četvrtak, 21.09.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:17
POZORIŠNA KRITIKA

Bajka o pustoj zemlji

Predstava „Hipnoza jedne ljubavi”, tekst i režija Dušan Kovačević, Zvezdara teatar
sreda, 21.12.2016. u 09:05
(Фото: Н. Вукелић)

Najnoviji komad Dušana Kovačevića „Hipnoza jedne ljubavi” bajkovita je melodramska groteska koja se prevashodno bavi problemom odlaska mladih ljudi iz zemlje. Radnja se dešava na napuštenoj planinčini, metaforičkoj strnjici, u nadrealno izvezenim okolnostima preplavljujuće bede. Začini fantastike i nadrealnog su i ranije bili sastavni deo Kovačevićeve dramaturgije, na primer u „Sabirnom centru” i „Kumovima”, zbog čega im je „Hipnoza” bliska. U njoj je korenito, mada suzdržanije, prisutan poseban kovačevićevski duh, lakrdijski, groteskni elementi koji su postojano utkani u većinu njegovih likova, od Topalovića, preko Čvorovića, do braće iz „Generalne probe samoubistva”. Većina aktera su i ovde kvrgavi, felerični. Ranko se gega sa štakom, njegova žena Soja pati se sa štapom, vojnom lekaru Vasi je nepokretan vrat, a njegov sin Dragi ne može da govori. Njihovi fizički nedostaci su upadljiva komička sredstva, izvori situacione komike, ali su i izražajne metafore bolesnog društva. Feleri likova nisu samo fizički, već i mentalni. Ranko komunicira sa vukovima zavijajući i arlaučući, što podseća na bespomoćno ljudsko lajanje u „Kumovima”, dok Soja druguje sa sovama hučući. Ove mentalne devijacije likova takođe metaforički i komički prodorno upotpunjuju Kovačevićev živopisan odraz društva, crnohumorno ogledalo sistema (bez)vrednosti.

Režija Dušana Kovačevića nema ambicije stvaranja savremenog scenskog  jezika, naprotiv, ona je staromodna i naivna, kao da je vodi Rankova vanvremenska naivnost. Smatramo da je Kovačević daleko bolji pisac nego reditelj i da njegovi tekstovi najčešće scenski upečatljivije oživljavaju u rukama drugih reditelja. Uprkos tome, ova predstava se sasvim dobro drži, prevashodno zahvaljujući snažnim glumačkim izrazima koji nadahnuto razigravaju vredan tekst, razvijajući bajkovito-grotesknu atmosferu neospornog šarma.

Ljubomir Bandović je dobroćudni zanesenjak Ranko, šumar zagledan u zvezde, (naivno) uveren da će lepota spasiti svet, po blagosti nalik Savi odžačaru iz „Klaustrofobične komedije”. Mila Nine Janković je slična ocu, romantična i prozirna. Soja Anice Dobre je drugačija od njih, racionalnija i pragmatičnija, učiteljica u školi sa pet đaka, često džangrizalo koje rasplinjuje njihove zanose. Dobra igra oštrije, češće izazivajući fizičku komiku, na primer, kada krpom mlatara po Rankovom skupocenom teleskopu koji ih je doveo do prosjačkog štapa. Vasa Dragana Petrovića Peleta je najupečatljivije komički oblikovan, karikaturalno je vojnički strog, osenčen žarijevskim apsurdom. Njegov sin Dragi (Uroš Jakovljević) je nežan kao cvetak, nesrećno zaljubljen u Milu, što izaziva niz tužno-smešnih situacija, posebno komički jakih u susretu sa cviljenjem njegovih gajdi. Maj (Ivan Mihailović) je odgovarajuće hladno i kruto definisan jer je biće iz drugog sveta, čudotvarac i Milina metaforički nestvarna ljubav.

Scenografija je statična i odgovara bajkovitom realizmu igre (Nenad Brkić i Nikola Nikolić). Prostor predstavlja njihov planinski dom, zasut je zvezdama koje nežno uokviruju radnju. Statičnost prostora možemo da razumemo takođe metaforički, kao izraz ideje da se tu nikada ništa neće promeniti, zbog čega deca odlaze. Kostim Marine Vukasović Medenice prati karaktere, uglavnom je realistički, osim u slučaju Maja, gde je diskretno stilizovan. Predstava počinje kratkim filmom, lepim prizorima naše planete, njene prirode. Bez njega se suštinski moglo zato što on ne uspostavlja bitnije značenje, dekorativan je. Sa druge strane, dijalozi između Mile i Maja, do njegovog fizičkog dolaska, scenski su efektno rešeni putem ranije snimljenih audio zapisa. Na taj način se gradi značenje metaforičke nestvarnosti ljubavnih odnosa, njihove neuhvatljivosti, krhkosti.

Kovačević tmurnu društvenu realnost preoblikuje u pitkiju, podnošljiviju pozorišnu stvarnost. Ali, iako je umešan tako da se lakše guta, njegov dramski svet je višeslojan, dubinski ambivalentan i zato umetnički vredan. Rasplet „Hipnoze jedne ljubavi” je na površini srećan, fizički feleri likova su izlečeni Majovim čudotvornim moćima, ljubavnici su spojeni. No, naličje ove idilične slike je bolna stvarnost. Roditelji ostaju sami na toj pustoj planini, deca su otišla u beli svet, u potrazi za pravednijim sistemom vrednosti. Zemlja bez dece je zemlja bez budućnosti, a svetlucanje zvezda na ovom scenskom nebu tužno obasjava usamljenost preostalih ljudi, ne njihovu stvarnu radost.


Komentari1
b9596
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ksilaks
Lepo bi bilo da navedete i ime i prezime pisca ove kritike. I ako se iz stila pisanja jasno vidi da je Ana Tasic, smatram da zasluzuje da bude i potpisana.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja