subota, 16.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50
RADNIČKE VOĐE U POLITICI

(Ne)moć sindikalnih izbornih lista

ASNS je kao deo DOS-a učestvovao u rušenju Slobodana Miloševića, a 2012. otvoreno podržao LDP, „Sloga” je 2014. stala uz DS, a UGS „Nezavisnost” najavljuje samostalno učešće na narednim lokalnim izborima
Autor: Nikola Belićutorak, 13.12.2016. u 09:15
Зоран Стојиљковић: На локалу желимо да проверимо колико је некаква синдикална или грађанска листа опција која може да оствари наше циљеве (Фото А. Васиљевић)

Tranziciona Srbija već je odavno postala mesto gde sindikati ulaze u koalicije sa strankama kako bi stekli politički uticaj, ali da neki od njih samostalno nastupi, čak i na lokalnim izborima, delovalo bi kao iznenađenje na zbunjenoj i podeljenoj domaćoj levici. Mogućnost da se UGS „Nezavisnost” kandiduje na „lokalu” mimo postojećih partija najavio je novi predsednik te organizacije Zoran Stojiljković.

To izgleda kao odstupanje od tradicije uspostavljene odmah posle 5. oktobra, kada je tadašnji lider Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Dragan Milovanović postao ministar rada, pošto je „njegov” sindikat ASNS, kao deo DOS-a, učestvovao u rušenju Slobodana Miloševića. Zato su kao izuzetak od pravila delovale najave iz 2011, kada je pominjano da bi Savez samostalnih sindikata Srbije mogao i samostalno da se kandiduje kao grupa građana.

ASNS je, sa druge strane, 2012. otvoreno podržao LDP, dok je „Sloga” 2014. stala uz DS. Za razliku od tih primera, proletos, na poslednjem glasanju za sastav Skupštine, najveći sindikati su ipak ostali po strani.

Darko Marinković: Ako sindikat uđe u kandidaturu na izborima bilo kog nivoa, napušta poziciju sindikata (Foto Medija centar)

Zoran Stojiljković za „Politiku” ističe da je razlog za potencijalni izlazak na lokalne izbore pre svega odraz nezadovoljstva aktuelnom političkom ponudom.

„Razočarani smo onim što ostane od predizbornih obećanja. Ne postoji pouzdan politički partner. A uticaj velikih sindikata je, nažalost, manji od najmanje strančice u nekoj koaliciji u skupštini. Zato na ’lokalu’ želimo da proverimo koliko je nekakva sindikalna ili građanska lista opcija koja može da ostvari naše ciljeve. Ponudićemo saradnju i drugim sindikatima i civilnim organizacijama”, navodi Stojiljković, za kojeg je „ulazak u veliku politiku”, odnosno nastup na parlamentarnim izborima, za sada manje realan, jer je „to brisan prostor gde već postoje etablirane stranke”.

I dok u „Nezavisnosti” jasno odbacuju bilo kakvu saradnju s partijama, bivša poslanica Ranka Savić, koja je kao predsednica ASNS na listi LDP-a 2012. ušla u Skupštinu Srbije, veruje da je to tada bio jedini način da se aktivno bori za osnovne ciljeve, kao i da u svetu ne postoji apolitičan sindikat.

„Jasno smo rekli da samo iznutra u ovako teškom sistemu možemo da učinimo nešto. U poslaničkom klubu LDP-a imala sam autonomiju u odnosu na članove stranke. A mesto u Skupštini donelo nam je to da 37 amandmana ASNS-a bude prihvaćeno. Za govornicom parlamenta mogla sam da ukažem da neke stvari ne mogu da se reše kako je zakonodavac prvobitno zamislio. Odgovorno mogu da tvrdim da smo sprečili likvidaciju ’Železare Smederevo’. Čim sam saznala za to, obavestila sam tamošnji sindikat i organizovan je protest. Najzad, imali smo jednu od najboljih kancelarija narodnog poslanika”, navodi Ranka Savić.

Ranka Savić: Mesto u Skupštini omogućilo nam je da 37 amandmana ASNS-a bude prihvaćeno (Foto Medija centar)

 

I danas aktuelna predsednica ASNS podseća da taj sindikat na izborima prošlog proleća nije podržao nijednu partiju, iako se spekulisalo da će ponovo stati uz LDP.

„To je bilo previše složeno da bismo postigli dogovor s bilo kim i po svaku cenu išli na izbore. Uprkos tome što su nam tri političke partije nudile poslaničko mesto”, dodaje Ranka Savić.

Da bi sindikati, bez obzira na to što imaju pravo i obavezu da učestvuju u političkom životu, trebalo da se drže podalje od vlasti, uveren je profesor Darko Marinković, direktor Centra za industrijske odnose. Za njega je najbolje rešenje da se socijalni dijalog gradi tako što će sindikati nastupati potpuno nezavisno, u odnosu na druge dve strane – poslodavce i državu. Na pitanje da li je bilo pogrešno što je jedan sindikalni lider posle 5. oktobra postao ministar, Marinković odgovara da je to neprihvatljivo.

„Mada je čak tada moglo da se traži opravdanje, jer DOS je ličio na jedan društveni pokret udružen zbog rušenja Miloševićeve vlasti. Ali u uređenom društvu, s višepartijskom demokratijom, to ne ide. I svi prethodni pokušaji takve vrste završavali su se negativnim posledicama po sindikate i same radnike. A što se tiče samostalnog učešća na izborima, ne može se sedeti na dve klupe. Jer ako sindikat uđe u kandidaturu na izborima bilo kog nivoa, napušta poziciju sindikata”, kaže Marinković za naš list.

Zoran Stojiljković, međutim, ističe da je Srbija atipična sredina i da su zato neophodna netradicionalna rešenja. Tvrdi da „Nezavisnost” nema nameru da po svaku cenu ulazi u politiku i bude samo jedna od mnogih ponuda.

„Prostor politike i treba omeđiti i stranke izbaciti iz sfere koja im ne pripada, sprečiti podelu plena, partijsko zapošljavanje… Nešto što praktično treba da dovede da pred izbore obratite pažnju i proverite koga je taj neko ko se kandiduje usrećio sedeći u nadzornim odborima. Ozbiljno ćemo testirati naše kapacitete, i tek ako budemo sigurni da možemo nešto da promenimo u kvalitetu života, kandidovaćemo se. Inače, ne vidim šta je tako revolucionarno i subverzivno u zahtevu za pristojan rad pod ugovorom”, kaže Stojiljković.

Darko Marinković veruje da se upravo u Srbiji desila protivrečna situacija – da u zemlji koja je decenijama građena na samoupravljanju i vlasti radničke klase nema socijalno orijentisane partije koja je uspela da dobije ozbiljniju podršku birača.

„Posle pada Berlinskog zida ovde je instituciji radničkih prava davan negativan predznak, povezivan sa starim socijalizmom. Na sindikatima je ostalo da štite ta prava, ali sam iznenađen da su se i oni sami pokazali kao vrlo konzervativni deo društva, sa malo promena od vremena jednopartizma. Sve se svodi na pitanje da li su sindikati danas u stanju da izvedu 100.000 ljudi na ulice? Ne kažem da to sad treba da rade, samo da li imaju tu društvenu moć. Za to vreme, u jednoj Francuskoj, gde je u članstvu sindikata samo osam odsto zaposlenih, kad oni pozovu na protest na ulice izađe dva miliona ljudi”, zaključuje Marinković.


Komentari5
87bc0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

stanko simic
Svakako je dobro da je profesor Stojiljković pobegao iz Agencije ali preko nam je potrebna potpuno kadrovski nova Agencija za borbu protiv korupcije koja će istražiti i poreklo imovine funkcionera , zaposlenih i finansijsko poslovanje u sadašnjoj ! Postojeća nema kredibilitet i treba je rasformirati. Zašto više niko ne pominje konferenciju za štampu na kojoj je Mario Spasić obelodanio dokaze o teškim finansijskim i zloupotrebama prilikom zapošljavanja u ovom državnom organu ( u vreme mandata prof. Stojiljkovica ) koji treba da bude kjlučna institucija u borbi protiv korupcije pa i one političke. Sindikati po pravilu nisu partijsko političke organizacije, bore se za prava zaposlenih, a ne za vlast.
nada dubajic
Evidentno je da sadasnji likovi koji su imali I sada imaju svoja zvanja I zanimanje koriste sindikat da postignu I politicku vlast. Koga oni stite, sebe I svoje interese, uporedite vecne sindikaliste I ove nove borba prsa u prsa za poziciju. Gospodo sindikalci ostavite sindikate, formirajte svoju politicku stranku I kandidujte se, ali ne kao sindikalci prilepice te se nekoj politickoj opciji uci u Skupstinu I dovoljno za bezbrizan zivot. Vi sindikalne vodje bivse I sadasnje da ste obicni paraziti.
Раде Ковачевић
Иако је радничка класа дозволила да без икаквог отпора буде поражена од стране реакционарних снага, пуким оптуживањем или чак презиром радничке класе не може се данас готово ништа постићи. Некадашња политичка авангарда радничке класе, организација савеза комуниста, историјски је затајила постајући етаблирана, у своје интересе загледана политичка класа, која је направила реакционарни савез са националистима и представницима капиталистичке рестаурације. Нису друштвена својина и самоуправљање упропастили радничку класу и социјализам, већ бирократизација савеза комуниста, политичког и привредног система, као и пресудно одсуство стварно слободног тржишног механизма пословања. Данашњи синдикати су социјално-класно дезоријентисани, отворено пактирају са антирадничким либералним законодавним и политичким опцијама, суштински су корумпирани и ситносопственички настројени. Синдикати који у себи виде политичку снагу радних слојева треба да се организују у политичку странку.
srecko sreckovic
Bio sam iznenadjen kada je Stojiljkovic 'preshao' u Sindikat pitajuci se zashto. Sada je jasno da je doshao u Sindikat da ga do kraja razbije, kao jedinu preostalu masovnu organizaciju i veliku snagu. Posle dvehiljadite Sindikat je razbijen na 'granske' a zatim na dvadeset shest hiljada osnovnih organizacija koje niko ziv vishe ne moze da ujedini jer se predsednici Sindikata ponashaju kao Milanovic, bore se za privilegije a ne za radnichka prava. Sindikat nije politichka organizacija jer ima svoje nachine borbe za njihovo realizovanje. Uvodjenje Sindikata u politiku, kao politichke organizacije, samo znachi da vodje Sindikata ne razumeju znachaj i nachin sindikalnu borbe, odnosno NESPOSOBNI SU ZA VODJENJE SINDIKATA. Radnici moraju da oteraju ove zaostatke DOS i preuzmu sudbinu u svoje ruke. Kakav bre Stojiljkovic, Chanak, Orbovic, motke u ruke ako hocete da opstanete..
Sindikalac
Sindikane izborne liste su teorijski neopravdane a politički (sa aspekta uloge sindikata) neodržive. Našim ruinama od sindikalnih organizacija treba udahnuti pravi duh i iskonsku ulogu. Sve dok sindikati ne ostvaruju ulogu ekonomsko-socijalne organizacije oni neminovno postaju žrtve nezadrživih i nekontrolisanih ambicija političkih partija. Vidimo kako je prošao ASNS u toj "igri" sa partijama. A nisu daleko ni druge sindikalne centrale. Svi oni nemaju članova ni za svoje organe. Još neprihvatljivija je stvarnost sindikalne politike centrala da se bore za "skut" pod državnom vlašću. Kao takve sindikalne centrale su već više decenija na potpunoj periferiji ostvarivanja interesa zaposlenih i onih koji traže adekvatan posao.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja