subota, 11.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 13.12.2016. u 22:00 Anica Telesković

Država žirant- građani plaćaju 1,22 milijarde evra

Aktivirano dve trećine državnih garancija. - Poreski obveznici će dogodine platiti 34,8 milijardi dinara kredita državnih firmi
„Фијат” је узео два кредита уз гаранцију државе (Фото ФАС)

Država Srbija izdala je garancije u ukupnoj vrednosti od 242,44 milijarde dinara, što je skoro dve milijarde evra. Toliko su se, u ime državnih preduzeća, koja kod banaka nemaju dobar rejting i ne mogu da dobiju kredite, indirektno zadužili poreski obveznici.

O kolikim parama je reč, možda najbolje govori podatak da to predstavlja skoro šest odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana. 

Prema podacima Ministarstva finansija, za dve trećine tog iznosa aktivirane su garancije, što znači da državne firme nisu u stanju da redovno izmiruju svoje obaveze. Praktično, na teret poreskih obveznika direktno je palo vraćanje 151,23 milijarde dinara, što je 1,22 milijarde evra.

Dušan Vujović je prvi ministar finansija koji je ove rashode počeo da stavlja iznad crte. To je bio i deo dogovora sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Misija iz Vašingtona insistirala je da i taj trošak uđe u strukturu deficita, jer suštinski reč je o novcu koji vraćaju građani Srbije. Samo u toku sledeće godine, kako može da se vidi iz budžeta, na naplatu stiže 34,8 milijardi dinara. To je direktna cena koju će država da plati jer problemi u poslovanju javnih preduzeća nisu rešeni. Do koje mere ti izdaci opterećuju budžet najbolje pokazuje podatak da bi, bez ovih rashoda, manjak u državnoj kasi iznosio svega 30 milijardi dinara, što je manje od jedan odsto BDP-a.

Koliko veliki je ceh javnih preduzeća može da se vidi i kada se pogledaju neke druge stavke u budžetu. Na socijalnu zaštitu (oko 30 milijardi) država će potrošiti manje para nego na otplatu garantovanih kredita.

Taj iznos prevazilazi subvencije poljoprivredi (31,6 milijardi) i više nego dvostruko je veći od ukupnih dotacija privredi (14,53 milijarde). Skoro deset puta manja sredstva budžetom planirana su za studentski standard (četiri milijarde). Fond za mlade talente je, na primer, čak 44 puta manji (766 miliona dinara) od ukupnog fonda koji je država morala da spremi da pokrije dugove javnih preduzeća. Još skromnija sredstva budžetom su planirana za izbegla i raseljena lica (746 miliona dinara).

U svom najnovijem izveštaju i Fiskalni savet se bavio ovim problemom. „Problemi nereformisanih javnih i državnih preduzeća preveliko su opterećenje za javne finansije zemlje i zato njihovo rešavanje mora postati prioritet. U

suprotnom, troškovi budžeta na ova preduzeća „poješće“ druge ostvarene uštede, a domaće finansije ostaće ranjive na bilo koji spoljni šok”, navodi se u njihovoj analizi.

I članovi ovog savetodavnog tela uočili su da se više od pola predviđenog deficita odnosi na troškove koji potiču upravo od ovih preduzeća.

„U pitanju su uglavnom troškovi na osnovu aktiviranih garancija za kredite koje su javna i državna preduzeća uzimala do 2015. godine, a koji sada dolaze na naplatu”,

Prema analizi Saveta, ubedljivo najveći trošak po osnovu aktiviranih garancija dolazi od „Srbijagasa” (oko 200 miliona evra). Tu su i „Železnice” (35 miliona evra), „Er Srbija” (10 miliona evra), „Galenika” (10 miliona evra) i  „Železara” (pet miliona evra).  

U budžetu je precizno izlistan spisak indirektnih obaveza države po osnovu garantovanih zajmova. Pa je tako kredit, uz garanciju države, uzela i „Jat tehnika”. Ova kompanija je reagovala posle pisanja „Politike” i negirala da njihove obaveze izmiruju poreski obveznici. Kako tvrde sami redovno plaćaju svoje dugove. Činjenica je, ipak, da se ova kompanija zadužila uz državnu garanciju i to jasno iz budžeta može da se vidi. Kako se navodi u budžetu, ova kompanija je kod Banke Inteza pozajmila 4,75 miliona evra. Reč je o projektu izgradnje „Hangara 2” za koji je država garantovala. Rata glavnice koja na naplatu dospeva ove godine iznosi milion evra, piše u Zakonu o budžetu za 2017. godinu. Na spisku indirektnih obaveza države su i krediti EPS-a, EMS-a, „Jugoimporta SDPR-a”, „Puteva Srbije”, Aerodroma „Nikola Tesla”, ali i „Fijatovi” krediti.

Za „Fijat”, na primer, ove godine na naplatu stižu glavnice po dva kredita u ukupnom iznosu od 31,25 miliona evra.  

Ono što posebno zabrinjava, kada je o državnim garancijama reč, jeste što raste ukupan iznos aktiviranih garancija. Tako je pre pet godina ukupan iznos garantovanih kredita iznosio oko 200 milijardi dinara. Pozitivno je to što je, po svemu sudeći zaduživanje uz garanciju države postalo teže, jer je za minulih pet godina taj iznos porastao za svega četrdesetak milijardi dinara. Međutim, ono što zabrinjava je što je krajem 2011. godine ukupan iznos aktiviranih garancija bio oko 100 milijardi dinara, a sada je 151,23 milijarde evra. To znači da je sve manje kompanija u stanju da redovno izmiruje svoje obaveze.

Inače, od kako je država ušla u program iz predostrožnosti sa MMF-om više nije moguće uzeti kredit, uz garanciju države, za tekuću likvidnost. Takve kredite ranijih godina najviše je uzimao „Srbijagas”. Sada su pravila pooštrena pa je garantovani kredit moguće dobiti samo za investicije.

 

Komentari24
f0f33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nenad
Koja je to Vlast kada Drzava nije u stanju da vodi svoje vlastito preduzece,a drzi govore kako privatnici treba da rade. Svaki dan Nakaradnih Pravilnika u Sluzbenom glasniku da prosto receno Ubijaju i One sto ih hrane. Koliko samo stete prave Javna preduzeca i koje plate imaju??????????????????????????????????????? I ko sve radi u tim Javnim preduzecima - Koji su to sve strucnjaci???????????????????????// OVO nije Dno,ovo je ispod Dna.
Pa sta
Koji zakon kaze da je obaveza da rukovodioc drzavne firme mora da bude iz vladajuce stranke a ne strucna osoba? Nijedan. Ko je odgovoran ako rukovodeci kadar pravi izmisljene gubitke? Niko. Bas zgodno. Ako ministar odbrane moze da bude neko ko ni vojsku nije odsluzio, a ministar policije u mladjim danima opljackao kiosk... pa zasto da se neko cudi da drzavna firma odlicno posluje, a zatim dobija garancije drzave da uzme kredit koji kadnije uplati na stranacke racune ili "dobrotvornim organizacijama". Taj organizovani kriminal lako se istrebi pod uslovom da se izmeni zakon koji podrzava korupciju. Vise brinu garancije stranim kompanijama u kojima je Srbija navodni suvlasnik, a u realnosti Srbija je kreditor koji ne trazi nikakve garancije za otplatu kredita. Napokon je jos jedna recenica pojasnila onima koji ne znaju znacenje BDP a. Moze da se povecava bezgranicno do 1000 posto godisnje, a drzavna kasica moze da bude sve tanja sto je i sada slucaj.
Dule
Neka se objavi lista preduzeća koja nisu u stanju da vrate kredit. U stvari neka se ne objavljuje lista, nego neka se i građanima omogući da svoj kredit ne vrate, nego da im ga otplati država. Ako ne platim struju - struja mi bude isključena, ako ne platim vodu - zavrnuće mi slavinu, ako državno ili javno preduzeće uzme kredit koji nije u stanju da vrati, e to je već druga stvar, neće po onoj Šojićevoj da plati preduzeće, nego država koja svoje prihode povećava na uštrb građana, povećanjem nameta, poreza, akciza.... Prvo se ta ista preduzeća dovedu na rub likvidnosti, radnici na rub egzistencije, veštim rukovođenjem istih od strane kojekakvih stručnjaka koji zajedno sa svojim političkim nalogodavcima napune džepove, pa onda kad dugovi dođu na naplatu račun se ispostavi građanima. Što rekoše u najavi na RTS-u "Javni servis - vlasništvo građana Srbije", ali samo kad trebaju da se vrate dugovi, plati pretplata.
Tesko je ali izdrzacemo
Sedim na stiroporu jedem burek i pijem jorgut.
Milan
Sa meso?Ima se moze se .Samo dok tranzicija prodje.Prozor mora pasti a ranjenici moraju biti preneseni!!
Vojnik
Naravno,to su glavni prihodi vlasti,koji kroz javna i državna preduzeća ubiraju milione €.Zamislite naprimer,neko manje javno preduzeće napr,za grejanje,ima 50 zaposlenih i gubitak oko 2 mil.€ godišnje,a cene grejanja ful.50 zaposlenih,po 1000€ mesečno napr,za njihove bruto plate je 500.000€.Otprilike koliko koštaju sirovine,grejanje je puta 3puta skuplje.I stručnjaci umesto da imaju kako je realno par miliona € dobiti oni imaju minus par miliona!Gde su pare!?Mnogo je teško zaključiti.Nego ajde sve to,nego propade i ono opreme što ima,jer oni ništa drugo ne mogu da rade osim da smišljaju kombinacije kako da prave bilans uspexa za partiju!E,pa gospodo ničija nije do zore,ne bih vam bio u koži,jer sve jednom stiže na naplatu!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja