ponedeljak, 17.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:02
INTERVJU: VLADIMIR KANjUH

Regan je odlikovao Kulija, Buš ga pohvalio

Naš akademik i kardiovaskularni patolog govori o kolegi Dentonu Arturu Kuliju, koji je nedavno preminuo u Hjustonu, njegovim podvizima, vrcavom duhu, saradnji sa srpskim kardiolozima i članstvu u SANU
Autor: Slavko Trošeljnedelja, 18.12.2016. u 12:05
Звонко Крајцер, Дентон Кули, Снежана Кањух, Џорџ Реул и Владимир Кањух у Хјустону у САД 1991. године (Фото: Лична архива)

Denton Artur Kuli, najpoznatiji kardiohirurg sveta, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti i najstariji inostrani član njenog Odbora za kardiovaskularnu patologiju, umro je 18. novembra 2016. u svom domu u Hjustonu u 96. godini. Njegova supruga Luiza Goldborou preminula je mesec dana pre njega. Na večni počinak ispratile su ih četiri ćerke sa mnogobrojnom porodicom.

Povodom ovog događaja, akademik Vladimir Kanjuh, predsednik Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU, govorio je In memoriam o Kuliju na Godišnjem sastanku Odbora 8. decembra 2016. u SANU, a potom nam hronološki pričao o Kuliju.

Šta znate o obrazovanju Kulija?

Po završetku gimnazije, a bio je odličan učenik i sportista, lep, plav, viši od 190 centimetara, završio je predmedicinski koledž i studije medicine. Specijalizirao je hirurgiju u čuvenoj „Džon Hopkins” bolnici u Baltimoru, gde je odmah postao glavni specijalizant. Asistirao je hirurgu Blejloku pri izvođenju prve Blejlok–Tausigove operacije kod „plave bebe” sa urođenom srčanom manom 1945, kojom je počela svetska kardiohirurgija. Proveo je dve godine u Vojnoj bolnici kao šef hirurgije u Lincu, pa u Londonu. U 31. godini (1951) vratio se u Hjuston kod pionira svetske kardiovaskularne hirurgije Debejkija, koji je na poziv našeg profesora dr Vojislava Stojanovića ugradio mehaničke aortne valvule bolesnicima u Beogradu 1967. i bio konsultant u lečenju predsednika Tita u Ljubljani.

Kad je Kuli 1984. imao pedesethiljaditu operaciju srca, pozvao je u Hjuston i Dragutina P. Gregorića, tadašnjeg novinara „Politike”, što je bilo veliko priznanje novinaru i našoj kući

Po čemu se Kuli razlikovao od ostalih hirurga?

Imao je neverovatnu fizičku i psihičku snagu. Kuli je u Hjustonu, u jednoj od najvećih bolnica na svetu, uspešno obavljao gotovo sve kardiohirurške operacije odraslih, ali i dece i odojčadi sa urođenim srčanim manama, i to svakodnevno, godinama.

Da li je nekad kritikovan?

Jeste. Izvršio je prvu transplataciju srca u Americi 1968. Kucajuće srce devojke (15), koja je izvršila samoubistvo i bila sa izgubljenom moždanom funkcijom, ugradio je Tomasu Everetu (47), koji je kasnije primio i drugi transplatant i bio sposoban da ode kući i živi još sedam meseci. Kuli je bio hvaljen, ali i kritikovan. Naime, neki su smatrali da prestanak rada mozga, pri kucajućem srcu, još nije znak smrti da bi se moglo uzeti srce za transplataciju. Tokom 1969. obavio je još 22 transplatacije srca i četiri istovremene transplatacije srca i pluća.

Šta je još učinio?

Izvršio je ugrađivanje uređaja totalnog veštačkog srca – prvi u svetu 1969. Međutim, zbog ovog slučaja došao je u sukob sa svojim šefom Debejkijem. Radilo se o sledećem: bolesnik je umirao i Kuli je „u aktu očajanja” uzeo uređaj totalnog veštačkog srca iz laboratorije Debejkija (na kome je i on radio) i ugradio ga bolesniku, koji je živeo 64 sata i još 32 kad mu je uređaj zamenjen najzad dobijenim srcem donora. Postupak je bio herojski i human, ali se Debejki, koji je tada bio odsutan, naljutio jer Kuli, sem pristanka bolesnika, nije imao druga odobrenja. Kuli je tada napustio Bejlorov univerzitet, a udovica preminulog bolesnika je sudskom tužbom tražila multimilionsku odštetu, ali Federalni sud je ovu tužbu odbacio.

Kako je na sve ovo reagovao Debejki?

Nisu govorili 39 godina. Pomirili su se neposredno pre smrti Debejkija 2008. Bilo je to tri meseca pre stotog rođendana Debejkija.

Šta je Kuli učinio posle svađe sa Debejkijem?

Osnovao je Teksaski institut za srce i medicinski časopis u Hjustonu. Rukovodio je ličnim primerom, a ne strogošću. Nadgledao oko 30 operacija dnevno, a od osam do deset najtežih sam je izvršavao.

Kakav je Kuli bio u toku rada...

Govorio je: „Srećniji sam kada teže radim, kad se borim i izborim za ono što sam naumio da učinim. Rad je privilegija koja duhovno održava čoveka.”

... a kakav u trenucima opuštanja?

Svirao je kontrabas u jednom medicinskom orkestru. Jahao, igrao golf i tenis, a takmičarski se bavio košarkom. Isticao je da mu je sport pomogao u hirurškom radu jer mu povećava izdržljivost, navodi ga na objektivno reagovanje u porazima i komplikacijama i vežba ga u donošenju brzih odluka.

Imao je smisao za humor. Na primer, kad mu je Kristijan Bernard 1967. poslao telegram s porukom da je izvršio prvu transplataciju srca u svetu, Kuli mu je, šaleći se, odgovorio: „Čestitam za tvoju prvu transplataciju. Ja ću uskoro publikovati mojih prvih 100 transplantacija.” Učestvujući u odbrani jednog slučaja na sudu, advokat je pitao Kulija: „Da li sebe smatrate najboljim hirurgom na svetu?” Kuli je odgovorio potvrdno. Advokat je dodao: „Niste li možda neskromni?”, a Kuli mu je odgovorio: „Možda, ali uzmite u obzir da sam pod zakletvom.”

Ko mu je od poznatih „skinuo kapu”?

Dobio je nagradu „Rene Leriš”, najveću počast od Internacionalnog udruženja hirurga. Bivši američki predsednik Ronald Regan dodelio mu je 1984. Predsedničku medalju slobode. Džordž H. V. Buš je rekao da je „Kuli učinio pionirske priloge medicini i bio njena legenda”. Bil Klinton mu je 1998. uručio Nacionalnu medalju za tehnologiju.

Kako je Kuli sarađivao sa srpskim kardiolozima?

Veze srpskih kardiologa i njihovih institucija sa Kulijem bile su mnogostruke. Naš nekada vodeći kardiohirurg akademik Izidor Papo bio je lični prijatelj Kulija. Kuli je i operisao Papa u Hjustonu. Prilikom jednog dolaska u Beograd na poziv Papa, Kuliju i njegovoj supruzi nisu stigli koferi. Tako da je Kuli sve vreme boravka u Beogradu nosio Papove košulje. U Hjustonskoj kardiološkoj školi usavršavali su se mnogi naši kardiohirurzi.

A kada je Denton Artur Kuli postao srpski akademik?

Na predlog akademika Izidora Papa, Gojka Nikoliša i moj SANU izabrala su Kulija za svog inostranog člana 15. decembra 1988. Do tog izbora Kuli je objavio 1.054 stručna i naučna rada u istaknutim medicinskim časopisima SAD i celog sveta, četiri udžbenika i 23 poglavlja u udžbenicima medecine.

Dobio je 1996. Veliku plaketu Univerziteta u Beogradu i izabran je za gostujućeg profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu.


Komentari1
6f105
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

kletva
bila jednom jedna zemlja...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja