ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:47

Zašto kasnimo u borbi protiv raka

Strah od raka pojedince prosto parališe, umrtvi i sprečava ih da blagovremeno potraže pomoć, jer se boje da se suoče sa istinom
Autor: Olivera Popovićsreda, 14.12.2016. u 09:40
Радан Џодић (Фото Ж. Јовановић) и Милица Николић Урошевић (Фото Д. Ћирков)

Na lečenje raka pacijenti u proseku stižu sa četiri meseca zakašnjenja. U pojedinim slučajevima prvi susret sa onkologom oboleli imaju čak tri godine od trenutka kada je karcinom počeo da se razvija. Istina, neki srećnici u borbu sa tumorom krenu i za manje od nedelju dana, ali su to izuzetno retki slučajevi.

Ovo je zaključak studije na osnovu istraživanja sprovedenog u jednoj poznatoj univerzitetskoj onkološkoj klinici u Indiji, koja je predstavljena na najvećem kongresu medikalnih onkologa, nedavno održanom u Singapuru.

Ovo bi mogao da bude zaključak i da je istraživanje sprovedeno u našoj zemlji, jer je već dugo „rak-rana” srpske onkologije kasno obraćanje lekaru i sledstveno tome kašnjenje u lečenju.

Prof. dr Radan Džodić, v. d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i koordinator Ministarstva zdravlja za onkologiju, navodi kako iz ove studije možemo videti da kašnjenje na početku lečenja zloćudne bolesti nije naša specifičnost.

– Postoji nekoliko razloga za kašnjenje. Prvi je sam pacijent, najčešće nedovoljno zdravstveno obrazovan, mada na vreme kod onkologa ne stižu ni veoma obrazovani ljudi. Ponekad je razlog odbijanje da se prihvati bolest. Strah od raka pojedince prosto parališe, umrtvi i sprečava ih da na vreme potraže pomoć, jer se boje da se suoče sa istinom i tako gube dragoceno vreme za lečenje – kaže dr Džodić za „Politiku”.

Radan Džodić: Kada se dogodi da do postavljanja dijagnoze raka prođe i godinu-dve, tome kumuje ozbiljno neznanje lekara koji takvog pacijenta nije poslao specijalisti 

Ovaj onkolog navodi da postoje i objektivni razlozi za kašnjenje: zloćudni tumori, inače, ne bole, pa nema upozorenja da nešto nije u redu. Najveći problem postoji kod unutrašnjih organa: gušterače, jetre i želuca ili nekih delova debelog creva, gde simptomi nisu izraženi i dramatični. Do obraćanja lekaru prođe između šest meseci i godinu dana, a nekada i mnogo duže. Faza u kojoj se tumor formira i ne daje simptome mnogo je duža od bolnih stanja. U „hvatanju” početnih tumora koji su manji od jednog centimetra u slučaju karcinoma dojke presudnu ulogu imaju organizovani, nacionalni, skrining programi ranog otkrivanja raka kod žena koje sebe smatraju zdravima.

Sledeći je „na potezu” lekar opšte medicine, odnosno izabrani lekar. Dr Džodić smatra da lekar u domu zdravlja može da na vreme prepozna rak, pa je u tom slučaju i kašnjenje kraće i meri se mesecima. Naš sagovornik dodaje da ima, istina, slučajeva kada dok se postavi dijagnoza raka prođe i godinu-dve, ali ističe da tome onda već kumuje ozbiljno neznanje lekara, koji takvog bolesnika nije poslao specijalisti.

– U Srbiji se ipak češće događa da se pacijenti šalju odmah u specijalizovane bolnice, a da se lekar opšte medicine ne udubi u slučaj. To je, nažalost, mač sa dve oštrice: nama su tercijarne ustanove najopterećenije, jer se u domovima zdravlja ne razlikuju ozbiljni znaci zloćude bolesti od manje opasnih – upozorava dr Džodić.

On kaže da se najmanje vremena gubi u opštim bolnicama i specijalizovanim ustanovama, kada obolelog pregleda onkolog ili drugi specijalista. Obično već na prvom pregledu bude jasno o kakvoj se bolesti radi: tumoru ili nečem drugom.

– Za postavljanje i potvrdu dijagnoze uglavnom nije potrebno duže od 10 dana, ali to ne znači i momentalni početak lečenja. Prema standardima koji važe u celom svetu, pa i u Srbiji, početak terapije najduže može da se odloži mesec dana, eventualno dva, ali postoje ustanove gde je to vreme i kraće – navodi dr Džodić, dodajući da ne želi da licitira sa definicijom prosečnog vremena potrebnog da se postavi dijagnoza raka. Zavisi, kaže naš sagovornik, od toga kod kog lekara i kada pacijent dođe!

U Srbiji se svake godine registruje između 37.000 i 40.000 novoobolelih od raka, i po tome smo na 18. mestu u Evropi. Nažalost, umre oko 21.000, što nas svrstava u sam neslavni vrh, jer se kod nas češće dijagnostikuju odmakli stadijumi zloćude bolesti, pa to povlači veću smrtnost. Zato je poruka našeg sagovornika građanima da budu odgovorni prema svom zdravlju i da u slučaju sumnje na rak hitno potraže medicinsku pomoć. Sa druge strane, lekarima opšte prakse i studentima medicine poručuje da kod svakog obolelog sa tegobama najpre isključe zloćudnu bolest.

Milica Nikolić Urošević: Kada u domu zdravlja obavimo sve potrebne preglede i laboratorijske analize, suočavamo se sa poražavajućom stvarnošću da, na primer, pacijentkinja kod koje se sumnja na rak debelog creva dobije termin za kolonoskopski pregled čitavih sedam meseci od datuma zakazivanja

Dr Milica Nikolić Urošević, izabrani lekar u beogradskom domu zdravlja „Vračar”, objašnjava da svaki put kada pred sobom ima pacijenta sa nedefinisanim i nejasnim zdravstvenim tegobama, prvo eliminiše malignu bolest kao uzrok tih problema. Najčešće se to dešava sa štitastom žlezdom, prostatom i debelim crevom.

– Nažalost kod nas postavljanje dijagnoze raka kašnjenje ne meri u nedeljama i mesecima, već u godinama. Kada u domu zdravlja obavimo potrebne preglede, snimanja i laboratorijske analize, koje možemo da uradimo na našem, primarnom nivou zdravstvene zaštite, što sve traži nekoliko dana zakazivanja i čekanja, suočavamo se sa poražavajućom stvarnošću da je, na primer, pacijentkinji kod koje sumnjam na rak debelog creva, 4. novembra 2016. kolonoskopski pregled zakazan 30. maj 2017. godine – navodi dr Nikolić Urošević. Ona tvrdi i da se teret kašnjenja ne može više u tolikoj meri prebacivati na bolesnike, jer porodica i ljudi iz bliže okoline osobu koja ima zdravstvene probleme duže vreme nateraju da se javi lekaru.

Jasmina Lukić, predsednica Udruženja žena obolelih i lečenih od raka dojke „Budimo zajedno”, kaže da naše žene i po tri godine kasne u lečenju tumora dojke zbog straha od dijagnoze, negiranja zdravstvenih tegoba i porodičnih obaveza koje doživljavaju kao neodložne. Ali, ona primećuje da se u poslednje vreme  sa početkom lečenja kasni i zbog sve složenijih procedura zakazivanja i nepotrebne administracije.


Komentari13
aefa8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ema
Na zalost, bila sam svedok u 3 slucaja, gde je nakon pozitivnog nalaza magnetne rezonance (uradjene privatno) koji su jasno pokazivali karcinome, pacijentima kroz sistem zdravstvene "zastite" trebalo 4 meseca da dodju do zvanicne dijagnoze (koja je uzgred budi receno bila ista kao i ona sa pocetka, sa MR), i jos po 2 meseca da pocnu sa terapijom. Ukupno 6 meseci. Svi su se javili na vreme, cim su dobili prve simptome. 2 osobe su umrle (jedna u roku od godinu i po dana uz adekvatnu terapiju ali neodgovarajuce pracenje, a druga u roku od 6 meseci usled neodgovarajuceg lecenja). Treca je bila medicinski radnik, pa je pozivela 3,5 godine zahvaljujuci svom znanju i angazovanosti porodice. Nase osnovne probleme su iznele Dr Milica Nikolic Urosevic i Jasmina Lukic.
Nina
Kao vrhunske ustanove za borbu protiv raka, koji je eskalirao u Srbiji nakon što je NATO izručio na njenu teritoriju tone atomskog otpada (kao municiju sa osiromašenim uranijumom) iz svojih nuklearnih postrojenja da bi oslobodio svoje depoe za lageraovanje novog, stalno figuriraju iste ustanove i isti ljudi. A ja se već više godina lečim od te napasti koja me je spopala, i obišla sam sve referentne ustanove u Beogradu čiji je zadatak da pomognu lečenje nas kanceraša, i nigde nisam naišla na toliko brige za pacijente i stručnosti, kao u Kliničko bolničkom centru Zemun, tj. njenom odeljenju za rak, koje predvodi doktorka Tomašić , i gde rade njene sjajne mlade saradnice, od kojih posebno izdvajam doktorku Babić. Dajte malo mediji, prikažite ovu sjanu ustanovu, a ne da stalno gurate neke napirlitane doktore i favorite u čije ustanove ne možete ni da privirite, jer veoma malo rade i veoma vas podozrivo primaju, sa neskrivenom željom da vas se što pre otarase. Ovo nije samo moje mišljenje.
Rasa
Moje iskustvo tokom nastojanja da pomognem izlecenju moje majke je isto!
Preporučujem 6
Б.Б.
Српски просек новооболелх од рака је 2,7 пута већи од светског, тако да податак ,да смо на 18 .месту у Европи по обољебању делује невероватно. Чињеница да се касни са терапијом не амнестира здравство од одговорности, које евидентно није дорасла проблему.Сама чињеница да се у тексту наводе подаци из Индије,јер така истраживања нису спроведена код нас,јасно показује где смо
Dandy
Redovno već 25 god.idem na preglede,pre sedam godina prva intervencija na onkologiji,pre pet druga.Zadovoljna sam sistemom lečenja,sve zakazujem na vreme svakde godine rutina.Mislim da je problem u našoj kulturi prema zdravlju.Oduvek smo bili zapušteni po tom pitanju,kod dr se ide kad se mora i kad je već otišlo sve predaleko.Lekove nikad ne uzimam na pamet,bilo je i nekih neprijatnih situacija s dr no generalno zdravstvo nam je dobro.Dugo se vodi kampanja protiv ljudi u zdravstvu,ni jedan pregled do sad nisam uradila privatno niti ću,nemam poverenja u privatnike.Poslednje snimanje abdomena zakazano u 7.10 kasnila sam deset minuta,nakon dolaska primljena i u osam izašla iz Doma zdravlja.Skoro pričala s jednom ženom dok sam čekala u redu za knjižicu,kaže 25 god.nije išla kod ginekologa.Mnogo je takvih i zato je smrtnost kod raka materice i dojke kod nas velika.Ne postojanje svesti o preventivi.Realno zdravstveni sistem nam je dobar s obzirom na stanje u društvu.
Posmatrac
Zato sto imamo nedovrsene, mediokritetne, nezainteresovane i korumpirane lekare i zdravstvo. Ne radi se ovde toliko o strahu od dijagnoze, vec od zacaranog kruga u koji oboleli upada od samog pocetka- prakticno lekari peru ruke od dijagnoza, odgovornosti, daljih preporuka o lecenju i ne zele da se smatraju odgovornim za bilo koji propust, neuspeh, neazurnost..... A, pacijenti trpe. U ekstremnim slucajevima (kada je rak u pitanju), primoravati pacijenta da ceka mesecima na najosnovnije dijagnosticke preglede (kolonoskopija, ultra-zvuk, rendgen, skener, lab. analize)- granici se sa ludilom! Ali, svi redom okrecu glavu na drugu stranu, jer ako nemate vezu i/ili ne podmicujete, moracete da cekate mesecima uz nadanje da sve to nece metastazirati za nekoliko meseci ili da necete jednostavno umreti. Sve to je jako nehumano na danasnje vreme.... Izjave ovih lekara su prazne price.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja