subota, 20.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49

Deset hiljada razloga za ostanak na selu

Da li podsticaj države i do 1,2 miliona dinara može da motiviše mlađe od 40 godina da nastave da se bave poljoprivredom ili pokrenu svoj biznis
Autor: Ivana Albunovićsubota, 24.12.2016. u 10:30

Devetnaestogodišnji mladić iz sela kod Topole ima 60 teladi i želi da ostane na porodičnom imanju. Ne sanja o poslu u gradu već o velikoj farmi, kao i njegov otac i deda, ali za ozbiljnija ulaganja i dalji razvoj potrebne su mu dodatne investicije.

On ispunjava sve uslove da se u februaru, naredne godine, prijavi na konkurs koje će raspisati Ministarstvo poljoprivrede. Pod uslovom da obezbedi petinu planiranog novca za buduća ulaganja.

– Ako želi da proširi proizvodnju, ima plan da uloži 10.000 evra, država će mu unapred dati 7.500 evra i pratiti u narednim godinama da li je uložen na način kako je predviđeno i može da se pravda računima – najavio je nedavno ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Kreatori agrarne politike uvode, kako kažu, prvi put novu kategoriju korisnika podsticaja, što je šansa za vlasnike poljoprivrednih gazdinstava, mlađih od 40 godina koji nameravaju da ostanu ili da se vrate na selo.

Uz unapred pripremljen biznis plan država će u 2017. godini bespovratno sufinansirati 75 odsto predviđenih ulaganja, a maksimalna pomoć, prema najavama, biće do 10.000 evra. Obaveza će biti da se prijave PIO fondu, ali još nije poznato koliki je ukupan fond predviđen za te namene.

Ovo baš i nije tako nova ideja, budući da je 2004. država iz budžeta za agrar takođe izdvajala 900 miliona dinara za sufinansiranje projekata mladih poljoprivrednika. Efekti ovih mera, međutim, nisu poznati.

Ovoga puta, po najavama, prednost će imati gazdinstva u ekonomski najmanje razvijenim opštinama, sa otežanim uslovima za poljoprivrednu proizvodnju. Kao i takozvanim devastiranim područjima (opštinama četvrte grupe) kakvih je najviše u istočnoj i južnoj Srbiji.

Prvenstvo će imati poslovi vezani za proizvodnju i preradu mesa, mleka, voća i povrća. Cilj je da se pomogne u oblastima koje mogu dobro da prođu na tržištu i u izvozu jer su zajedničke analize dosadašnje agrarne politike, rađene sa Svetskom bankom, pokazale da neke od ranijih državnih mera nisu davale nikakve rezultate.

– Država daje 5.000 evra za otvaranje novih radnih mesta, mi ćemo dati dvostruko više, računamo da je toliko dovoljno mladom bračnom paru da pokrene biznis – rekao je Radivoj Nadlački, savetnik ministra poljoprivrede.

Da li je moguće započeti posao u poljoprivredi sa 10.000 evra? Srpska asocijacija menadžera, „DNA komjunikejšns“ i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) objavile su prošle godine analizu koliko je novca potrebno za pokretanje vlastitog posla, između ostalog i u poljoprivredi. Plastenička proizvodnja povrća mogla bi se, po ovoj analizi, pokrenuti sa 2.000 do 4.000 evra.

U sektoru stočarstva najmanje početno ulaganje je za uzgoj svinja – 1.200 evra, za tov junadi potrebno je minimum 5.000 evra, a za podizanje male farme koza oko 4.500.

Analitičari međutim ističu da će efekti ovih mera, koji su doneti bez ozbiljne pripreme, biti skromni. Da bi mladi ostali na zemlji potrebno je mnogo više od jednokratne pomoći sektora za poljoprivredu. Smatraju da je bilo bolje sačekati da nam postanu dostupni IPARD fondovi, iz kojih najveći deo novca treba uložiti upravo u ovakve projekte.

– Ideja je dobra. EU takvu agrarnu politiku vodi već 15 godina, ali se taj problem sagledava šire – radi se na podizanju tipskih gazdinstava, gradi se infrastruktura, putevi. Mladim bračnim parovima obezbeđena je zdravstvena zaštita, škole. Kakvu perspektivu imaju danas mladi u zabitima na jugu Srbije? Ovom problemu mora da se pristupi mnogo ozbiljnije – smatra Vojislav Stanković, agrarni analitičar. Prema njegovom mišljenju, država ne može da bude večni titular zemljišta već bi morala što pre da ponudi mladim bračnim parovima da otkupe posede, što bi im dalo sigurnost i trajnije ih vezalo za poljoprivredu.


Komentari11
f3bc8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Завида
Да би се народ вратио правим вредностима а и живот на селу био могућ потребно је увести порез на живот у граду и то у грдовима од 30.000 до 80.000 становника 10,000 динара месечно по стану (стамбеној јединици), у градовима од 80.000 до 300.000 становника 20.000 дин месечно, а у градовима преко 300.000 становника 40.000 дин. месечно. Па те паре усмерити на помоћ повратницима на село и развој села. Хитно увести платне разреде у државној управи па да видиш како ће лекар, апотекар, учитељ, полицајци и војници да се грабе ко ће на село где је живот јефтини а плата иста као у граду као и услови за живот а за њима ево и осталих. Потребно је окренути ситуацију, не село да изграђује градове већ градови села па се ни градови не би ширили без икаквог плана и потребе. Како смо кренули у Београду, Новом Саду, Суботици, Крагујевцу и Нишу Живеће 2/3 становника Србије. Овом политиком би се сви они који су после 1945 дошли у градове брзо вратили на своја имања у селима.
Kristina
Citam i ne mogu da verujem. Pa da li je moguce da smo mi toliko glup narod. Pa Vi sto pisete, nemate pojma sta je selo i sta je zemljiste. Onaj ko radi taj moze da zivi vrlo lepo od toga, kad se zavrnu rukavi lepo se zivi, ali vi bi svi da budete starlete i direktori u foteljama. E pa ne moze. Ni ta starleta nebi imala para da nije sa biznismenom koji pored svog biznisa ima i desetine hektara koje svake godine redovno obradjuje, i trudi se da ulozi u sto bolju sadnju da bi mu se sto bolje vratilo. Izgleda da su ti seljaci biznismeni sa zavrsenim velikim odmorom pametniji od mnogih ljudi sa diplomom Univerziteta. Hvala drzavi sto zeli da pomogne i treba, ta ista zemlja Vas i hrani. Postali smo klasicno potrosacko drustvo koje vise ne ceni prave vrednosti.
Simić
Mladi danas imaju deset hiljada razloga da odu iz sela, što oni i čine, tako da nam sela izumiru. Država malo ili ništa ne radi da mladi ostaju na selu i podižu natalitet.
Milija Kukić
Moje selo 100km od Beograda, nema vodu , kanalizaciju , nikad neće ni imati.Dosta sam pisla o mom selu da mi je muka, sve su samo priče, ništa dugoročno, ništa konkretno , biće plan, projekat , ništa celovito, sve u naznakama, dok nam život ne prođe.
Šone
Napraviš septičku, iskopaš bunar....i živiš kao čovek, u vezi sa prirodom.... Ovi u gradu žive lažne živote, presipaju iz šupljeg u prazno. Na kraju, deca ih kremiraju jer se nema para za sahranu.
Preporučujem 13
Zoran
Nema ti ni BG ceo kanalizaciju, trazis od sela.
Preporučujem 8
Momak sa sela
Pitajte one Sapcane koje ste tukli kada su vam nudili da prodaju svinje kako se isplati ziveti na selu.A mozete i moje Grocane kakva je zarada kada uvezete Poljske jabuke.Govedina made in Brasil god proizvodnje 1982 ceka na brodu red u luci Bar.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja