sreda, 21.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41
INTERVJU: prof. dr SLAVEN TICA, šef Katedre za drumski i gradski transport na Saobraćajnom fakultetu

Širenje tramvajske mreže ne ometa gradnju metroa

Autor: Dejan Aleksićutorak, 20.12.2016. u 09:20
(Фото: Р. Крстинић)

Kada su gradski čelnici najavili vraćanje tramvaja „jedan” od Kalemegdana do Slavije, ova vest naišla je na negodovanje i kritike. Da bi tramvajske šine trebalo vratiti na Terazije i u Kralja Milana, govore cifre i podaci o trenutnom stanju javnog saobraćaja u centru prestonice, do kojih su došli saobraćajni stručnjaci.

U toku samo jednog sata na „spornom” potesu prođe 47 vozila gradskog prevoza (nekoliko trolejbuskih linija i autobus 31) sa oko 3.000 putnika. A umesto svih njih taj posao bi znatno efikasnije mogli da obavljaju isključivo tramvaji, ističe prof. dr Slaven Tica, diplomirani inženjer saobraćaja i šef Katedre za drumski i gradski transport na Saobraćajnom fakultetu.

Vraćanje „jedinice” planira se već za narednih nekoliko godina?

Ako grad ima nameru da napravi pešačku zonu u širem centru, taj deo prestonice ne sme da ostane bez adekvatnog prevoza putnika. U prilog tramvaja u centru govori praksa drugih gradova koji su daleko ispred nas u razvoju održive mobilnosti. Prag, Beč, Grac, Milano, Cirih, Keln... oni su u poslednjoj deceniji snažno razvijali tramvajski podsistem, iako imaju metro. Pariz je tramvaj u Latinsku četvrt vratio 2007. I u Sarajevu i Zagrebu tramvaj je duboko zašao u centralnu zonu. Njegovim vraćanjem u delu ka centru, Slavija bi se kao jedna od najznačajnijih presedačkih tačaka i „usko grlo” rasteretila od drugih vozila javnog saobraćaja. Još kada bi se od Slavije obezbedio tramvajski krak ka Banjici ili ka Ustaničkoj, skratilo bi se vreme putovanja i podigao bi se kvalitet usluge. A prednost je i ekološka podobnost tramvaja.

Ima li saobraćajne opravdanosti da se ka centru ukine trolejbuska mreža?

Koliko je meni poznato, namera grada je izmeštanje postojećeg depoa sa Dorćola. Kao jedna od opcija za novi trolejbuski depo pominje se Medaković. Ako se uvede pešačka zona i napravi dubok prodor šinskih vozila u centar, trolejbus je tu suvišan. To svakako ne znači da on ne treba Beogradu. Naprotiv! On je idealan na brdskim terenima kao što su Konjarnik, Medaković, deo Vračara, Banjica, Kanarevo brdo… i za njihovu vezu sa Slavijom. Da ne naglašavam i njegovu ekološku podobnost. Uostalom, jaku integraciju trolejbuskog i tramvajskog podsistema imaju gotovo svi švajcarski gradovi.

Prošle godine gradska vlast je najavila i uspostavljanje tramvajskih veza do Studentskog grada, Vidikovca, Bežanijske kose, Mirijeva...

To je varijanta dugoročnog razvoja sistema javnog transporta putnika. Pomenute koridore opslužuju autobusi, a strategija grada je da se poveća učešće elektropodsistema u tim delovima. To je saglasno strategijama modernih gradova. Profili postojećih, kao i budućih planiranih saobraćajnica u tim delovima grada omogućavaju uvođenje novih podsistema bez potrebe za velikom obnovom i velikim ulaganjima.

Nedavno je najavljeno da se uveliko radi i na prvim linijama metroa. Šta sve treba uzeti u obzir pre nego što počne gradnja koja se najavljuje već pola veka?

Aktuelna priča oko novog poteza je apsolutno tačna. To pokazuju tokovi putnika. Potez Banovo brdo, Bulevar vojvode Mišića, dubok prodor ka centru grada, pravac ka Mirijevu i Višnjici – danas je najopterećeniji. Izgradnja klasičnog metroa ili lakog (LRT), pitanje je dugoročnih strateških odluka grada, pa i države. Ali, jedna linija ne čini sistem. Njega čini mreža, integrisana sa svim ostalim podsistemima javnog prevoza. Tačna trasa linija i utvrđivanje mikrolokacija budućih stajališta zahteva temeljnu analizu. Tu struka mora da da odgovor i da se grad konačno opredeli šta hoće. Da to definiše kao stratešku politiku budućeg razvoja sistema javnog transporta putnika koja se neće menjati od prilike do prilike.

Mnogi su, posle najave o vraćanju „jedinice”, ocenili da bi bolje bilo da se razmišlja o metrou nego o širenju tramvajske mreže.

Pratio sam komentare i izjave nekih kolega i sugrađana. Veoma hrabro iznose stavove bez jasnih argumenata. Mora se naglasiti da svaki od podsistema javnog transporta putnika (od taksija pa do metroa) ima tačno određenu funkciju i opslužuje određene korisnike. Razvoj tramvajskog podsistema ne isključuje uvođenje i razvoj metroa. Naprotiv! Samo sinergija svih podsistema može dati optimalno i održivo rešenje.

Za razliku od tramvajske mreže, sugrađani hvale „BG voz”, njegovu tačnost i brzinu prelaska iz jednog dela grada u drugi. Da li bi prednosti „BG voza” mogle dodatno da se iskoriste?

„BG voz” mnogo bolje funkcioniše nego ranije, ali je i dalje neiskorišćen. Ima oko 27.000 putnika na dan, što je na nivou linije 25, a može mnogo više. Uz minimalna ulaganja u infrastrukturu i vozni park, i uz potpunu fizičku i tarifnu integraciju sa ostalim podsistemima, „BG voz” može biti snažan nosilac transporta putnika. Ali, „BG voz” bi trebalo integrisati u sistem grada, vlasnički, organizaciono i upravljački. Tada bi grad imao više interesa za razvoj i investiranje.

Da li bi trasa „BG voza” mogla da se produži i ka drugim delovima grada?

Ovom mrežom pre svega bi mogao da se poveže Resnik, sagledavajući postojeću infrastrukturu i resurse, kao i transportne zahteve, utvrđene u dva velika projekta brojanja putnika. Na liniji 47, koja vozi za Resnik, trenutno je 18.000 putnika na dan, a zamislite da se to prelije u „BG voz”. U narednim fazama u ovu mrežu bi mogli da uđu i Mladenovac i Lazarevac. U budućnosti, interesantan je i koridor ka Pančevu i Staroj Pazovi gde se javlja veliki broj dnevnih migranata u oba smera.

Sužavanje kruga „dvojke” skraćuje vreme putovanja

Linija 2 jedna je od najstarijih i zato je sužavanje „kruga dvojke” (okretanje kod Pravnog fakulteta, umesto kod Vukovog spomenika) izazvalo najviše burnih reakcija. Njena uloga je jasna, ali je godinama degradirana stihijskim razvojem pre svega autobuskog podsistema. Predloženim skraćenjem, ocenjuje Slaven Tica, poboljšalo bi se funkcionisanje i atraktivnost linija 2, 6 i 7, a samim tim povećao bi se i broj korisnika. Uštedelo bi se i vreme obrta od sedam do deset minuta. Za oko osam minuta bilo bi kraće i vreme putovanja za ostale putnike „dvojke”. Naravno, sugrađani koji koriste stajališta „Mašinski fakultet” i „Vukov spomenik” (oko 480 od ukupno 25.000 putnika „dvojke”) neće biti oštećeni ukidanjem tih stajališta. Moći će da koriste tramvaje 5, 3 i 12 na tom potezu. Takođe, tramvaj 2 na raskrsnici Kralja Aleksandra i Ruzveltove, kao i 27. marta i Ruzveltove, ima leva skretanja i time ometa ostali saobraćaj.

Ali, ukoliko argumenti tradicije postojećeg „kruga dvojke” nadjačaju navedene stručne argumente, nemam nameru, kao građanin Beograda, da to osporavam, kaže Tica.


Komentari14
8d19b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Стаменковић
Какав је ово професор када не зна да Цирихи и Грац немајун метро , а Келн има делимично подземни трамвај , или можда зна и намерно обмањује јавност . Зашто се Београд пореди са Швајцарским градовима од по 400.000 становника а не са Бечом , Прагом , Софијом , Атином ,Копенхагеном итд. Метро је Београду неопходан сва друга решења су бацање пара и губљење времена . Када се заврши изградња прве линије метроа , онда се може по потреби ширити и трамвајска мрежа.
Slavkovic
Vidi ti to! I sada žutaći sole pamet jednom profesoru i doktoru Saobraćajnog fakulteta. Ovo može samo u Srbiji, a sve su to stručnjak do stručnjaka i oni bolje znaju o sabraćaju od Slavena Tice. Bože, ima li te! Svaki bi žutać hteo da mu saobraćaj bude onako, kako njemu odgovara. Bolje bi bilo da pogledaju kako su unakazili Bulevar i Topčider. Tramvaj nikako nije trebalo da ide sredinom ulice. Pametni ljudi su nekada te stvari postavili kako treba. Na šta liče beogradski parkovi? Na šta liči park kod Vukovog spomenika? Zove se park, a nije park. Parkovi moraju da imaju drveće. Šta je sa parkom kod Ekonomskog, kod bioskopa Partizan? Gde je nestalo drveće iz centralnih gradskih ulica? Nekada je Beograd bio vrlo lep grad sa vrlo dobrim i organizovanim saobraćajem, dok ga nisu preuzeli njegovi neprijatelji.
Ticin student
Мало подсећање, Тица је био "жут", односно ватрени демократа, пре него што је прелетео "плавима". Он је део групе професора, партијских прелетача, који и сами себе жаргонски називају "друмска банда". Они преко политичких структура, бирократско-коруптивних механизама, саботирају све друге видове саобраћаја. Последично, наша привреда се заснива на најскупљем транспорту, и најјефтинијој радној снази, а увоз ради друмског саобраћаја вишеструко премашује позитиван биланс пољопривреде, као најуспешније у извозу. Поред лепих речи о Тици као стручњаку, немам лепих речи о њему као човеку. Односно, трамвај преко Теразија је много боље решење од свега што сада тамо имамо, представља предуслов успешноси неког будућег метро-а, и има смисао само ако се направе нови краци трамвајске мреже, за Коњарник и Кумодраж.
Preporučujem 6
Goran
Svakako postoje razna misljenja oko buduceg razvoja saobracaja u Gradu. Metro je svakako nephodan i krajnje je vreme da se definise trasa i pristupi projektovanju. Gradjani bi trebalo da se pitaju oko nekih stvari, ali ipak struka treba da bude primarna. Moramo uzeti u obzir i iskustva iz evropskih gradova. I da se osvrnem na komentare oko strucnosti profesora Slavena Tice. Gospodin profesor Slaven Tica je ,nesporno, jedan od najvecih eksperata u oblasti javnog gradskog prevoza na ovim prostorima. Svaki njegov predlog bi se trebao dobro prouciti i po mogucnosti uvesti u realizaciju, jer je on jedan od retkih koji je spojio fakultetsko znanje iz oblasti javnog gradskog prevoza i prakticno znanje proisteklo iz rukovodjenja u GSP ''Beograd''. Ne sumnjam da ce odgovorni u Gradu prepoznati preporuke uvazenog profesora i sto pre krenuti u realizaciju ideja. Pozdrav.
aleksa
Umesto da se tramvajska mreža širi po Novom Beogradu, koji je ravan i prostran, i koji ima široke i sređene saobraćajnice sa planiranim tramvajskim bašticama... ona se u zadnjih 30 godina, pod naletom političkih ''stručnjaka'', u okviru cirkus-projekta ''Tramvajem u XXI vek'' širila po starom delu grada i to tačno po najgorim mogućim pravcima. Po brdima, šumama, malim ulicama, zagušenim skverovima i dotrajalim saobraćajnicama. A čak je i taj krak na NBG užas, jer svi koji putuju od Blokova do centra ili kroz njega, radije uzimaju autobuse umesto tramvaja. Ako je gradskoj vlasti odjednom stalo do izgleda Beograda (dobro su se setili...) umesto da bacaju pare na tramvaje i prave haos, bolje neka za početak srede fasade i infrastrukturu, koji nikad nisu bili u gorem stanju.
Jovan
Ne mogu da verujem da je ovaj lik Prof. dr. i šef katedre, jadni studenti. Inače lik je bio za vreme demokrat generalni direktor GSB-a
Milorad
Ponovo se javljaju SNS botovi da komentarišu nešto u šta se apsolutno ne razumeju.
Preporučujem 1
Стефан Стојановић
А зашто бивши генерални директор ГСП не би могао да буде професор? И зашто професор не би могао да постане директор јавног предузећа? И зашто он уопште не би требало по вама да буде професор? Шта конкретно оспоравате у његовој стручности? Неки његов научни рад, аутентичност доктората? Зашто мислите да је лош према студентима? Човек износи своје мишљење као стручњак. Да ли је у праву или не, да ли се нама то допада или не, да ли је то његово мишљење у вези с његовом страначком припадношћу (уколико је члан странке), то је друга ствар. Мени се конкретно затварање Краља Милана не допада. Али ја сам лајик. Требало би заправо питати друге људе из струке шта они мисле о овоме.
Preporučujem 9

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja