ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 21.12.2016. u 20:10 Katarina Đorđević

Za komšije poželjniji Romi i Hrvati od LGBT osoba i migranata

Čak 13 procenata naših sugrađana smatra da je bilo izloženo nekoj vrsti diskriminacije, pokazalo je najnovije istraživanje poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koje je realizovala agencija „Faktor plus“ na reprezentativnom uzorku od 1.200 stanovnika Srbije starijih od 15 godina.

Istraživanje pod nazivom „Odnos građana i građanki Srbije prema diskriminaciji u Srbiji“ pokazalo je da najveći broj naših sugrađana smatra da su Romi, LGBT populacija, pripadnici nacionalnih manjina, siromašne osobe i osobe sa hendikepom najviše izloženi diskriminaciji, a njihovo mišljenje poklapa se sa rezultatima brojnih studija koje svedoče o diskriminaciji u našem društvu.

Osim toga, 72 odsto naših sugrađana smatra da je diskriminacija najizraženija u oblasti rada i zapošljavanja. 

Kako je na konferenciji za novinare istakla poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, istraživanje pod nazivom „Odnos građana i građanki Srbije prema diskriminaciji u Srbiji“ sprovedeno je u okviru IPA 2013. tvining projekta „Podrška unapređenju ljudskih prava i nulta tolerancija na diskriminaciju“, a cilj ovog projekta je ojačavanje i primena odgovarajućeg zakonskog okvira u oblasti ljudskih prava i zaštite manjina. Ovo istraživanje rađeno je i 2012. i 2013. godine, što omogućava poređenje rezultata. 

„Nama je izuzetno značajan podatak da poverenje u državu raste i da je čak 63 odsto građana izrazilo spremnost da se obrati institucijama zbog diskriminacije – dok je 2013. godine svega dva odsto građana navelo da bi se obratilo povereniku za zaštitu ravnopravnosti, u ovoj godini čak 18 procenata građana izrazilo je tu spremnost.

Pre dve godine deset odsto naših sugrađana navelo je da bi diskriminaciju prijavili policiji, a danas je taj procenat – dupliran.

Danas sudovi sve brže rešavaju slučajeve diskriminacije, za razliku od nekih ranijih vremena kada su sudije priznavale da takve predmete ostavljaju po strani, jer nisu znali kako bi ih rešili. Čak 90 odsto građana koji se obrate kancelariji poverenika za zaštitu ravnopravnosti bude zaštićeno od diskriminacije”, zaključila je Brankica Janković.   

Ovo istraživanje takođe je pokazalo da najveći stepen socijalne distance postoji prema LGBT osobama, migrantima i Albancima – trećina građana ne želi da migranti žive u Srbiji, odnosno da budu njihove susedi i kolege na poslu, dok četvrtina njih takav odnos ima prema pripadnicima manjinske seksualne populacije i prema našim južnim susedima.

Zanimljivo je da čak 40 odsto naših sugrađana ne podržava uvođenje posebnih mera usmerenih na smanjenje diskriminacije, odnosno zapošljavanje određenog broja pripadnika diskriminisanih grupa. 

Naglašavajući značaj kontinuiranih istraživanja diskriminacije u društvu, direktor agencije „Faktor plus“ Vladimir Pejić je kao najznačajniji nalaz ovog istraživanja izdvojio činjenicu da raste poverenje građana prema institucijama sistema i povereniku za zaštitu ravnopravnosti. 

Profesorka Pravnog fakulteta Ivana Krstić navela je da 43 odsto građana smatra da diskriminacija uopšte nije sankcionisana, 36 procenata smatra da je delimično sankcionisana, dok samo 3,7 odsto misli da je diskriminacija u potpunosti sankcionisana.

Ona je istakla i da polovina građana zna da u Srbiji postoji ustanova koja štiti ravnopravnost svih građana i kojoj mogu da se obrate u slučaju diskriminacije. Tačan naziv te ustanove, odnosno poverenika za zaštitu ravnopravnosti, zna 41 odsto građana, zaključila je Ivana Krstić.

Sumirajući zaključke ove studije, sociolog Gradimir Zajić istakao je da skoro dve trećine građana smatra da diskriminacija postoji i kao zanimljiv nalaz izneo podatak da „jedan sloj društva odlično prepoznaje diskriminaciju, dok drugi sloj o njoj ne zna gotovo ništa“.

On je naveo da se smanjuje procenat građana koji su bili izloženi diskriminaciji i da istovremeno raste broj onih koji su spremni da zatraže zaštitu države od diskriminacije.

Komеntari7
6af42
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Неко из масе
Истраживање и резултати су тенденциозни и потпуно погрешни. Постоји разлика између не свиђања нечега или некога и предузимања корака против одређених људи, заједница итд. Толеранција није терање на свиђање него трпељивост....да живимо поред некога нпр. ЛГБТ особе, а да је не пребијемо или вређамо због тога што је ЛГБТ или Ром. Ако погледате статистику која се тиче напада на одређене групе или појединце и ову анкету, да се закључити да смо као народ трпељиви (толерантни). Е сад, терање на свиђање и вољење нечега што не волимо...је узалудан посао и самим тим даје прилику разним НВО као и повереници да зарађује паре радећи узалудан посао. И мене да неко тера да заволим пихтије...поптуно је узалудно, али то не значи да ћу забранити или тући друге људе који воле те пихтије. Ја бих само замолио и повереницу, заштитника грађана као и ове НВО, да се некад позабаве питањем положаја Срба на КиМ. И они су грађани ове земље и сва могућа права су им угрожена.
MilosNS
Generalno, ja smatram da smo svi nekad bili žrtva diskriminacije, a da verovatno nismo ni uvideli to. No, bez obzira na to, mislim da ova statistika realno prikazuje stanje stvari na terenu. Ja sigurno ne bih želeo da mi komšija bude neko iz LGBT, neki migrant ili još više Albanac. I iako ne gledam blagonaklono na neke incidente u kod naših hrvatskih suseda, radije bih birao njih nego nekog od gorenavedenih. I briga me šta ko misli o tome. Sad je izašao članak Predraga Azdejkovića, reagovanje na tekst Miše Đurkovića, kad bude bio onlajn, biće zanimljivo čitati komentare čitalaca.
Остоја
Па наравно да је ЛГБТ на самом врху листе када они само нешто глуме и кукају по медијима. А на крају најбоље живе. Што се не уради истраживање о томе који проценат ЛГБТ популације зарађује изнад просека? На крају крајева, Вучић подржава ЛГБТ популацију, чак их је увео и у Владу.
Sale majstor
Ostoja, znači i da ste vi pripadnik te LGBT populacije kad kukate po medijima? A kakav je to znak ako neko zaradjuje iznad proseka?
Lola Bekrija
Postavimo pitanje drugacije, na primer:"Ko je pozeljniji za komsiju, negovateljica u starackom domu ili medicinska sestra na onkologiji?" Ko god da "pobedi", ono drugo strukovno udruzenje, ako ga ima, moze da digne graju do neba jer je diskriminisano u srpskom drustvu, koje je nacifasiticko i genocidno, jelda?
Zoran
Ja bih uvek pre LGBT. Rasista sam, pa sta.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja