petak, 10.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:31
POGLEDI

Zebnja pred 2017.

Krajnji desničari – koji su do polovine devedesetih zagovarali neoliberalnu ekonomsku politiku – postepeno su uvideli da im socijaldemokratska izdaja radničke klase, sindikalno sve manje zaštićene, radnike baca u naručje
Autor: Jovo Bakićsreda, 21.12.2016. u 08:15

Ova 2016. godina, ružna, jadna i tužna, bliži se svome kraju. Počev od velike svetske privredne krize, koja je počela 2008, svaka godina može se opisati pomenutim pridevima. Samo se oligarhiji čini kako postiže izvrsne rezultate, dok građani uglavnom grcaju pod oštrim merama štednje. Utoliko političari i kapitalisti, s jedne, a građani, s druge strane, žive u različitim, paralelnim svetovima.

Ovu podvojenost koriste u Evropi i u SAD radikalni desničari. Recept im je jednostavan: demagogijom se predstaviti istinskim demokratima i „delom naroda“, nasuprot „otuđenoj političkoj klasi“ i njenoj lažnoj demokratiji. No, ovaj „populizam“ odnosno antielitističko podilaženje ozlojeđenom narodu samo je sredstvo za dolaženje do vlasti, a nikako ne suština ideologije (kako velika većina politikologa sasvim pogrešno smatra), dok je istinski cilj nametanje autoritarnog i ksenofobičnog nacionalizma kao vladajuće ideologije. Autoritarnost se ispoljava u zalaganju za: uvođenje strogog reda i zakona, oštrijih kazni za kriminalce, pa i ponovno uvođenje smrtne kazne; patrijarhalno i seksistički uređenu porodicu s muškom glavom domaćinstva u kojoj se zna mesto muškarcu, ženi i deci. Ksenofobija, po pravilu, uključuje neki oblik rasizma, islamofobiju, antisemitizam, homofobiju, evroskepticizam, antiamerikanizam, otpor globalizaciji i višekulturnom društvu. Nacionalizam, kao težnja za poklapanjem etničkih i državnih granica, uzdiže sopstvenu naciju kao najveću vrednost kojom meri sve druge vrednosti. Ona je vrhovno merilo istine, a istinito je samo ono što je za naciju pohvalno. Otuda je istorijski revizionizam i poricanje tamnih mrlja iz prošlosti, najčešće u vezi s kolonijalizmom i Drugim svetskim ratom, ali i sa ratovima iz devedesetih u kontekstu država naslednica Jugoslavije, redovan pratilac krajnje desničarske ideologije.

Razume se, staro Horkhajmerovo upozorenje iz tridesetih, važi i danas: „Onaj ko neće da govori o kapitalizmu, treba da ćuti o fašizmu!“ Upravo su krize, koje kapitalizam periodično proizvodi, izrodile i dovele na vlast fašističke pokrete dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, baš kao što ekstremno i radikalno desničarski pokreti i stranke bujaju u krizama nakon 1945. i danas. Funkcija im je spasavanje kapitalizma. Nacija kao vrhovna vrednost opija nacionalističke umove u toj meri da klasna svest (p)ostaje rudimentarna i nerazvijena. Radnik širom zapadne Evrope vidi problem u useljeniku iz Bugarske ili Sirije, dok u nemačkom ili francuskom kapitalisti traži spas, tj. posao na kojem će moći da bude do mile volje izrabljivan. Trka radnika za bilo kakvim poslom stvara među njima sukob. Islam je ono što belog i ne naročito religioznog hrišćanina plaši, javno, a boju kože će neretko pomenuti privatno. Konfesionalna, etnička ili rasna pripadnost i sukob sasvim su u zapećak bacili klasnu solidarnost. Neoliberalna invazija uništila je evropsku državu socijalnog staranja, najveću vrednost koju su socijalni demokrati stvorili, a zatim su, kad je nestao strah od revolucije, učestvovali u njenom razaranju. Krajnji desničari – koji su osamdesetih i do polovine devedesetih zagovarali neoliberalnu ekonomsku politiku – postepeno su uvideli da im socijaldemokratska izdaja radničke klase, sindikalno sve manje zaštićene, radnike baca u naručje. Stoga u poslednje dve decenije oni zagovaraju socijalnu šovinističku politiku, zalažući se za socijalno staranje, ali za „nas, za naše radnike, bolesne i penzionere“, a ne za one koji su se uselili u „našu“ zemlju.

Sledeće godine će se Francuzi, nacija s tradicionalno najjačom strankom krajnje desnice u Evropi, naći na biralištima. Ostaje da se vidi da li će strah od pada na društvenoj lestvici podstaći pripadnike srednjih slojeva da se pridruže radnicima i izaberu Marin le Pen za predsednicu Francuske. Ako se to dogodi, evro bi postao prošlost, a EU u ovom obliku ne bi postojala, već bi se rastvorila u konfederalnu „Evropu otadžbina“, sklonu raspadu i novim ratovima.

Građani Srbije će, takođe, birati predsednika, a verovatno i stranke koje ih neće predstavljati u parlamentu. Apsolutna vlast uživa u apsolutnom uništavanju institucija. Godi joj stalna predizborna groznica. U Hrvatskoj, pak, buja nacionalizam. Kako objasniti težak život u „lijepoj našoj“, članici EU, ako Srbi(ja) ne smeta(ju)? Nacionalistička demagogija svuda zaklanja nepočinstva oligarhije.

Naposletku, svedočićemo svađalačkoj hvalisavosti i smelom zaobilaženju istine autoritarnog vođe, čija vlast najverovatnije nikada neće pronaći ni atentatore na njega, a ni samu sebe, odnosno „kompletne idiote“ koji su u izbornoj noći rušili domove našim sugrađanima.

Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu


Komentari21
cd456
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ivona Nedelkovski Petrovic
Doslo je vreme kad levica brani interese kapitalista a desnica interese radnicke klase. Sve se okrenulo kao izvrnuta carapa jos od raspada kominterne. Dok je Sovjetski savez krvario za interese globalne radnicke klase, dotle su radnici Evrope i Amerike uzivali povlastice koje su im pruzali njihovi kapitalisti i ostavili proletere i komuniste sirom sveta na cedilu. Sada je i njima zaigrala mecka pred vratima pa su se odjednom prosvestili ali nazalost u fasistickoj uniformi. Sada kada vise nema komunista dosli su religiozni fundamentalisti da im naplate njihovu neangaziranost u odlucujucem istorijskom trenutku.
SSSR
Vidimo kako desnica brani prava radnika, toliko ih brani da im čak i nedozvoljava rad, pa je 43% mladih u Srbiji nezaposleno. Što se tiče levice, ako pod "levicom" smatrate SPS i Vulina, onda ok.
Preporučujem 2
Zoran
Nije desnica bila za liberalni kapitalizam, nego levica. Uvek tako bilo. Zapadna levica, a to znaci ljudi koji nisu za komuinizam ili socijalizam. Desnica nikad nije bila za EU i liberalni kapitalizam. Oni su bili za jacanje nacionalnog. Al trpaj, sta te briga. Politika trpi sve. Treba samo da se uglavis.
somborac025
To Zoki! Trpaj sve! Pogledaj sta predstavlja levica a sta desnica pa onda trpaj karaktere u komentar jer tastatura trpi sve.
Preporučujem 0
Ненад
"Ксенофобија, по правилу, укључује неки облик расизма, исламофобију, антисемитизам, хомофобију, евроскептицизам, антиамериканизам, отпор глобализацији и вишекултурном друштву. " Прокламоване идеје су можда добре, али је ЕУ (попут Совјетског Савеза) у пракси постала сушта супротност принципима за које се "залаже". Олигархија која не полаже рачуне онима који је издржавају. Тако да је за мислећег човека евроскептицизам логичан.
svetlanast.
Nista nisam razumela iz ove kolumne Jova Bakica. Priznajem da sam mozda ja kriva, ali ranije sam razumela o cemu pise Jovo Bakic.Desava se.
gandra
zapadnjaci (ukljucujuci tu i vlast) su pogubili kordinate - verovatno nije do vas - buncanje je postala mera onih koji su se kleli u eu, globalizam, zapadnjastvo, neoliberalizam, lazno levicarenje - haos od termina - sve se svodi na jedno - ekspoatacija postenog coveka...
Preporučujem 33
Nemanja Lazarevic
Generalizacija desnog centra, od mene dovoljno, mada, za jedan ili dva mandata malo sta se moze promeniti u zemljama sa tako jakim institucijama, jedino ce se mozda levica dozvati pameti i krenuti da se bavi problemima svih, a ne samo odredjenih manjina koje traze ustupke jer su im povredjenja osecanja nekim marginalnim stvarima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja