četvrtak, 25.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 20.12.2016. u 11:30 Aleksandra Isakov

Dan kada su prvi put glasale žene iz Subotice

Istorijski značaj Velike narodne skupštine u Novom Sadu ogleda se i u činjenici da su na njoj prvi put glasale i žene
Милица Томић Мара, Малагурски Ђорђевић (Фотодокументација „Политике”)

Subotica – U podsećanju na istorijski značaj Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena 1918. godine govorilo se pre svega o dalekosežnosti odluka koje su tada donete i kojima su nekadašnji delovi Austrougarske postali deo Kraljevine Srbije. Međutim, taj 25. novembar 1918. značajan je i zbog činjenice da su ovoj Velikoj narodnoj skupštini prvi put prisustvovale i žene, i to u vreme kada niti su imale pravo glasa, niti su bile prisutne u političkom životu.

Kao podsećanje, te žene su istaknute i u prvom planu slike-dokumenta Anastasa Bocarića „Velika narodna skupština u Novom Sadu”, a kako je grad Subotica svojevremeno od umetnika naručio i platio ovu sliku, moguće je pretpostaviti da su ovdašnje učesnice zbog toga dobile tako istaknuto mesto. Ipak, od sedam žena učesnica Velike narodne skupštine njih pet je iz Subotice. Iz Novog Sada na Skupštini je bila Milica Tomić, ćerka Svetozara Miletića i supruga radikala Jaše Tomića, kojoj je očigledno politički i rodoljubiv angažman bio porodično utrt. Marija Jovanović iz Pančeva zapamćena je takođe kao veliki rodoljub i dobrotvorka.

Od Subotičanki na Skupštini su bile Manda Sudarević, Mara Malagurski Đorđević, Kata Prčić, Anastazija Manojlović i Olga Stanković. Manda Sudarević bila je supruga Vranje Sudarevića, velikog župana Subotice, Olga Stanković je supruga Vojislava Stankovića, direktora Hrvatske zemaljske banke u Subotici, koji je takođe prisustvovao zasedanju u Novom Sadu. Anastazija Manojlović je supruga Vladislava, koji je kao i njegova braća Dušan i Jovan, advokat, a svi su pripadaju jednoj od najuglednijih i najimućnijih subotičkih porodica. U svedočenjima toga vremena ostalo je zabeleženo da se u kući Vladislava pripremao slovenski otpor i odlazak u Novi Sad.

Kata Prčić pojavljuje se još i pod imenom Anastazija Rajčić, bila je supruga Aleksandra Rajčića, koji će kasnije biti zamenik gradonačelnika Subotice, a bila je izuzetno aktivna u očuvanju jezičkog blaga Bunjevaca, i sama je pisala. U novinama iz tog vremena postoji podatak da je popularna Tetuš, kako su je oslovljavali, gostovala na Radio Beogradu 27. novembra 1940. i pevala bunjevačke pesme. Od Subotičanki koje su prve javno izrazile političku volju najpoznatija je verovatno Mara Malagurski Đorđević. Rođena je 20. decembra 1894. godine u bogatoj porodici koja je dala veleposednike i gradonačelnika Subotice. Školovana je u Štrosmajerovom internatu u Đakovu, da bi prve pesme objavila pod pseudonimom „Nevenka” u „Nevenu”. Rodoljubiva osećanja 1918. izrazila je šivenjem crveno-plavo-belih trobojki kojima je dočekana srpska vojska, i aktivno se uključuje u politički život grada. Artiljerijskog poručnika Dragoslava Đorđevića Mara Malagurski je upoznala u odeljenju za cenzuru, gde je radila po oslobođenju. Đorđević je nakon oslobođenja 1918. godine u više navrata bio veliki župan Subotice i gradski načelnik. Mara Malagurski Đorđević nastavila je da neguje svoj književni talenat, te je njeno delo „Bunjevački običaji” izvedeno na otvaranju Bunjevačke prosvetne matice 1926. godine, a postignut uspeh sigurno ju je ohrabrio da nastavi sa pisanjem. Njena pripovetka o teškom životu žene ravnice, kojoj rad i nesreća izjedaju život „Vita Đanina” dobila je nagradu „Cvijeta Zuzorić”, a na književnom konkursu Kraljevske akademije nauka i umetnosti prvu nagradu za zbirku priča pod istim naslovom. Bila je rado viđena na dvoru kralja Aleksandra i kraljice Marije.

Nakon Velike narodne skupštine žene nisu dobile pravo glasa, iako su na tome insistirale pojedine partije iz novopriključenih krajeva, za zemlju u celini to je bila previše napredna ideja. U političkom životu mogle su da učestvuju od 1945. godine, ali za Maru Malagurski Đorđević to su godine kada je ostala izvan društvenih tokova.

Komеntari0
2d727
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja