četvrtak, 23.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:15

Položaj srpskog jezika poražavajući na Kosovu i u Crnoj Gori

U jezičkom planiranju treba da učestvuju struka i država, čulo se na današnjem skupu u SANU
Autor: M. V.utorak, 13.12.2016. u 17:47
Пресудна улога државе: САНУ (Фото Д. Јевремовић)

U jezičkom planiranju i stvaranju jezičke politike ključna je saradnja lingvističke struke i državnih institucija. Vodeće lingvističke ustanove u Srbiji, među kojima je i Odbor za standardizaciju srpskog jezika, treba da budu nosioci inicijativa u jezičkom planiranju, dok je presudna uloga države da te inicijative podrži, jedan je od zaključaka današnje, 22. po redu ovogodišnje tribine Biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti, u okviru koje je predstavljen Zbornik Instituta za srpski jezik SANU„Srpski jezik i aktuelna pitanja jezičkog planiranja”, objavljen posle prošlogodišnjeg naučnog skupa u Akademiji.

U razgovoru su učestvovali akademik Miro Vuksanović, upravnik Biblioteke SANU, akademik Predrag Piper, dr Sreto Tanasić, glavni urednik Zbornika, kao i prof. dr Veljko Brborić, upravnik Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Uređivački odbor Zbornika Instituta za srpski jezik SANU čine i Ivan Klajn i Predrag Piper.

Predstavljeni zbornik, takođe, ukazuje na poražavajući položaj srpskog jezika na Kosovu i Metohiji i u Crnoj Gori, a ističe i potrebu jezičkog planiranja u Hrvatskoj. Pokreće i pitanja planiranja izdavačke delatnosti, objavljivanja rečnika koji nedostaju srpskom jeziku, kao i velike gramatike, koja bi imala kodifikacijsku ulogu za druge gramatike. Zbornik se bavi i načinom na koji se jezik urušava u medijima, ali i potrebom da se internet stavi u funkciju unapređenja jezika i pravilnog izražavanja. Pojedini tekstovi bave se digitalizacijom kao važnim delom jezičkog planiranja, zatim pravilnim akcentovanjem kao neizostavnim delom jezičke norme, te praćenjem drugih jezika kada je reč o leksikografiji. Osamnaest učesnika naučnog skupa priložilo je radove za ovo izdanje, a među njima su Predrag Piper, Milorad Dešić, Miloš Kovačević, Rajna Dragićević, Rada Stijović, Marina Nikolić, Viktor Savić, Duško Vitas, Slobodan Remetić, Mitra Reljić, Jelica Stojanović i drugi.

Akademik Piper u svom radu u Zborniku, kao i u svom obraćanju na današnjem skupu, ponovio je važnost saradnje struke i države u stvaranju jezičke strategije, a profesor Brborić podsetio je na to da ovakvi zbornici treba da budu obavezni pri otkupu izdanja za biblioteke u Srbiji.

Po rečima akademika Mira Vuksanovića, upravnika Biblioteke SANU, u ovoj godini objavljena su 33 izdanja Akademije, a od toga 14 knjiga i 19 naučnih zbornika. U okviru tribinskog programa govorilo je 75 učesnika, tribine je posetilo ukupno 2.400 ljudi, a održana su ukupno 22 naučna skupa. U okviru Tribine SANU govorili su Vladimir S. Kostić, Ninoslav Stojadinović, Zoran Lj. Petrović, Ljubomir Maksimović, Mirjana Živojinović, Dušica Lečić Toševski, Dinko Davidov, Kosta Čavoški, Danilo N. Basta, Jasmina Grković-Mejdžor, Predrag Piper, Milorad Radovanović, Gojko Subotić, Ljubomir Simović, Dušan Otašević, Matija Bećković, Nada Milošević Đorđević, Marko Anđelković, Vladimir Stevanović i mnogi drugi.


Komentari6
0a611
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

катана
@ Tomislav K -- a шта да се каже за вашу хрватску нормативистику -- кад пишете податци, не ће -- али хоће!? A што не би "хот ће"? Или је "хоће" србизам који је избегао оштрооким хрватским језичким цензорима задуженим за чишћење стандардног језика од србизама? Кад су, молим Вас, Хрвати схавтили (а можда и нису) да је НДХ требало да се зове "неовисна" уместо "независна" (србизам); које ли "бруке" -- ударна реч у имену усташке државе била је српска (коју данас нико у Хрватској не "раби") зато што још тада (1941) нисте измислили своје! Српска лингвиситка није баш "нај", али немојте се понашати као да је ваша хрватска много боља.
Tomislav K
Ovdje su neprijatelji navodnih oportunista iz SANU (Klajn, Piper, pok. Palavestra, ..) kao tobožnjih hrvatskih marioneta (ne vjerujem dok ovo pišem); te glagoljavih podpisnika "Slova o srpskom jeziku" i njihovih sumišljenika (Miloš Kovačević, Marojević, Milosavljević, Dragoljub Petrović ..). Dobro- što bi bilo da Kovačević i Milosavljević dobiju vlast u normativistici ? Što bi se bitno izmijenilo ? Kako bi to utjecalo na svjetsku slavistiku koja prezire tlapnje tih ljudi ? Bi li francuska, ruska ili njemačka filologija naknadno posrbila sve živo po željama tih ljudi ? Odgovor je tričav: srpska je filologija samo jedna od nacionalnih filologija. Ona može stručno obrađivati i objelodanjivati znanstvene radove- no, stupanj znanstvenosti određuju drugi, po razvidno višim, racionalnim i nepristranim mjerilima kojima želje navedenih ne izgledaju podkrijepljene. To su djetinjasta umovanja: ako glasno vičem, svijet će mi povjerovati. Hoće- ako imaš argumente. Ako ne- ne će.
Српски језик
Па ко тебе Грчевићу узима за озбиљно? Наведи ми молим те неког. Псеудонаука и хрватски шовинизам се код тебе изванредно допуњују, само што немају везе са озбиљном филологијом.
Preporučujem 6
Ангелина Поповић
Крајње је време да се лексикографска издања у области српског језика и културе (речници, правопис, лексикони, енциклопедије и сл.) учине доступним на интернету. То би ваљало чинити и са завршеним томовима великих пројеката какав је Речник САНУ, не чекајући последњи. Измене и допуне, подразумева се, ваља уносити благовремено. Тако огромно знање неће остати мистерија за "широке народне масе", у ситуацији кад се нема новаца за паметно креирање кућних/породичних библиотека, а ни простора у становима за ове, обично гломазне и у форми вишетомних комплета, књиге. То није никаква фантастика, већ реална потреба наше деце и унука, односно ствар здравог разума.
Драгана Димитријевић
Судбина српскога језика (нормативна) биће и даље јадна све док о њему главну бригу воде академици Предраг Пипер и Иван Клајн. Ако су то академици Српске академије наука и уметности , онда је и значај те Академије и српскога језика раван тој чињеници. Три су најважнија имена актуелне српске лингвистике: Милош Ковачевић - србиста, Дарко Танасковић - турколог и арабиста и Радмило Маројевић - русиста. Бог је дао да их имамо у једном времену, а политичка конјуктура да нам двојица првопоменутих о свему одлучују. Смешни су сви скупови које Академија организује када се о томе старају научни медиокритети.
"Sjutra" i "sutra" je isti jezik
"Sutra" i "sjutra" je isti jezik. Ili, mozda, treba prevodilac? Stvarno ovdje je rijec o glupostima beze presedana!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja