nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:20

Nerazumljive i nepoznate reči u lirici

Autor: Dr Ivana Lazić Konjikčetvrtak, 22.12.2016. u 14:05
Ћирилично иницијално писмо ГАРДОШ (Дарко Новаковић)

Folklorni tekstovi, u prvom redu srpske narodne pesme, danas se više ne mogu čitati bez manje ili veće pomoći rečnika. Veliki broj reči iz ovih pesama pripada periferiji leksičkog sistema i istoriji jezika (dijalekatske, zastarele, istorijske, reči stranog porekla), stilski obojenoj leksici (arhaične) ili istoriji kulture (reči koje se odnose na pojmove i predmete tradicionalne kulture kojih danas više nema), zbog čega ih savremeni čitaoci, pogotovo mlađi, ne mogu razumeti. Nedavno sprovedeno istraživanje je pokazalo da u lirskim narodnim pesmama više od polovine reči (preko 60 odsto) čine upravo takve „nerazumljive i nepoznate“ reči i oblici.

Zastupljenost neke tematske grupe i broj leksema kojima je ona potvrđena nedvosmisleno ukazuju na to koliko je neka oblast bila važna za tadašnjeg čoveka, tačnije za kolektiv u celini. Tako se kao najistaknutiji elementi lirske slike sveta mogu izdvojiti: čovek, svakodnevni život (rođenje, sazrevanje i smrt; kuća, odevanje, ishrana, poslovi), priroda (biljni i životinjski svet), običajna norma (etička), religija i vreme i prostor (koji su u pesmama predstavljeni na različite načine).

Naročita pažnja se poklanja preciznom imenovanju čoveka s obzirom na starost, socijalni status i običajnu normu. U lirskim pesmama veliki je broj različitih naziva (opštih i polno specifikovanih) da se označe osobe određenog uzrasta. Na primer, nazivi za sasvim malo dete: dete/ djete/ đete, devojčica/ djevojčica/ đevojčica, za dete u prelaznim godinama, između dečjeg i devojačkog/ mladićkog uzrasta: devojče/ đevojče, momče, đetić, za devojački/ mladićki uzrast: devojka/ đevojka, moma, cura, momak, mladić, bećar, dilber, kada su dospeli za udaju/ ženidbu: đuvegija, đuveglija, verenik/ vjerenik, vojno, ženik, zaručnik, vjerenica, zaručnica, nevesta/ nevjesta, za udate/ oženjene: domaćin, gospodar, domaćica, gospođa, žena, bula (muslimanska žena), kaduna „ugledna, otmena ženska osoba, dama; dobra domaćica (o Turkinji)“, dalje, nazivi za drage osobe ili osobe prema kojima se oseća naklonost, prijateljstvo, ljubav: drug, jaran, drugarica, druga, jaranica, komšija, kona, draga, dragana, dika, dragi, nazivi za rodbinske odnose: majka, mama, majčica, otac, tata, tajko, baba/ babo (’otac’), evlad (rođeno dete), brat, brata, braca, brajen, brale, bratac, brain, sestra, seja, sele, seka, sin, kćer, kćerka, kćerca, sin, baba, baka, babetina, djed/đed, inoča (udovčeva umrla žena odn. njegova druga žena u odnosu jedna prema drugoj), bratučed (brat od strica), dundo (stric, ujak, teča), zaova, zet, jetrva, kum, prija itd. Nazivi za odevne predmete pružaju živu sliku spoljašnjeg izgleda ondašnjeg muškarca ili žene u različitim prilikama: azdija (skupocen plašt, ogrtač), al-ćergelet (crven ogrtač postavljen krznom), binjiš (široki ogrtač sa dugačkim rukavima od crvene čohe), belnuk (sukneni ogrtač sa rukavima ili bez rukava), dolama (kaput koji se ne zakopčava, nego se preklapa i opasuje pojasom), kabanica (dugački sukneni ogrtač s kapuljačom), divan- kabanica (dugačka i velika kabanica za svečane prilike), alet (počasna haljina koju je sultan davao velikodostojnicima), doroc (sukneni ogrtač), đečerma (deo narodne nošnje, jelek, prsluk bez rukava od čoje ili svile koji se ne zakopčava), kaftan („gornja duga odeća od čoje“), jelek, anterija („vrsta starinske muške ili ženske haljine“), košulja, burundžuk- košulja („svilena košulja“), pojas, kalčina („dokolenice od sukna ili od vune“), kapa, bareta (’vrsta kapice’), dimije (’muslimanska odeća, vrsta šalvara’), kavad („gornji ogrtač od svile, kadife“), marama, avli-marama („velika bela marama kojom mlade i žene pokrivaju lice“), veleta (’veo’), duvak (’veo, koprena kojom nevesta pokriva lice’), jagluk („izvezena marama ili maramica“) itd., kao i ukrasni predmeti koje su uglavnom nosile žene: alin- kamen (’dragi kamen’), bag (’lanac, lančić’), biljur (’kristal’), bili- biljur (’prozračni kristal’), biser, biser- ukosnica, belenzuka (’narukvica’), minđuša, zlatna brnjica (’minđuša od zlata’), burma, dizija (’ogrlica od bisera, zlata, dragog kamenja i dr.’), đerdan (’ogrlica od bisera, zlata, dragog kamenja i dr.’) itd.

Biljke: žito, bjelica šenica, bob, zob, grah, zelje, ječam, kukuruz, kupus, mak itd.; voće: aršlama („vrsta trešnje“), badem, biber- grožđe („sitno grožđe“), bimber- grožđe („vrsta mirišljavog grožđa“), bostan, višnja, grožđe, divljakinja, dinja, dunja, žutica narandža, zelenika jabuka, kruška, kupina, lubenica, malina, neranča itd.; cveće: božur, vi(j)ola (’ljubičica’), karanfil, garofan (’karanfil’), dafina, đelsamin („jasmin“), đul („ruža“), zumbul, jorgovan, ljubičica itd.; drveće: bor, brekinja („šumsko drvo čiji se plod jede kao ugnjili“), vrba, dud, dren, drenjina, glog, gloginje, žuborika(„asika“), jasika, jela itd.; bilje koje se upotrebljavalo u magijskim i dr. radnjama: benđeluk („opojna trava“), bosiljak, bršljan, velen („mirisna biljka koja se upotrebljava u lekarstvu“), vratolom („ime neke čarobne trave za bajanje“), kovilje itd.

Životinje: blago (’stoka’), barna (’domaća životinja mrke dlake’), konj, alat (’riđast konj’), at, dorat (’konj mrke boje’), đogat (’konj bele dlake’), zelenko (’konj sive boje’), kobila, balaban kokot (’petao’), vepar, vo, vranac, govedo, guska, jarac, jare, koza, koka, krava, magarac itd.; ptice: bumbul (’slavuj’), vrabac, vrana, gavran, golub, grlica, delkušica tica, žunja, jarebica, kobac, lastavica, paun, paunica itd.; ostale životinje: buva, bumbar, komarac, vidra, vuk, gušter, guja, žaba, zec, zmija, košuta, labud, lav, lane, lisica itd. Religija: vera/ vjera, zakon (’vera, religija’), iman (’islam’), din (’islam’), anđel (anđeo), apostol, arhimandrit, adžija, biskup, Bog, bogoslovac, Bogorodica, vladika, vrag, Gospa, Gospod, grijeh, duhovnik, đavo, đavolica, deva/ djeva, iguman, Isus itd.; sujeverje: ala, amajlija, bajalica, vila, vrag, vračanje, veštica, zmaj itd.

Viši naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU


Komentari14
61c58
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ната
Тужно је што данашњи научници само штанцују текстове. Највише радова представља тек објављену грађу, а где је тумачење? Довољно је узети један тематски круг или неку поткласу и написати један пристојан научнопопуларни текст, ако већ пишете за новине. На шта ово личи? Добро је да се бар развила полемика Ковачевић–Басара, иначе би све било бескрвно и танко, као и читав јавни дискурс наших научника и културњака.
Игор
Турцизам је саставни део српске језичке баштине. Признајем тирцизме не треба неговати али не треба ни заборавити како су нам преци говорили, приповедали и певали. Разноликост, то су Срби то је Србија!!! Поздрав
катана
@Српски језик -- Црквеносовенски постоји у три редакције, српској, бугарксој и руској, али је то све исти језик, међусобно разумљив. Затo га није било тешко прихватити од Руса кад није било срpских књига. Промене су биле мале и незначајне. Прихатило се "искупшеније" уместо "напаст", итд. Као што данас имате "ступњеве" и "мраморе" и "предговоре", "кутке" и "након", "пароброде" и "громобране" и "водопаде" итд. у српском -- све сами кроитизми. А вама смета руска редакција црквенсловенског? Их, што су вам приоритети...
Preporučujem 1
Српски језик
@катана Не знате, то јест упорно не капирате. Црквенословенски је руска редакција старословенског, која нема везе са старосрпским језиком који је мало другачије устројен, дакле није изворни облик, капирате? Има и те како великих разлика. На пример, "сада" се на старосрпском каже "ниња", док на рускословенском "ниње". Значи није мала разлика. Тако да, тек после добијања књига од Руса он постаје заступљен, до тада га нема. Што се тиче "хрватског" стандардног језика, то не бих чак ни коментарисао.
Preporučujem 0
Prikaži još odgovora
Realista
Mene više brinu doslovni prevodi sa engleskog, kao i nekontrolisan uvoz raznih stranih reči premda imamo odgovarajuću domaću reč. I još nešto: U ovoj užurbanoj eri dugačke rečenične konstrukcije nemaju šta da traže, kako u pisanom tako i u usmenom govoru. Obratite pažnju dok s nekim razgovarate: Mnogi ljudi jednostavno ne mogu dovoljno da se koncentrišu i isprate vašu misao do kraja ako koristite složene rečenice. A mislim da nam je svima jasno da korišćenjem gore navedenih reči u takvim rečenicima nećemo doprineti tome da se bolje razumemo. Ili možda grešim...
Jana
Manje turcizama i manje islamizma, pa bi nam svima bilo bolje. Ako vec hocete da sacuvate srpski jezik...
Пеђа
Не постоје турцизми већ персизми. Узето је из персијског па поново дошло на хелмске просторе.
Preporučujem 0
Миодраг Миленовић
Мени је текст веома занимљив (па и ако се пореди са трговинском радњом) и поучан. Наше лирске песме, поготово старијег настанка, уочљив су доказ како и колико се језик мења, што је у његовој природи и што се не може спречити. Не треба превише жалити због нестанка речи које су означавале предмете одавно ван употребе, али је штета што су, на пример, ђогат, дорат, бедевија, алат, ат, вранац... сви замењени једном речи: коњ. Ово важи и за неке друге предмете и појаве, а то је несумњиво сиромашење језика...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja