utorak, 14.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 15.12.2016. u 08:15 Dr Dragomir Radenković*
POGLEDI

Velike razlike u odnosu prema nacionalnim manjinama u Evropi

Могућност школовања на метерњем језику једно од основних мањинских права (Фото Портал мој педијатар)

Iz Brisela nam ovih dana stižu potvrde o tome koliko je položaj nacionalnih manjina značajan za proces pristupanja Evropskoj uniji. Hrvatska je prekjuče blokirala otvaranje poglavlja 26 u pregovorima Srbije i EU, označavajući kao sporno pitanje spremnost Srbije da garantuje obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina, odnosno na hrvatskom jeziku, uz primedbu koja se odnosi na nedostatak udžbenika na tom jeziku. Podsetimo da je i tokom rasprave o izveštaju o ispunjenosti merila za otvaranje poglavlja 23 u nacionalnoj izjavi Hrvatske navedeno, između ostalog, da će primena Akcionog plana za poglavlje 23, uključujući i pitanje zaštite manjinskih prava, biti predmet daljeg praćenja i evaluacije. Slična poruka sadržana je i u izjavi predstavnika Rumunije, kojom je data saglasnost na otvaranje poglavlja 23 – da će se nastaviti pažljivo praćenje mera koje Srbija treba da donese u svim oblastima obuhvaćenim ovim poglavljem, a posebno onima kojima se osigurava pristup verskoj službi, obrazovanju i informisanju na maternjem jeziku, kao i pravo na slobodnu samoidentifikaciju manjina.

Pitanje nacionalnih manjina u Srbiji zvaničnici EU prate u okviru pregovaračkog poglavlja 23, a izveštaji o tome pokazuju koliko među evropskim zemljama postoje razlike u tretmanu ovog pitanja. Naime, u Srbiji živi 21 nacionalna manjina sa formiranim nacionalnim savetima, dok su, poređenja radi, u Hrvatskoj priznate 22 manjine, u Rumuniji 20, u Crnoj Gori 15, u Mađarskoj 13, Makedoniji šest, Sloveniji dve itd. U članici EU Bugarskoj ustav ne predviđa postojanje nacionalnih manjina, a sve etničke zajednice tretiraju se kao Bugari različitog etničkog porekla.

Povodom navedenih primedbi hrvatske strane treba reći da pripadnici hrvatske manjine u Srbiji imaju mogućnost školovanja na svom jeziku na nivou pretškolskog, osnovnoškolskog i srednješkolskog obrazovanja. Nastava na hrvatskom jeziku u školskoj 2015/2016. godini odvijala se u četiri osnovne škole sa nekombinovanim odeljenjima i u četiri škole sa kombinovanim odeljenjima (spajanje više razreda u jednom odeljenju) i dve srednje škole, a u 11 osnovnih škola se učio predmet „Hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture“.

Srbija ima zaključene sporazume o zaštiti manjina sa Hrvatskom, Rumunijom, Mađarskom i Makedonijom. Sa Slovenijom, Albanijom i Bugarskom sporazumi nisu potpisani jer Srbi nisu priznati kao manjina, dok u Crnoj Gori status Srba nije definisan

Kada je reč o udžbenicima na jezicima nacionalnih manjina, problemi se prevazilaze uvozom iz matičnih država, izdavanjem udžbenika na jeziku nacionalne manjine i prevođenjem udžbenika sa srpskog na jezike nacionalnih manjina, koje je u toku kada je reč o udžbenicima na hrvatskom jeziku. Značajan korak na tom planu predstavlja Sporazum o obezbeđivanju nedostajućih udžbenika na jezicima manjina koji je ove godine potpisan s predstavnicima onih manjina koje imaju celokupnu nastavu na meternjem jeziku (albanska, bošnjačka, bugarska, mađarska, rumunska, rusinska, slovačka, hrvatska), pri čemu sredstva za štampanje obezbeđuje Ministarstvo prosvete. Hrvatski nacionalni savet je izrazio zadovoljstvo potpisivanjem Sporazuma, ocenjujući da je reč o značajnom iskoraku kada je u pitanju ostvarivanje prava na obrazovanje na maternjem jeziku.

Manjinska pitanja, uključujući i ona koja Srbija ima sa susednim zemljama i zemljama u regionu, rešavaju se bilateralno, na šta ukazuje i Evropska komisija, a bilateralni okvir čine odgovarajući sporazumi o zaštiti manjina i na toj osnovi formirane međuvladine mešovite komisije. U odnosima sa Hrvatskom institucionalni mehanizam za unapređenje manjinskih pitanja predstavlja Međuvladin mešoviti odbor za manjine koji je 2014. godine održao šestu sednicu i predstoji dalji nastavak njegovog rada.

Pored Hrvatske, Srbija ima zaključene bilateralne sporazume i mešovite komisije samo sa Rumunijom, Mađarskom i Makedonijom. S drugim zemljama takvi sporazumi još nisu potpisani, niti su formirane mešovite komisije, jer u jednom broju zemalja (Slovenija, Albanija, Bugarska) Srbi nisu priznati kao nacionalna manjina, dok u Crnoj Gori status Srba nije definisan, budući da sa 29 odsto stanovnika, prema rezultatima popisa iz 2011, prevazilaze kategoriju nacionalne manjine, kako je definisana Zakonom o izborima odbornika i poslanika Crne Gore (do 15 odsto stanovništva), a nisu zvanično priznati kao autohtoni ili konstitutivni narod.

Pitanje položaja nacionalnih manjina u Srbiji se rešava i sprovodi u skladu sa odredbama Okvirne konvencije Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina i Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima, a saglasno ustavu, zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Opredeljenost Srbije da se manjinska pitanja efikasno rešavaju pokazuju i ovogodišnje inicijative kao što je deklaracija o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske koju su 20. juna potpisali predsednik vlade Srbije Vučić i predsednica Hrvatske Kitarović, a koja između ostalog sadrži stav o pokretanju ili ubrzanju bilateralne zaštite manjina. Pored toga, u izradi Akcionog plana za nacionalne manjine Srbija se, između ostalog, rukovodila težnjom da obezbedi punu primenu zakona i međunarodnih standarda u ovoj oblasti.

*Ambasador u penziji

Komentari16
393a8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Demos Cratein
Kada ulazite u mests Ada na ulazu u grad mozete videti tablu na kojoj tri puts pise Adana. Prvo na ćirilici, a ispid dva puta Ada na latinici. Jedno je valjda na srpskoj latinici a drogo na mađarskoj latinici. Da li neko zna koji nstpis Ada je na srpskom a natpis Ada je na madjarskom jeziku. Potpuno isti natpis dva puta. Eto šta političari rade.
Demos Cratein
Ja nikada ne mogu da razliku između hrvatskig i bosanskog jezika, ili hrvatskig i srpskog, ili crnogorskog i bosanskog, Na Pinku se emituje regionalni dnevnik i niko ne zna na kojem jeziku se emituje. Pokušavao sam da kupim bosansko-hrvstski rečnik, crnogorsko-hrvatski, bosanski -srpski recnik i ni u jednoj knjuzari nema. Prodavci mi kažu da su ti jezici ustvari jedan isti jezik. Kako, onda, politicari tvrde da su to različiti jezici. Da su različiti postojali bi i rečnici.
feliks56
Када смо код тих несрећних и још дуго нерашчишћених српско-шиптарских односа, сећам се фотографије и пропратног текста из неке монографије објавњене седамдесетих година прошлог века у Београду: на фотографији су неки људи са шиптарским "кечетима" који терају испред себе поприлично стадо оваца. А текст је гласио: Албанци беже у Југославију и спасавају главу испред Енвер-хоџиног крвавог режима. Нек ми неко објасни да ли људи, који у бекству спасавају голе животе, могу да још и терају повећи број стоке? То је било планско, демографско, ширење Шиптара на Космету, и предигра за исељавање Срба из јужне српске покрајине.
Samo pitam
Medjuvladin mesoviti odbor (Srpsko - Hrvatski) je li imao tumaca prevodioca na dosadasnjim sastancima?
tante za kukuriku
Cirilicne table u Vukovaru bio je veliki uspeh srpske diplomatije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja