utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 11.12.2016. u 22:05
INTERVJU: PAN BUJUKAS, pisac

Sokratova Grčka je nestala

Šezdesetih godina mogao sam ceo dan da živim sa 10 dolara, računajući i hotel, i u Londonu, i u Beču, i u Parizu. Pokušajte to danas
(Фото: лична архива)

U maloj luci ostrva Nise, pod grčkim suncem, blizu ruševina hrama posvećenog Dioniziju i vizantijskog manastira, svetski poznat kanadski pisac kriminalnih romana pokušava da napusti policijsku literaturu i piše o lepoti sveta i njegovoj svetlosti. To je u nekoliko reči sadržaj upravo objavljenog romana „Kukuriku” Pana Bujukasa. Ovaj značajan pisac ovenčan mnogim kanadskim i francuskim nagradama koji je završio studije arhitekture i akademiju za pozorište i film već je poznat našoj čitalačkoj publici. Ovo je njegova četvrta knjiga objavljena u izdavačkoj kući „Albatros Plus”, nekadašnjem „Filipu Višnjiću”.

Rođen u Bejrutu od grčkih roditelja, od svoje dvadesete godine živi u Montrealu, ali duhom zapravo nikada nije napustio grčka ostrva svojih predaka.

Vi ste Kanađanin grčkog porekla i često u svojim delima pišete o Grčkoj, onoj antičkoj, onoj vizantijskoj, ali i ovoj modernoj. Kakva je, po vašem mišljenju, ona danas?

Nažalost, novac je u očima Grka postao životni cilj. To je stvorilo gramzivost, bezobzirnost, potrošačku groznicu. Citiraću grčkog Nobelovca iz 1963. pesnika Seferisa: „U Grčkoj su bile dve rase – Sokratova i Anijotosova (trgovac koji ga je osudio na smrt). Prva je stvorila veličinu Grčke, ali ona je nestala. Ostaje samo druga.”

U jednom od vaših romana iznosite zanimljivu postavku da je na podsvesnom nivou strah od žene i njihovog oslobađanja naveo muškarce da udare u Trgovinski centar u Njujorku. I da je još od Adama i Eve religija uspela sve da objasni osim dve stvari: ženu i njenu seksualnost i zato ju je prosto zabranila. Integrizam je po vama strah od žene?

Dovoljno je da pogledamo kako Biblija koja je u osnovi i hrišćanstva i islama gleda na ženu. Dve religije koje su telo i seksualnost demonizovale.

Da li su današnji Grci antički pagani, vizantinski hrišćani, ateisti?

Pravoslavni Grci su mešavina. Kao i Afrikanci, čak i preobraćeni, nisu uspeli da se oslobode starih rituala i praznoverja.

Rekli ste u jednom intervjuu da je prva grčka knjiga bila „Odiseja” s porukom da u životu pred preprekama ne treba očajavati, već poput Odiseja samo ići napred. Predaje nema. Šta je u romanu „Kukuriku” vaša filozofska poruka?

Ako u romanu i ima neke filozofije, toga nisam bio svestan. Junaka pre svega nagoni strah koji je zajednički svim muškarcima i ženama: strah da će posle smrti biti zaboravljeni.

„Samo kriminalni roman daje pravu sliku čovečanstva danas”, kažete u romanu. Šta to, zapravo, znači?

To je pre svega mišljenje detektiva, ličnosti koju autor hoće da ukloni da bi se spasao, što i ne skriva. Pomalo je on i u pravu, naročito kada je reč o nasilju i okrutnosti za koje je čovek sposoban, a kojima se romani koji nisu kriminalni retko bave. Bar ne onoliko koliko je to bilo u klasičnim tragedijama.

Pišete da su nekada mladi stranci, hipici, na ostrvima mogli da žive koliko su hteli, a sada dug boravak u kući pored Egejskog mora mogu sebi da priušte samo bogati stranci. Šta se u Grčkoj tako drastično promenilo za ovih četrdesetak godina?

Skok cena! Kao i svuda u Evropi. Šezdesetih godina mogao sam ceo dan da živim sa 10 dolara, računajući i hotel, i u Londonu, i u Beču, i u Parizu. Pokušajte to danas.

„Policijska literatura je suviše predvidiva i stereotipna i ne uspeva u svojoj nameri da prodre u dubine ljudske duše jer doseže samo do najizopačenijih i najnasilnijih delova”, kažete u romanu... On je vrsta parodije na tu literaturu. Zašto mislite da je danas toliko velika ekspanzija krimića i kriminalnih filmova?

Zato što je to štivo za čitanje lako, zgodno, ne zahteva nikakav umni napor pa se brzo odomaćilo. A čitaoci ne vole da im se menjaju navike. Isto je i sa filmom. Koliko smo do sada puta videli Džejmsa Bonda?

Pravite paralelu između Šekspira i trilera i kažete da autori trilera brzo padaju u zaborav za razliku od Šekspira koji se rado čita i posle toliko vekova. Da li mislite da je baš to budućnost policijske literature? A Simenon, Patriša Hajsmit, Hičkok?

Uprkos mom divljenju Hičkoku ne mogu da ga smatram autorom kriminalnih romana jer ništa nije napisao. Od Hajsmitove sam pročitao samo jedan roman, vrlo davno. Ali Simenonovog Megrea pročitao sam u mladosti u celosti i ponovo pre nekoliko godina. Simenona volim mnogo, to je veliki francuski pisac mada su po mom mišljenju njegovi kriminalni romani već prevaziđeni. Ono čega se sećamo su stil, Francuska tog doba, ali zaplete priča, njih ne pamtimo.

Potreba i radoznalost koje su nekada nagonile ostrvljane da se otisnu na more iščezle su dolaskom turizma i subvencija iz Evropske unije, vaše su reči iz romana. Da li to znači da je Grčka izgubila ulaskom u Evropsku uniju?

Ne, Grčka je naravno dobila. Ali šta su Grci sami učinili sa svojim pristupanjem? Svake godine dobijali su četiri odsto svog BDP-a kao pomoć i umesto da to iskoriste za stvaranje solidnog proizvodnog sistema, izvesni su napunili džepove ne hajući za opšti interes. Pogledajte samo šta se dešava u vašoj zemlji i Evropi pred talasima izbeglica iz Afrike i sa Srednjeg Istoka. A izvesni, čak, sa tim i manipulišu, jer kada se narod plaši čini sve što mu vlast naloži…

Koja je prava priroda pisaca kriminalnih romana? Da li su oni prikriveni nasilnici, mračnjaci, serijske ubice? Ili samo pisci sa određenom vrstom mašte?

Mislim da je u pitanju sve to zajedno.

Budući da je Grčka vaša omiljena tema da li biste voleli da tamo živite ili je Kanada ta koja vas u stvari na Grčku inspiriše?

Grčka nije moja omiljena tema već izvesni Grci i grčka ostrva. Volim ostrva. I Montreal je jedno.

Ivana Hadži-Popović, prevodilac romana „Kukuriku”

Komеntari4
7bd5f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Коле
Из самог његовог имена ПАН, наслутио сам о каквом је Грку реч - о оном који је у ”похоти очију, похоти телесној и надмености живљења” преспавао читаву хришћанску историју свога великог народа, а када су је на њу подсетили, после 2000 година, прекрижио ју је и пуним плућима заронио у старе бљувотине многобоштва и његових новодобских јевроатлантских реинкарнација.
Sasa Trajkovic
Lepa opservacija autora da su dva Anticka lika Sokratsimbol slobode duha, slobodni mislioc i filosofa i Anijatosa koji pedstavlja materijalno shvatanje sveta trgovine i novca, pogodite ko je pobedio ne samo u Antickoj grckoj vec u svetu zapadnih vrednosti, potrosackog i materijalistickog gramzivog drustva. Ironija je da je Sokrat ostao zabelezan u istoriji a da je ime Anijatosa ostalo zaboravljeno jer novac zapravo i nema lice osim lice gramzivosti i zla.
Sladjana
Postoji velika razlika izmedju pojma kriminalan i kriminalisticki. Kako je moguce da se Politici potkrade ovakva greska?
Zoran
Dosta je lose kad je neki naord u nekom periodu daleko najjaci, najpametniji na svetu, kao Stara Grcka. Lose je sto kasnije generacije moraju da odrze prosek. Slicno i Egipat.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja