subota, 17.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:26

Garantije mire

Da li bi Čehoslovačka bila ostavljena da se sama bori iz nedelje u nedelju protiv oluje gvožđa i vatre? Izričita izjava Francuske tvrdi suprotno. Isto tako ne sme se olako gledati ni na obavezu koju su Rusi primili na sebe.
Autor: Vinston Čerčilčetvrtak, 15.12.2016. u 12:21
Винстон Черчил писао је текстове и за Политику

Mada su španski građanski rat i zapleti koji iz njega proizilaze nedavno zauzeli prvo mesto u javnom mnjenju, Čehoslovačka ostaje, iznad svakog drugog pitanja, žarište najneposrednijeg interesovanja u Evropi.

Neosporno je da se Henlajn, Hodža i predsednik Beneš trude da postignu sporazum kao i to da je pogodno rešenje među njima mogućno na osnovu „hom rula“ u okviru čehoslovačke države, za oblasti naseljene sudetskim Nemcima. I zašto ga oni ne bi mogli ostvariti?

Čehoslovačka vlada ima dužnost prema Francuskoj i Velikoj Britaniji da ne suprotstavi nikakvu prepreku onome što nalažu razum i pravda. Sudetski Nemci nikada nisu tražili da budu anektirani Nemačkoj, izuzev u krajnjem slučaju.

Perspektiva da igraju naročitu ulogu kao ravnopravni partneri u okviru jedne male države, kao što je Čehoslovačka, izgleda svakog dana sve primamljivija sudetskim vođama; oni više vole tu ulogu. Iznad svega, i s jedne i s druge strane, kao i na sve čehoslovačke stranke, lebdi pomisao da će, ako se ih njihovih raspiri narodni plamen opšteg rata, posledica koja se može proreći sa najvećom sigurnošću biti da će njihova otadžbina, njihovi domovi, njihove porodice i sve što imaju biti skrhano i iščeznuti u opštem pustošenju.

Bez podrške sa strane, nepravde na koje se sudetski Nemci žale nikada ne bi bile ispravljene. Sada su one u toku da budu ispravljene i kasnija intervencija sa strane ne samo da ne bi bila spasonosna već bi samo donela bedu i pustoš. Tako u Čehoslovačkoj svi putevi vode u Prag i ka sporazumu. To rešenje ako ga prihvati Nemačka pretstavljaće znatan doprinos miru i moglo bi da bude predznak boljih dana za celu Evropu.

Može se čovek diviti disciplini i neverovatnoj hladnokrvnosti koju su pokazale češke vlasti, bilo vojno ili policijski, a još više koju je pokazalo češko stanovništvo u toku nedelja izbornog uzbuđenja i opasnosti za koje je svak bio svestan da su ozbiljne. Kad jedan znatan deo stanovništva, bar na izgled, poziva stranu vojsku da osvoji nacionalnu teritoriju, kada zastave, himne, značke, bele čarape, pružaju bezbrojne uzroke sukoba i kada ma koja usijana glava, s jedne i druge strane, može da izazove krvave sukobe, zaista se mora čovek diviti što je taj mesec uzbuđenja prošao a da nijedan ispad ne dobije ozbiljne razmere. Taj narod je očigledno ozbiljan i zreo. Očigledno je takođe da je potrebno da on takav bude. To je takođe jedan uspokojavaći faktor.

Čak i kada bi se smatralo da su sadašnji sudetski vođi suviše pomirljivi, postoje mnogi načini pomoću kojih bi oni mogli biti popravljeni ili smenjeni. Sve zavisi od Brhersgadena ili Berlina.

Čehoslovačka vlada odlučila je da drži jake oružane snage u pripravnosti. Njen cilj je nesporno da od čehoslovačke teritorije stvori jednu vojnu zonu koja za svakog protivnika zahteva veoma velike pokrete trupa. Ukoliko bi ti pokreti bili veći utoliko bi bilo teže sakriti ih. Tako bi se raspolagalo potrebnim vremenom za mobilizaciju celokupne narodne odbrane. To pretpostavlja veoma efikasnu prepreku svakom iznenadnom maršovanju.

Izvesna propaganda u Velikoj Britaniji tvrdi da bi okupiranje Čehoslovačke, ipak, u najgorem slučaju bilo stvar od nekoliko dana. Opisuje nam se brzina s kojom bi motorizovane divizije izvršile marš sa svih strana, kršeći svaki otpor s neodoljivim naletom. Ali takva nije slika koja se ukazuje pred očima onoga koji ima izvesna iskustva o savremenom ratu.

Jedan dobro osmišljen sistem utvrđenja i blokhausa, vešto usavršavanje prirodnih prepreka, postavljanje čitave mreže mina na drumovima i mostovima, sve te mere ako ih podržava jedna odlučna vojska, bile bi takve prirode da osujete iznenadni marš, ma kakav on bio.

Dok Kajzerove armije nisu okupirale Belgiju 1914. moglo se naći najviše dvadeset glasova u britanskom narodu koji bi se izjasnili u korist učestvovanja u kontinentalnom ratu. Četrdeset i osam časova kasnije protivno mišljenje vladalo je stoprocentno.

Bilo bi dakle potrebno da se dovedu mase vojnika, da se sakupi i da snabde municijom ogromna artiljerija neophodna za savlađivanje utvrđenih položaja. I tako, ma šta se još moglo desiti, lako marširanje pretvorilo bi se u ozbiljnu i skupu ratnu operaciju. Pre nego što se upusti u ostvarenje takvog jednog plana svaka vlada morala bi da pomišlja na opštu mobilizaciju, na upotrebu znatnog dela cele svoje vojske i na gubitke koji bi iznosili najmanje 300.000 do 400.000 ljudi. Posmatran potpuno odvojeno, takav poduhvat bio bi u stanju da poremeti svaku savremenu silu.

A da li bi se takva ekspedicija izvodila potpuno zasebno i sama po sebi? Da li bi Čehoslovačka bila ostavljena da se sama bori iz nedelje u nedelju protiv oluje gvožđa i vatre? Izričita izjava Francuske tvrdi suprotno. Isto tako ne sme se olako gledati ni na obavezu koju su Rusi primili na sebe. Najzad, predsednik britanske vlade dao je u Donjem domu jednu izjavu o Čehoslovačkoj. Ne bi se mogla učiniti bednija usluga miru nego nipodaštavati te činjenice. Dovoljno je setiti se samo naglog povećanja temperature koje se desilo u britanskom javnom mnjenju u martu ove godine i onda je lako zamisliti posledice takvog strahovitog sukoba koji bi se razvijao iz dana u dan između armija kakve velike sile i hrabrih branilaca kakvog malog civilizacijskog naroda.

Dok Kajzerove armije nisu okupirale Belgiju 1914. moglo se naći najviše dvadeset glasova u britanskom narodu koji bi se izjasnili u korist učestvovanja u kontinentalnom ratu. Četrdeset i osam časova kasnije protivno mišljenje vladalo je stoprocentno.

U Engleskoj parlament i publika odobrili su obazrivi i rezervisani stav koji su usvojili g. Čemberlen i vlada Njegovog Veličanstva, ali za sve one koji se sećaju prošlosti neosporno je da su prilike i nacionalno osećanje sposobni u datom trenutku da pređu čak i preko kontrole najiskrenije miroljubive britanske administracije.

Mogućno je da su izvesna od tih razmišljanja igrala svoju ulogu u stvarnom smirenju čehoslovačkog problema koji se desio pre mesec dana.

Mogućno je da letnji meseci u koje stupamo budu prepuni nespokojstva; ali niko nema prava da očajava i da veruje da se neće doći do kakvog zadovoljavajućeg rešenja.

Uređenje manjinskog pitanja i izmirenja u Čehoslovačkoj ne bi predstavljali nikakvo poniženje ni za koga. Naprotiv, moglo bi se sa punim pravom tvrditi da sudetski Nemci imaju da zahvale naporima sa strane za častan i povoljan status i za pravedan položaj u njihovoj otadžbini, kao i da je procedura kroz koju su te reforme dobijene pre pojačala nego što je uzdrmala osnove evropskog mira.

 

*Napisao Vinston Čerčil, član tajnog dvorskog saveta i član Donjeg doma

 

Politika, četvrtak 23. jun 1938. godine

 


Komentari0
81202
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja