sreda, 12.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:59

Dolar obara evro

Vrednost evropske valute je u odnosu na američku na najnižem nivou u poslednjih 14 godina
Autor: Tanja Vujićpetak, 16.12.2016. u 22:05
(Фото Ројтерс)

Svetske valutne berze oborile su juče vrednost evra u odnosu na američki dolar na najniži nivo od 2002. godine (1,04005 američkih dolara), kladeći se da će se dve zapadne valute vrlo brzo izjednačiti po vrednosti.

Britanska Barklejz banka izašla je juče sa procenom da će do pariteta dolara i evra doći na jesen 2017. nakon čega bi valuta monetarne unije EU mogla da vredi i manje od jednog „zelenog“ dolara. Američka banka Džej Pi Morgan smatra da će evro već u prvom tromesečju 2017. vredeti koliko i dolar, preneo je Rojters.

Jučerašnji strmoglav evra i skok dolara, direktna je posledica dve odluke centralne banke SAD (poznatije kao Federalne rezerve ili skraćeno FED) u sredu veče.

Naime, drugi put od izbijanja globalne finansijske krize 2008. i prvi put u ovoj godini, Federalne rezerve odlučile su da podignu referentnu kamatnu stopu (zaduživanja) sa dosadašnjeg raspona od 0,25–0,5 na raspon 0,5–0,75 odsto, zbog novog poverenja u rast američke privrede u sledećih nekoliko godina.

Koliko su berze očekivale ovaj (iako skromni) rast referentne kamatne stope u SAD, toliko je objava Dženet Jelen, predsednice Federalnih rezervi, da će ta stopa dogodine biti verovatno podignuta još tri puta (kao i u 2018. i u 2019. godini) izazvala je šok na berzama, sa basnoslovnim negativnim posledicama po evro, britansku funtu, japanski jen, kineski juan i sve valute zemalja u razvoju sa izuzetkom jedne – ruske rublje.

U sveopštem valutnom karambolu – iza neočekivane odluke Federalnih rezervi da umesto očekivana dva skoka referentne kamatne stope u 2017. najavi čak tri takva poteza – vrednost ruske valute porasla je za skoro jedan odsto, „zato što je rublja poduprta jednom od najjačih realnih kamatnih stopa u zemljama u razvoju“, podseća britanska novinska agencija.

Dramatičan skok vrednosti američkog dolara u poslednja 72 sata usledio je nakon što je berzama postalo jasno da Federalne rezerve – nakon dugog oklevanja ali i izbora Donalda Trampa za sledećeg predsednika SAD – sada veruju u umereni i postojani rast američke privrede u sledećih nekoliko godina.

Dženet Jelen je istakla da osim privrednog rasta očekuje u istom periodu dalji pad stope nezaposlenosti i pouzdani rast inflacije do priželjkivane stope od dva odsto.

„U poslednjih sedam godina američka privreda otvorila je više od 15 miliona novih radnih mesta. Privreda SAD dodaje više od 180.000 novih radnih mesečno u poslednjem tromesečju. U novembru stopa nezaposlenosti u SAD pala je na 4,7 odsto – što je najmanji procenat od 2007. Federalne rezerve očekuju da će ekonomija nastaviti da se razvija umerenim tempom u sledećih nekoliko godina. Inflacija – isključujući cene energenata i hrane – porasla je na 1,75 odsto”, precizirala je Dženet Jelen.

Najuticajnija centralna banka na svetu, budući da valuta SAD predstavlja i danas rezervnu globalnu valutu, procenjuje da će američki BDP ove godine iznositi 1,9 odsto (u septembru su očekivali rast od 1,8 odsto). Dogodine Federalne rezerve očekuju rast BDP-a SAD od 2,1 odsto (početkom jeseni mislili su da će dostići dva odsto).

Dalja klackalica dolara i evra do nove godine, potonje inauguracije Donalda Trampa i objave novog američkog ekonomskog plana, neizvesna je. Tomas Džordan, predsednik centralne banke Švajcarske, podržao je juče odluku Federalnih rezervi da podignu kamatne stope, uz ocenu da je „situacija u Evropi i dalje teška“.

Na drugom kraju sveta, kineska centralna banka je juče – suočena sa novim poverenjem investitora u dalji oporavak privrede SAD i istovremenim masovnim odlivom kapitala iz zemalja u razvoju – oborila vrednost juana na najnižu vrednost u poslednjih osam godina.


Komentari1
529ec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Niko se vise ne seca zlatnog i srebrnog standarda. Fizicko olicenje (relativne) vrednosti odnosno ''cena'' je isto tako prouzrokovalo nesigurnost posto je vrednost zlata i srebra zavisila od njihove proizvodnje i ljudske psihologije . Za Ameriku je navedena okolnost rasta vrednosti dolara u odnosu na evro vrlo negativna. Americki astronomski dugovi se moraju kompenzirati rastom izvoza koji postaje skuplji rastom dolara u odnosu na evro-zonu ciji izvoz postaje jeftiniji za ''inostranstvo''. Za to inostranstvo je pak jednakost vrednosti dolara i evra ''idealno'' . To ce reci kao u doba zlatnog standarda. Svako smanjenje troskova transakcija je jednako redukciji troskova proizvonje. Osiguravanje protiv fluktuacija najvaznijih valuta je takva redukcija troskova. To je perspektiva proizvodnih delatnosti. Za spekulante ne postoji sigurnost nego samo nagadjanja . Dakle finansiski sektor je druga prica.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja