petak, 19.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:18

Na tržištu Srbije 80 miliona litara rakije

I dalje cveta nelegalna proizvodnja jer je u 2015. zvanično prijavljena samo četvrtina količine koja se realno proda
Autor: Ivana Albunovićsreda, 14.12.2016. u 12:15
(Фото Ј, Обрадовић)

Samo četvrtina rakije na tržištu Srbije dolazi od registrovanih proizvođača, upozorava Ministarstvo poljoprivrede. Prema zvaničnim podacima, prošle godine proizvedeno je svega 22,5 miliona litara rakije, a kada se ovi podaci ukrste sa količinom voća iz zasada (koji nesumnjivo završe u kazanima) jasno je da se na tržištu proda i do četiri puta više ovog žestokog pića.

Nadležni napominju da je to najvidljivije na primeru šljive. U Srbiji se godišnje prosečno proizvede oko 740.000 tona ovog voća, a od 70 odsto tih količina (od oko 520.000 tona) napravi se rakija. Ako je za litar rakije potrebno od osam do deset kilograma tog voća računica je jasna.

– Tako dolazimo do količine od 52 do 62 miliona litara i to samo šljivovice. Ali, činjenica je da se na tržištu nalaze i mnogo veće količine voćnih rakija. Pretpostavka je da je u Srbiji trenutno u prometu oko 80 miliona litara rakije – kaže Kolinda Hrehorović, šef odseka za proizvodnju i preradu voća u Ministarstvu poljoprivrede.

Zakon o jakim alkoholnim pićima stupio je na snagu početkom ove godine. Osim usaglašavanja sa EU standardima cilj donošenja novih propisa bio je i da domaći proizvođači postanu konkurentniji i da se obezbede isti uslovi poslovanja za sve – kroz suzbijanje sivog tržišta.

Ali za sada se ne vidi veliki pomak iako su individualni proizvođači prvi put dobili priliku da prodajom voćnih destilata za registrovane sisteme uđu u legalne tokove.

Na to ukazuju i nedavno otkrivene ilegalne proizvodnje viskija i drugih alkoholnih pića na severu Kosova i podatak da su boce skupih žestokih pića završavale čak u restoranima i kafićima na Kopaoniku.

– Neosporno je da Srbija i dalje ima veliki problem sa nelegalnom proizvodnjom i prodajom alkohola. Ovo nije samo problem sive ekonomije već i zdravlja ljudi – upozoravaju iz Grupacije uvoznika i distributera jakih alkoholnih pića (GUDAP), koja je juče u Privrednoj komori Srbije organizovala okrugli sto na temu borbe protiv sive ekonomije u oblasti alkoholnih pića.

Prema nedavno sprovedenom istraživanju (na uzorku od 1.054 građana u Srbiji) tek 28 odsto njih kupuje rakiju u prodavnicama i trgovinskim lancima. Za trećinu ispitanika „povoljna cena” je odlučujući faktor pri izboru, a polovina njih nema običaj da čita deklaraciju niti da proverava da li je piće originalno.

Nebojša Dević, šef odseka za zaštitu prava intelektualne svojine pri Ministarstvu trgovine upozorio je i da se na tržištu nalaze velike količine falsifikovanih žestokih pića. Kako kaže tim poslom se bave organizovane grupe, a najveće količine uglavnom viskija, vodke, likera… različitih svetskih brendova prodaju se u noćnim klubovima. Takva pića obično nemaju deklaraciju i najlakše ih je prepoznati po čepu, koji se teško može plagirati.

– Ekipa ovlašćenih stručnjaka iz EU tri meseca je boravila u Srbiji. Njihova procena je da se u čak 85 odsto noćnih klubova i ugostiteljskih objekata prodaju falsifikovana pića. Na osnovu našeg iskustva ta pića se proizvode u nekakvim garažama, a ulaze i različitim kanalima preko Kosova, iz Bosne, Bugarske i Mađarske – ističe Dević, dodajući da je danas veća zarada od kamiona falsifikovanog pića nego od punog gepeka droge a i kazne su neuporedivo blaže.


Komentari10
32a43
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nemanja Nedeljkovic
Hahaha, zabrinuti za zdravlje stanovnistva, haha jos jednom. Pa ta rakija je 10 puta bolja od bilo koje industrijske jer se pravi po tradicionalnom receptu i ne dodaju se arome koje su neizbezne u svakoj flaši iz prodavnice, a uz to i 4 puta jeftinije... ko ne ume da kupi domaću rakiju, neka kupuje u prodavnci, a za nas koji znamo će domaća mučenica, i to ona iz plastične flaše od 1,5l biti uvek iznad svega!
dzordz
stric ima vocnjak sa oko tri stotine stabala, pola sljiva, pola jabuke. i sta ce drugo da radi nego da pece rakiju. neregistrovan naravno. uglavnom ne prodaje, ali prodao bi ponesto. i to slabo ide. kao sto kupac ima problem da nadje kvalitetnu rakiju da kupi, tako i onaj ko pece kvalitetnu rakiju tesko moze da postigne (dovoljnu) cenu. sve u svemu ko mora/ima voce on ce i dalje da pece rakiju. nema u neke pomoci od drzave. ono sto je dobro je da ja pomazem 4-5 dana kada se pece rakija, od 7 ujutru do 8 uvece. i nije mi tesko
Dragan
Ljudi rakija je sve bolja, popsebno od kada je Toma napravio destileriju...
ВлаДо
Ја заиста не знам куда иде ова Србија.Производња ракије пре пола и једног века је била регулисана и законски и технолошки.Сваки пољопривредни произвођач је могао да испече ракије колико је имао воћа и све је било унапред предодређено за продају.Некада је паметније вратити се век уназад него срљати напред у пропаст. Како је то функционисало? Сви произвођачи шљиве по селима су пекли меку ракију и продавали је велепрерађивачима као што је напр.Будимка. Велепрерађивачи су пекли препеченицу која је имала особине које сада у Србији нема ни једно алкохолно пиће.Наиме производили су увек пиће стандардног квалитета и у огромним количинама.Наши садашњи произвођачи жестоких алкохолних пића имају ту ману са којом се никада неће пробити на светска тржишта а то је неујеначеност квалитета и минорне количине које производе.
Islam Hajrudin
Its all about bar code darling!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja