četvrtak, 23.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:15

„Kineske šume” za spas Vojvodine

Autor: D. Dragičevićpetak, 21.03.2008. u 22:00
Расте ко боранија: пауловнија за десет година ижџикља 20 метара

Sremska Mitrovica – Budući da Vojvodini hronično nedostaju šume, ovih dana mogu se čuti i neki sasvim neobični predlozi za prevazilaženje situacije. Ideje, verovatno u nedostatku boljih, ovdašnji stručnjaci pokušavaju da pozajme iz – daleke Kine!

Naime, sa vojvođanskog tla godišnje nestaje sloj od 2,5 centimetra, iliti tona crnice po hektaru. Prirodni procesi obnavljaju zemljište, ali mnogo sporije: potrebno je 20 godina da se obnovi ono što vetar odnese za godinu. Takvim tempom 40 odsto sada plodnog vojvođanskog zemljišta će za tri decenije biti pretvoreno u slatinu.

– Da bi se vojvođansko zemljište izlečilo, potrebno je da se pošumi do 16,5 procenata teritorije – kaže za „Politiku” Miloš Galečić, jedan od najaktivnijih promotora pošumljavanja Vojvodine.

– Vojvodina ima 6,5 odsto šuma, ali to nije pravo stanje stvari, jer u taj procenat ulaze i šumska gazdinstva, a ona se, i pored njihovog nemerljivog značaja, naprosto ne računaju u ovoj priči. Prava slika stanja je da u 35 opština Vojvodine ima svega jedan procenat šuma! U centralnoj Srbiji pošumljenost je 32,8 posto, što je za 17 odsto manje od optimalnog za postojeću kategoriju zemljišta – ističe Galečić, podsećajući da je pre dve godine promovisan program sadnje 100.000 hektara šuma do 2015.

– Nažalost, dinamika kojom se Srbija pošumljava neće doneti željeni rezultat do 2015. godine – kaže Galečić, predlažući „revolucionarni korak” kojim bi ovo zadocnjenje bilo nadoknađeno. Naime, naš sagovornik spas za vojvođanske njive vidi u projektu koji su još 1997. formulisali inženjer Slobodan Vukojevac i prof. Dragica Vilotić. Reč je o, kako se to stručno kaže, reintrodukciji, odnosno „uvođenju” u ovdašnju sredinu drveta po imenu paulovnija. Primera radi, paulovnija se u Kini prostire na više od 17 miliona hektara i glavna je sirovina tamošnje drvne industrije. Za sada, ovog drveta u Srbiji ima samo na oglednim plantažama.

– Za deset godina paulovnija dostiže debljinu od metra u prečniku i visinu od 20 metara. Tada je zrelo kao tehničko drvo, a kao celulozna sirovina može da se seče tri godine posle sadnje. Osim toga, paulovnija zadovoljava i estetske kriterijume: lišće dostiže prečnik i do 60 centimetara, pogodno je za ishranu životinja, a cvet, koji je i lekovit, privlači pčele. I, što je posebno važno, stablo se posle seče samo obnavlja iz izdanka – navodi Galečić, prognozirajući da bi, ukoliko Vojvodina „usvoji ” paulovniju, za dve do tri decenije pošumljenost mogla da bude od 12 do 14 odsto.


Komentari8
6a0bf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Maki Makić
Paulovnija je vrlo unosan biznis koji je odavno uzeo maha u americi i australiji, bugarskoj pa i svim okolnim zemljama! Proizvodnja biomase (peleta za automatizovane kotlove) te građu i materijal za izradu enterijera, eksterijera, brodova, nameštaja. Vrlo je zanimljivo drvo jer je otporno na insekte! Energetska vrednost pri loženju je znatno veća i od hrasta! Jako zanimljiv lako obnovljiv energent 21 veka.
Milena GRBIC
Da li ce to drvo opstati ako se posadi u sumadiji, gde se mogu kupiti sadnice i dobiti jos neke podobnije informacije.
nebojsa paskulj
ovo je jako lepo voleo bih kontakt telefon u vezi ovog drveta.
Darko P
Bora Boric | 22/03/2008 18:21 Mislim,krompirova zlatica je veoma opasna po ljudski zivot,ako ne nosi neku neizlecivu zarazu od koje se umire za 5 minuta,onda ti proguta glavu dovoljno su velike.hahahaha svasta ce covek cuti na ovome svetu uzas
Bora Boric
Sve je to uredu, samo da li je neko razmatrao posledice sadnje te vrste drvaca na okolnu prirodu, habitate zivotinja,... Sta sa takvom vrstom drveca "stize" u Srbiju? Mikroorganizmi, insekti, razne vrste gljiva,... Da se ne desi kao sa Americkim krompirom, kad je s' njim stigla i krompirova zlatica(koja do tada nije bila poznata u Srbiji)!!!!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja