sreda, 26.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:58

Bankari se otimaju za privrednike

Kamate na dinarske kredite privredi pale na oko šest odsto godišnje, dok oni indeksirani u evrima koštaju oko 3,5 odsto
Autor: Jovana Rabrenovićsubota, 17.12.2016. u 09:05
Камате на динарске кредите пале за 50 одсто (Фото Жељко Јовановић)

Modiskinja L. V. iz Beograda dva puta godišnje uzima kredit od banke za svoj mali biznis.

Pred sezonu jesen-zima i proleće-leto. U međuvremenu, što znači za šest meseci, ne stiže da otplati ni stari zajam, a već uzima novi, refinansirajući.

Takva su vremena, kaže. Zarada joj ne omogućava da bez zaduživanja krene u novi ciklus. Promenila je i nekoliko banaka sve u potrazi za što povoljnijim uslovima, a pad kamata ju je baš obradovao.

Nekada se zajmila po ceni većoj od 20 odsto godišnje za dinarski obračunat kredit, a sada značajno manje.

I podaci Narodne banke iz poslednjeg izveštaja o inflaciji pokazuju ono što je ona i sama uvidela. Prema njihovoj analizi kamate na dinarske kredite privredi u jesen ove godine pali su na oko šest odsto godišnje, dok su oni indeksirani u evrima koštali oko 3,5 odsto. I investicioni i oni za obrtna sredstva.

Sudeći prema bankarskim podacima privrednici još nisu iskoristili prednosti jevtinijeg zaduživanja jer se iznos plasmana ne povećava. Štaviše, oktobarski plasmani su za 0,5 odsto manji nego u decembru prošle godine.

Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB banke, kaže da iako su kamatne stope i do 50 odsto niže nego pre dve, tri godine, nema značajnije tražnje privrede. U prva tri kvartala 2016. godine rast je svega dva odsto.

Dobra vest je, kaže, da je u istom periodu, kod preduzetnika zabeležen rast finansiranja od 11 odsto.

– Privrednici su najčešće tražili kredite za likvidnost, a s obzirom na to da se radi o kreditima koji se odobravaju na kraći rok, klijenti se retko opredeljuju za refinansiranje. Tražnja za investicionim kreditima još uvek izostaje, ali u tom domenu postoji doza optimizma, zbog investicija u infrastrukturu planiranih u narednom periodu – kaže Greganović.

U Adiko banci kažu da zbog toga što nema dovoljno kvalitetnih investicija nema ni prevelikog interesovanja privrede za novim kreditima, tako da se na tržištu vodi utakmica za preuzimanje kvalitetnih klijenata kroz refinansiranje starih obaveza.

Makroekonomski faktori, evropske negativne kamate, stagniranje cene nafte, pad tražnje za sirovinama u Kini, uticali su na veliku likvidnost bankarskog sektora kako u svetu tako i u Srbiji.

U ovoj banci oko 52 odsto novoodobrenih kredita odnosi se na kredite za obrtna sredstva i likvidnost, dok se 25 odsto odnosi na investicione kredite. Njihovi podaci pokazuju da je u odnosu na prethodnu godinu kreditiranje privrede neznatno poraslo, za 1,1 odsto.

Sa druge strane u Inteza banci pak kažu da u delu malih i srednjih preduzeća imaju značajno interesovanje klijenata za kreditiranje o čemu svedoči i podatak da su u ovaj deo privrede tokom jedanaest meseci 2016. planirali oko 57 milijardi dinara, što je rast od 15 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Klijenti su uglavnom zainteresovani za kredite za finansiranje obrtnih sredstava, odnosno likvidnosti, ali ohrabruje da u poslednjem periodu raste i tražnja za investicionim kreditima.

U ovoj banci dodaju da su kamate na evrokredite na rekordno niskom nivou, a da je za samo godinu dana prosečna kamatna stopa na dinarske kredite za mala i srednja preduzeća snižena za gotovo 2,5 odsto u odnosu na 2015, dok je za plasmane sa valutnom klauzulom niža za približno jedan procentni poen.

U Pireus banci navode da je primetan trend rasta kreditne aktivnosti ka privredi, uz povećano korišćenje dinarskih kredita. Iznos novih kredita privredi bio je za 14 odsto veći nego u trećem tromesečju prethodne godine.

Kamate na kredite u evrima su vidljivo pale imajući u vidu da je referentna kamatna stopa koja se utvrđuje na evropskom međubankarskom tržištu smanjena u poslednjih nekoliko godina i trenutno je u minusu.

U ovoj banci krediti za obrtna sredstva u ovoj godini činili su više od polovine novoodobrenih kredita privredi (oko 52 odsto), a zadržano je i relativno visoko učešće investicionih kredita u novoodobrenim kreditima (oko 25 odsto).

U Vojvođanskoj banci kažu da je tražnja za kreditima porasla, ali da je tražnja i dalje manja od ponude banaka. U slučaju malih i srednjih preduzeća za dinarske kredite, kamate se kreću od tri odsto pa do šest odsto.

Za kredite u evrima krediti kamatne stope kreću se od 2,5 odsto pa do 4,5 odsto. U ovoj banci su traženiji krediti za likvidnost, ali na duže rokove, primetan je rast tražnje i za trajna obrtna sredstva, investicije i refinansirajuće kredite.


Komentari2
0f884
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mujke
Reklama za banke ? Nesto moraju i izdvaci da zarade ali na zalost istina je drugacija ,tih 3.5 % je kada dajete svoje pare na stednju pa vam oni daju njihove sto je obicna stupit varijanta.Relane kamate su i dalje 3-4 x vece nego sto treba da budu .Skoro svima znani razlog je sto se drzava ugradjuje .Sada gde god se okrenes tebe drzava muze umesto da zivi od privrede ona nateze gradjanstvo
Mp
Skoro 9 milijardi € gradjani Srbije drze na stednji u domacim bankama sa kamatama ispod 1% godisnje. Zasto banke ne ponude privrednicima kredite sa 2-3% kamate? Zasto privreda "spava" a "para ko blata"? Ovo su pitanja za aktuelnu vlast. BDP moze rasti samo ako se razvijamo i proizvodimo vise. Nikako drukcije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja