sreda, 01.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:09

Banke nezadovoljnim klijentima naplaćuju i naknadu za reklamaciju

Ako je žalba bila neosnovana, za „troškove obrade” banke uzimaju i do 20 evra, a malo je poznato da ispostavljaju račun od 1.230 dinara fiksno – za korišćenje novca u nedozvoljenom minusu
Autor: Jelica Antelj – Ivana Albunovićutorak, 13.12.2016. u 11:05
Фото Д. Јевремовић

U Srbiji ne postoji jedinstveni registar naknada koje banke naplaćuju za različite usluge. Međutim, banke imaju na desetine „sitnih“ provizija koje namiruju kroz gotovo svaki posao koji obave za klijenta. Problem je što često ti iznosi višestruko prevazilaze njihove realne troškove. U standardne naknade na koje smo navikli (vođenje tekućeg računa, razne izvode, izrade kartica, provizije za plaćanje računa...) interesantno je da pojedine banke idu tako daleko da ispostave račun čak i za troškove obrade neosnovanih reklamacija. U jednoj banci ova „usluga “ košta čak 2.460 dinara i zvuči kao preporuka klijentima da se ne žale.

Prema nekim podacima trećina ukupnih prihoda banaka stiže od različitih naknada ili skrivenih bankarskih provizija što je najlakša zarada i siguran izvor prihoda, bez ikakvog rizika.

– Narodna banka Srbije nema zakonska ovlašćenja da propisuje bankama ograničenja u pogledu vrste i visine naknada koje naplaćuje za obavljanje poslova, ali u skladu sa odredbama Zakona o bankama, NBS može propisati jedinstveni način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova, kažu za Politiku u NBS.

Oni navode da je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisana obaveza banke da ugovori o bankarskim uslugama, koje zaključuje sa fizičkim licima, poljoprivrednicima i preduzetnicima, kao obavezni element moraju da sadrže vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita, uz precizno objašnjenje da li su fiksne ili promenljive, i ako su promenljive – periode u kojima će ih banka menjati.

– Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga i Zakonom o platnim uslugama utvrđeno je pravo klijenata da određene informacije i podatke dobiju od banke bez naknade, odnosno besplatno (na primer izvod o svim promenama na računu u slučaju dozvoljenog prekoračenja, raskid okvirnog ugovora o platnim uslugama), kažu u Narodnoj banci Srbije.

Svaka banka kroji svoju politiku

Međutim, pregledom naknada istaknutih na sajtovima banaka nismo naišli na ovakve besplatne usluge, mada neke od banaka na spisku provizija navode i one koje su besplatne, a to su obično transakcije u okviru elektronskog bankarstva ili naknade koje su limitirane po principu prva je besplatna, a svaka sledeća košta. Interesantan je primer da jedna banka naplaćuje fiksnu proviziju za korišćenje novca u nedozvoljenom minusu i to 1.230 dinara, iako već naplaćuje paprenu kamatu za prelazak u nedozvoljeno prekoračenje.

Ovo nije specifičnost samo domaćeg tržišta, banke i u Evropi „žive “ od provizija. Pre dve godine poverenik za zaštitu potrošača u Evropskom parlamentu je tražio da banke u okviru EU zone olakšaju klijentima prebacivanje računa iz jedne u drugu banku, ali i da im omogući jasniji uvid u visinu provizije. Predlog je bio da kada neko otvara račun banka mora da mu dostavi dokument u kome su navedene cene 20 najčešćih usluga koje banka naplaćuje, a svaka zemlja da ima obavezu da na jednoj veb stranici objavi poređenje cena provizija svih banaka u toj državi.

Kod nas to ne bi bilo moguće, posebno jer svaka banka kroji svoju politiku šta će i koliko naplatiti od klijenta. Jedini način da se klijenti informišu je da pitaju u banci ili da provere na zvaničnom sajtu pošto je isticanje ovih tarifnika po Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga i Zakona o bankama to obaveza banke.

Sve ove naknade zanemarljive su u odnosu na iznose koji se plaćaju prilikom uzimanja kredita. Udruženja za zaštitu potrošača su više puta ukazivala na ovo nefer ponašanje na tržištu, posebno što većina klijenata ne obraća pažnju prilikom zaduživanja i najčešće ne pitaju koliko stvarno košta pozajmica ili bilo koja druga bankarska usluga.

 Udruženje „Efektiva “ je tako ukazivala na nezakonitost naknada koje banke naplaćuju onim klijentima koji uzimaju kredite.

– One naplaćuju tri vrste naknada i sve tri smatramo nezakonitim. Prva je naknada ili provizija za obradu kredita, koja se naplaćuje na početku, prilikom zaduživanja (od 0,1 do 0,5 odsto), druga je ona koju banka naplaćuje za održavanje ili praćenje kredita (kvartalno, polugodišnje ili godišnje od 0,1 do 0,15 procenata) i treća – provizija za prevremenu otplatu koja ide i do pet odsto, kaže Dejan Gavrilović, predsednik ovog udruženja.

Nameti suprotni zakonu

Prema njegovim rečima sve tri vrste ovih naknada su suprotne članu 1065 Zakona o obligacionim odnosima koji kaže da banka u ovom slučaju može da zarađuje isključivo na kamati. On navodi još jedan primer na kome se vidi kako to banke u Srbiji rade.

– Recimo, provizija za obradu kredita. Kada klijent uzme kredit u iznosu od 1.000 evra banka mu odmah odbije 20 za obradu pozajmice i isplaćuje mu na ruke 980 evra. Kamatu mu, ipak, računa na svih 1.000 evra, čime je klijent oštećen po dva osnova. Prvi što mu je banka uzela tih 20 evra na ime provizije, a drugo što mu i na taj iznos naplaćuje kamatu iako je reč o novcu koji nije dobio – kaže naš sagovornik iz Efektive.

U ovom udruženju napominju da je u slučaju provizija koje banke naplaćuju od građana često reč o fantomskim naknadama. To se vidi, objašnjava Gavrilović u slučaju naknade za praćenje kredita, kada banka za isti posao koji radi tokom otplate kredita naplaćuje naknadu u procentualnom iznosu na glavnicu. Za isti posao u jednom trenutku naplaćuje jedan iznos, a kako se glavnica smanjuje, i ovaj iznos ide na dole, što je nelogično.

Zašto je sporna treća vrsta naknade koja se odnosi na penal koji se plaća na prevremenu otplatu kredita?

– Zato što se korisnik koji vraća kredit pre vremena obavezuje da plati iznos koji, prema mišljenju banke, predstavlja nekakvu štetu koju ona trpi. Jasno je da štete nema, jer banka kada dobije taj novac ili ga plasira dalje kroz kredite na čemu ponovo zarađuje ili zatvara neku svoju obavezu i time sebi smanjuje trošak neke kamate koju plaća – kaže Dejan Gavrilović i dodaje da se mnoge naknade koje banke naplaćuju tiču poslova koje one stvarno obave, međutim uglavnom su one nesrazmerno velike u odnosu na taj posao. Recimo, opomenu o neizmirenim obavezama naplati 500 dinara, a realno banku košta pedesetak dinara.

Prema podacima iz jula ove godine banke u Srbiji su prošle godine imale čist profit od 61 milion evra. U proseku najveći prihod ostvaruju na kamatama – oko dve trećine svoje zarade, a ostatak od različitih provizija za usluge.


Komentari17
5bded
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

vuk
Mi i nemamo prave banke, nego neke polu fransize.Dajte mi jednu banku koja ima direktan SWIFT za placanje iz inostranstva ,bez posrednicke banke u Evropi pa mozemo da razgovaramo.
Ljuba Kragujevac
Evo baš danas mi je od banke stigao odgovor na moj zahtev ZAHTEV BPŠ mi potpiše i dostavi anex ugovora **..., kojim će ga dovesti u sklad sa zakonima. Da se deo ugovora ( član 7 U.) koji sam potpisao u kome se govori da se odgovor na neosnovanu reklamaciju klijenta naplačuje prema važečem tarifarniku banke ( 1000 din ) izbriše ili preinači u odgovor na neosnovanu reklamaciju klijenta naplačuje se prema važečem tarifarniku banke , a uz odgovor na osnovanu reklamaciju banka isplačuje istu sumu klijentu kao nagradu za trud i edukaciju. Ovim bi tek bilo ispoštovana proklamovano načelo o jednakim pravima banke i klijeta ( član 5 , ZZKFU.) , koje je ugovorom povređeno. Njihov odgovor glasi.У вези накнада које Банка наплаћује, а које су у предметном Уговору наведене у чл. 7, у потпуности су испоштоване законске одредбе важећег Закона о заштити корисника финансијских услуга чл. 9 и чл. 23 . Наводимо да сте пре закључења предметног Уговора били упознати са текстом Уговора .
Seljak
Pre 30-40 godina u nasoj zemlji nije bilo stranih banaka. Kamata na kredit je bila fiksna oko 7-8% a na stednju 4-5 %. Postu su veliki sistemi bili osnivaci banaka , sto znaci da pare nisu bile bancine na troskove banke je odlazilo oko 1,5 % od ove razlike. Ali, zahtev EU je: ne mogu da postoje cisto domace banke, zatim se radi samo jedna smena (citaj operativni troskovi smanjeni),a i N.banka Srbije garantuje stedisama za uloge preko 50.000 eura. To nisu razvojne banke nego zelenaske, ali vlada cuti na sve to. Da je narod pametan pa da iz jedno dve banke povuce svoj novac , odleteli bi iz zemlje za 5 dana. Mi trpimo zelenase.Zelanes ide po pijaci i daje novaz na zajam , a ako otvori kancelariju i zaposli dva sluzbenika ond je bankar. Pa tu nema razlike. Svaki put kada udjem u banku da uzmem penziju pozdravi ih sa"dobar dan banksteri",mislim bankarski gangsteri. Tim menadzerima su uzori "cikaska grupa" koji su osposobljeni za unistavanje malih ekonomija. Banke kakve su sada su zlo.
Твртко
Комплетно сви коментари имају једну суштинску заједничку црту а то је неповерење... Сви генеришу и шире неповерење, а то би у комунизму звали - "субверзивна непријатељска акција" Ја разумем да људи не разумеју уговоре који су потписали, разумем и да их мрзи да уче и напредујеу. Разумем и да сви пишу латинициом и разумемем да не знају да пишу латинична слова č, ć, ž, đ ... али не разумем ту мржњу која извире из сваког појединачног коментара! Та мржња је и која је на корист свима осим не нама који овде живимо и који користимо услуге банака, приватних агенција, државних служби.... Једноставно, овде влада непослован дух који презире рад и мрзи да плаћа било коме било шта.
Хелена Вулић
Ја, опет, не разумем људе који пишу "ошишаном латиницом" и латиницом уопште, кад имамо своје писмо. А није никава филозофија наместити га на компјутеру и телефону. Знам да ово што сам написала нема много везе с банкама, али користим сваку прилику да промовишем ћирилицу, да тужно је то - у 21. веку у сред Србије промовисати сопствено писмо и језик пун англицизама. Па ако сам неког бар и мало нагнала на размишљање, успела сам у накани.
Preporučujem 12
Ljuba Kragujevac
Tvrtko lepo si uoćio.NEPOVERENJE. Ima li mržnje.Kod mene ima.Banka se nikad nije izvinila za propust , koji je imao negativne posledice po klijenta.Nije ni pokušala da generalno ispravi svoje konstatovane propuste za sve svoje klijente , već samo onima koji su pisali po dva puta za istu stvar.U mnogim slučajevima i NBS je JALOVA.U mom ugovoru otkrio sam 3 greške, ali sam morao da ga potpišem jer sve su banke iste.NBS nikad nije analizirala u tipske ugovore koje potpisuju hiljade klijenata i naložila bankama da iz njih uklone nezakonitosti.Odakle nepoverenje. a iz samog naslova članka.Banka u ugovoru uteruje strah klijentu , ako je tuži.Strah ne može da rodi ništa lepo. Kako sadiš tako ćeš i da žnješ. Inače ja nemam kredit več depozit , pa i mene
Preporučujem 12
Prikaži još odgovora
Анексија мозга
Зараде банке од ненормалних камата, у ситуацији кад обичан радник више не може да скрпи крај с крајем, па нас на разне начине манипулишу да је баш та најповољнија и да је код њих најбоље узети кредит. Уосталом да банке не могу радити шта пожеле,тј. не би било толико банака у Србији, прошеташ градом а оно сваки други локал нека банка. Паметном доста

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja