglašenje pravih članova SKA određivan poseban dan, za svakog pojedinačno. Prvi od njih je bio Stojan Novaković, kasniji predsednik SKA, ali nije došao da kaže svoju pristupnu besedu o spahijama i čitluk-sabijama. Tekst je pročitao Milan Kujundžić, kao i naredne godine svoj rad o volji i slobodi.

U SKA svoje pristupne besede kazivali su i Jovan Đ. Avakumović o srpskoj staroj poroti, Aleksandar Belić, predsednik s najdužim mandatom u Akademiji (1937–1960), o istorijskom razvitku srpskog jezika, Mihailo Valtrović o staroj srpskoj crkvenoj umetnosti, Svetislav Vulović o Branku Radičeviću, Milutin Garašanin o političkoj književnosti, Nićifor Dučić o Svetom Savi, Ivan Đaja o borbi protiv hladnoće, Vladan Đorđević o Koraisu i Dositeju, Tihomir R. Đorđević o poreklu nakita i odela, Jovan M. Žujović o vulkanima i poslednjim morima u Srbiji, Jovan Erdeljanović o srpskim plemenskim predanjima, Ljubomir Jovanović o Letopisu popa Dukljanina, Slobodan Jovanović o ustavobraniteljima i njihovoj vladi, Sima Lozanić o aromatičnim ditiokarbonatima, Tomislav Maretić o Kačićevom desetercu, Čedomilj Mijatović o Jeleni Balšić, kćeri Kneza Lazara, Milutin Milanković o kalendaru zemljine prošlosti, Milan Đ. Milićević o Narodnoj biblioteci...

Mihajlo Pupin izabran je za dopisnog člana SKA 1912. Prema pravilima SKA članovi koji su živeli izvan Srbije proglašavani su za akademike posle čitanja njihovih izjava o saglasnosti. Tako su za prave članove proglašeni Valtazar Bogišić, Vatroslav Jagić, Franc Miklošič, Ilarion Ruvarac i Nikola Tesla, koji je poslao ovakvu depešu: „Vaš jučerašnji telegram doneo mi je vest da ste me primili u vaše neumrlo društvo kao pravog člana. To je retka i velika čast koju duboko osećam i potpuno cenim i primam s ponosom i zahvalnosti u nadi da će se tokom vremena smatrati bolje zaslužena.”

Zbog promenjenih zakonskih odredbi u posleratnim godinama (i zbog drugih razloga), ističe Vuksanović, svoje pristupne besede nisu imali ili umetničke radove nisu prikazivali akademici Đorđe Andrejević Kun, Stojan Aralica, Dimitrije Bogdanović, Milan Bogdanović, Milan Budimir, Miloje Vasić, Velibor Gligorić, Aleksandar Deroko, Jovan Đorđević, Ilija Đuričić, Jovan Karamata, Radivoj Kašanin, Petar Kolendić, Petar Konjović, Đorđe Lazarević, Borivoje Ž. Milojević, Milo Milunović, Georgije Ostrogorski, Kosta Petković, Stanojlo Rajičić, Toma Rosandić, Pavle Savić, Siniša Stanković, Sreten Stojanović, Jorjo Tadić, Kosta Todorović, Stevan Hristić, Vasa Čubrilović, Andrija Štampar i drugi.

Isidora Sekulić je s Mošom Pijade govorila u ime izabranih redovnih članova 1950, a Dušan Kanazir 1968. Isidorina reč je objavljena, Kanazirova nije. Mihailo Lalić i Branko Ćopić nisu govorili na svečanom skupu 1968, ali su dali pripovetke za Spomenicu.

Pristupne besede u ovom veku, svake treće postizborne godine, od 2001. do 2013, kazivane su na posebnim svečanim skupovima, ali nisu zbirno objavljivane. Z. R.


Komentari0
e2da2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja