sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:22

Teška je bez poezije noć na zemlji

Istorijski arhiv Beograda, povodom pola veka stvaralaštva Tanje Kragujević, priredio je izložbu „Vratio se Volođa“, po naslovu pesnikinjine prve knjige koja je objavljena 1966.
Autor: Zoran Radisavljevićsubota, 24.12.2016. u 08:05
Тања Крагујевић са Десанком Максимовић (1973) (Фото Стеван Крагујевић)

Povodom pola veka stvaralaštva Tanje Kragujević (1946), Istorijski arhiv Beograda priredio je izložbu „Vratio se Volođa”, po naslovu pesnikinjine prve knjige koja je objavljena 1966. Autor izložbe, na kojoj su se našli dokumenti, nagrade, knjige sa posvetama pisaca, pokloni, fotografije, jeste Isidora Stojanović, viši arhivista. Izložbu je otvorio prof. dr Bojan Đorđević, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu. Izložena dokumenta, predstavljena na 18 panoa i u deset vitrina, obuhvataju sve segmente života i rada Tanje Kragujević. Poseban deo izložbe posvećen je njenim roditeljima, čuvenom srpskom fotografu Stevanu Kragujeviću, dugogodišnjem saradniku „Politike”, i majci Lepi, i predstavljena je njihova zaostavština u okviru Legata porodice Kragujević. Posebnost ove izložbe predstavlja album fotografija od Tanjinog rođenja do njene udaje za Vasilija Vince Vujića 1974. godine.

Tatjana Kragujević Vujić rođena je u Senti, u porodici Stevana i Lepe Kragujević. Objavila je više od dvadeset knjiga poezije i eseja. Dobitnica je značajnih književnih priznanja, počev od „Brankove nagrade” za knjigu „Vratio se Volođa”, preko nagrade „Isidora Sekulić” za esej i kritiku „Mitsko u Nastasijevićevom delu”, do nagrade „Desanka Maksimović”, za ukupan doprinos srpskoj poeziji.

Poezija Tanje Kragujević zastupljena je u više srpskih i inostranih antologija i zbornika. Njene pesme prevedene su na nemački, engleski, francuski, španski, mađarski, holandski, bugarski, makedonski, ruski, beloruski, italijanski, slovenački, poljski, japanski i grčki jezik. Pored pisanja poezije i eseja bavila se i priređivačkim radom i prepevima poezije. Radila je i kao urednik u izdavačkim kućama: „Narodna knjiga”, gde je kreirala ediciju „Alpha Lyrae”; „Agora”, u kojoj je bila urednik biblioteke „Arijel”; i „Književna opština Vršac”, gde je bila urednik biblioteke „Atlas vetrova”. Član je Srpskog književnog društva. Živi u Zemunu.

Reči u poeziji Tanje Kragujević, naglašava Bojan Đorđević, tačne su i bremenite smislom. Ta tačnost potiče iz nečega što bismo mogli nazvati poštenjem i nepotkupljivošću. Kada je ispisala stih: „Zavoleh te iz života moja Muzo”, Tanja Kragujević je odredila i omeđila svoj pesnički korak. Omeđila ga je na način koji podrazumeva gledanje i slušanje, refleksiju i emociju, utisak i pamćenje. Podrazumeva taj poetički pristup i dijalog i prepiranje, sa sobom i drugima, sa prirodom i ljudima. Podrazumeva i dijalog sa sabesednicima, pesnicima koji se upisuju u njenu svest i njenu poeziju svojim glasovima stavljenim u novi kontekst. I na taj način pesnikinja je ispisivala svoje zbirke – od prve „Vratio se Volođa” (1966), preko onih iz sedamdesetih godina prošloga veka – „Nesan” i „Stud”, te onih koje su dugo spremane i onda se jedna za drugom pojavljivale onih olovnih godina s početka devedesetih: „Osmejak omčice”, „Divlji bulevar”, „Muška srma”, do onih koje su nedavno ukazale na nove potencijale „pevanja i mišljenja” Tanje Kragujević: „Hleb od ruža” i „Od svetlosti, od prašine”. O svim ovim menama i traganjima svedoči i izbor koji je pesnikinja, kao dobitnik nagrade „Desanka Maksimović” za 2015. godinu, sama sačinila – „Trn o svili”.

Zaostavština jednoga književnika i drugih kreativnih članova njene porodice, ističe Đorđević, može biti ne samo svedočanstvo o samome pesniku, već i kulturološki dokument prvoga reda, i zahvaljujući razumevanju i vanrednom trudu ljudi koji su priredili ovu izložbu, zaključio je Đorđević, sada se i svi posetioci mogu uveriti u tačnost stihova Tanje Kragujević: „Teška je bez poezije noć na zemlji“.

– Sigurna sam da je u moj stvaralački pogled ušao onaj ugao kamere mog oca koji je znao, usred mnoštva, ili burnih događaja koje je beležio, otkriti iznenađujuću posebnost. Počev od njegove prve umetničke fotografije – susret dvojice Jevreja i sodadžije Kapoša (1938), na senćanskoj ulici, kada je imao samo 16 godina – do one mnogo docnije, beogradske, sa staricom koja sa prozora vremešne zgrade razastire čistu mladost, hraneći golubove – koja je upravo objavljena na koricama moje nove pesničke zbirke – i niza drugih, uz koje sam rasla, taj pogled me je učio vlastitom pisanju. Jednako kao i topli, edukovani govor majke, svršenog studenta glume čuvene Visoke filmske škole, pod vođstvom Vjekoslava Afrića, a netom na prvom radnom zadatku spikera Radio Beograda. Moje dečje igre tako pamte „Jelečkinje, barjačkinje“, i dečaka Volođu, iz malenog dvorišta u Ulici Lole Ribara, u centru grada, ali i hodnike Radija, ili staru slagačnicu „Politike“ gde sam učila kako je važno na vreme otkriti, i čak i u olovu menjati greške u tekstu – seća se Tanja Kragujević.

Seća se i kada je bila saradnik u radio emisiji „Dobro jutro, deco”, imala je svoje skromne priloge, ali, u prolazu, sretala je Dragana Lukića, Baronijana Vartkesa, Batu Miladinovića, Nikolu Karaklajića .... U Domu pionira Beograda, u kojem je rasla, bila je čest gost i saradnik kultnih programa Donke Špiček. U Domu omladine osetila je draž različitosti tek stasalih pesničkih glasova. Na Filološkom fakultetu, u grupi za Opštu književnost, od najboljih, upila je virus čitanja i tumačenja književnosti. Sazrevala je sa prvim i bezmerno uzbudljivim predstavama Bitefa i Festa, veličanstvenim susretima jugoslovenskih i stranih pesnika na Kolarcu...

I još jedno sećanje Tanje Kragujević: „Kada bih velikog našeg pesnika Ivana L. Lalića zapitala: Kako ste? Odgovarao bi: Skromno. Putujući ovo svoje poluvekovno putovanje, uz tolike velikane, kako bih se i sama mogla osećati drugačije. Takvo je, uostalom, čovekovo mesto pod zvezdama. Ali, i praznično. Kakav ume biti poneki naš trenutak u vremenu”.


Komentari1
9d26c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

jasmina nešković
Prtiznajem, grešna mi duša, da Politiku u štampanom izdanju odavno ne kupujem. Jedino me čudi, da niko, ama baš niko, ne komentariše vesti iz kulute. A Politika se menjala, prošla keoz "scile i haribde", hvalila i kadila diktatorima, ali je barem rubrika koja se bavi kulturom, bila uvek na nivou svoga imena. Zato želim da čestitam našoj pesnikinji, Tanji Kragujević, koja je takođe i veliki darodavac, a sežam je se kao mlade devojke koja je u Domu pionira, zajedno sa Dejanom Djurovićem, uvodila decu u čarobni svet, umetnosti. Ali izgleda da je Aca Popović bio u pravu kad je napisao scenario za čuveni film "Tamna je noć", sa sve sve pesmom Bulata Okudžave, dakle potpuno se slažem s naslovom. Ali oni koji su nas uveli, žive, u carstvo tame, očigledno ne čitaju poeziju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja