četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 27.12.2016. u 09:15 Ozren Milanović
BAUK TERORIZMA KRUŽI SVETOM

Zaprška u bosanskom loncu

Rasprave, od „rasadnika ekstremista i regrutnog centra za rat na Bliskom istoku i bombaške akcije po Evropi” pa do preuveličavanja „usled islamofobije ili politikanstva”, opisuju stanje u susednoj Bosni i Hercegovini
Припадници СИПА у акцији (Фото Ројтерс)

Od početka 2016. godine sa bliskoistočnih ratišta u Bosnu i Hercegovinu se vratilo 47 muškaraca, 50 ih je poginulo, a u Siriji i Iraku ostao je još 91. Od početka godine vratilo se i osam žena, jedna je ubijena, a 52 su još na tamošnjim ratištima.

Po brojevima onih koji su otišli na strana ratišta, Bosna i Hercegovina ne odudara od evropskog proseka, osim što ima veći broj žena i dece, a manji vojnosposobnih pojedinaca.

Izneta statistika obelodanjena je početkom ovog meseca da bi se „zapušila usta” hrvatskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović, koja je „oplela” po BiH, tvrdeći da se hiljade boraca vraćaju iz ISIL-a u BiH i da se „islam koji smo poznavali u BiH menja, postaje radikalniji, posebno u seoskim područjima, menja se način života, čak i izgled ljudi u smislu odevanja i ponašanja i vidimo mnogo rigidnije interpretacije vrednosti islama”.

Posle izjave predsednice Grabar Kitarović o strahu od „islama koji se menja”, usledio je tekst u zagrebačkom „Večernjem listu”, u kojem se poziva na navodni izveštaj Državne agencije za istrage i zaštitu, nazvan „Žarište vehabijsko-selefijskog prisustva u Bosni i Hercegovini”. Bio je to medijski pokušaj da se potkrepe tvrdnje predsednice i da se ode korak dalje u optužbama.

Brže-bolje uzvratio je bosanskohercegovački ministar sigurnosti Dragan Mektić, tvrdeći da su navodi o rastućoj opasnosti od ekstremizma i terorizma u BiH – lažni.

„Bosna i Hercegovina ima problema s terorizmom, ali je opredeljena za borbu protiv. Bezbednosne agencije odlučne su u borbi protiv tih pojava, ali je nejasno odakle tvrdnja da je SIPA izradila taj izveštaj”, rekao je Mektić.

U međuvremenu, on je i pozvao direktora hrvatske agencije SOA i zatražio da se javno izjasni o tome.

„Ako je zaista imao takve informacije, trebalo je prvo da usledi razmena informacija između dve zemlje, jer u tom segmentu postoji međudržavna saradnja”, rekao je Mektić.

Na napade iz Hrvatske u Bosni se na raznim nivoima, od Bakira Izetbegovića pa do kantonalnih političara, protumačilo da je reč o preuveličavanju islamske opasnosti, „što je dokaz da se ne radi o iskrenoj nameri da se Bosni pomogne”. Srž odgovora iz Bosne jeste da takve optužbe u vreme kad Evropom i svetom vladaju islamofobija i iracionalni strah od islama i muslimana, ne mogu nikako biti doživljene kao dobronamerne.

Ali, da analize iz Hrvatske nisu prve takve i nove, govori i izveštaj o „aktuelnom bezbednosnom stanju” iz proteklog septembra, u kojem su analitičari Ministarstva odbrane Austrije izneli zabrinjavajuću sliku o stanju u Bosni i Hercegovini. Tvrdili su da osobe iz ekstremnog terorističkog kruga osnivaju u Bosni i Hercegovini tajne islamističke centre i mesta gde se regrutuju borci Islamske države. I nemački i britanski analitičari sve češće horski iznose stavove da je Bosna postala zaštićena zona za islamske teroriste i da je plodno tlo za terorizam.

Islamska država uspostavila je uporište u srcu Evrope, a teroristi tajno kupuju zemlju u jednom selu u BiH, okruženom dubokom šumom, pisao je pre godinu dana britanski list „Miror”. Službe bezbednosti veruju da područje u BiH služi za kampove za obuku pripadnike Islamske države (ID) i da bi moglo da bude baza za razorne terorističke napade na Zapadu, naveo je britanski list, tvrdeći da je najmanje 12 boraca ID obučavanih u selu Ošve otišlo u Siriju, a pet je, prema izveštajima, poginulo.

Bosna se može smatrati produženom rukom Islamske države u Evropi, ali još nije dostigla alarmantan nivo pretnje po bezbednost zemlje i regiona, rekao je Džon Šindler, bivši pripadnik američke NSA i stručnjak za balkanske odnose. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova BiH, otkriveno je da su napadi u Parizu, na „Šarli ebdo” i sinhronizovani napadi 13. novembra 2015, izvršeni oružjem jugoslovenske proizvodnje, koje je prošvercovano upravo iz Bosne.

Novinari nemačkog „Špigla” u reportaži iz aprila ove godine napisali su posle boravka u Bosni da je to zemlja u kojoj je teroristička infrastruktura dobro razvijena.

„Sve je više sela u kojima na kućama vise zastave Islamske države. Prvo je to bila Gornja Maoča, za koju se mislilo da je izolovan slučaj, a sada niču mnoga druga mesta u kojima su islamisti pustili korenje. Regruteri džihadista su svuda i vrbuju borce širom zemlje”, tvrdi „Špigl”. Bosna je, posle Belgije, najveći evropski rasadnik džihadista, iako bosanske bezbednosne agencije negiraju da postoje takozvana šerijatska sela. „Špigl” navodi da je Bosna pooštrila zakone, te da po njima tim povratnicima preti robija od 10 godina zatvora. Nemački stručnjaci za antiterorizam veruju da u Bosni postoji više od deset mesta u kojima salafisti – poklonici najtvrđe sunitske interpretacije islama – okupljaju radikale bez problema i intervencije vlasti.

S druge strane, svi koji dobro poznaju bezbednosnu sliku Evrope i ono što se dešavalo u protekloj godini, znaju da su, ako se stvari sagledavaju realnim kriterijumima, Belgija ili Francuska veća pretnja Evropi zbog nasilnog ekstremizma koji se promoviše u ime islama nego, recimo, Bosna.

U Bosni i Hercegovini procesuirani su mnogi koji su se vratili sa sirijskog ratišta. Za terorizam su izrečene kazne od više od 150 godina zatvora. Bilo je i preventivnih hapšenja i brojnih drugih aktivnosti vladinog i nevladinog sektora na polju suzbijanja nasilnog ekstremizma.

 

Hronologija terorističkih napada u BiH

Prvi i jedan od najtežih terorističkih napada u postratnoj BiH dogodio se sredinom septembra 1997. godine u Mostaru, kad je aktivirana auto-bomba i teže ili lakše povređeno 29 osoba, među kojima i trojica policajaca. Istraga je utvrdila da su ovaj napad izveli Ali Hamad, Ahmed Zuhair, Saleh Nedal i Vlado Popovski, a dvojica napadača imala su direktne veze s Al Kaidom. Ahmed Zuhair kasnije je uhapšen u Jemenu i prebačen u američku bazu Gvantanamo na Kubi.

Stravičan pokolj dogodio se 2002. godine u selu Kostajnici kod Konjica, kada je Muamer Topalović na Badnje veče upao u kuću porodice Anđelić i ubio oca, majku i ćerku, a sina teško ranio. Topalović je tokom sudskog procesa priznao da je ubistva počinio iz verskog fanatizma, za šta je osuđen na 35 godina zatvora.

Krajem 2008. dogodilo se novo krvoproliće, kad je aktivirana eksplozivna naprava postavljena u poslovno-prodajnom centru FIS u Vitezu. Ubijena je jedna osoba, a povređeno šest, od kojih jedna teže.

Jedan od najgorih terorističkih napada u BiH dogodio se u junu 2010. godine, u Bugojnu, kada je grupa radikalnih islamista digla u vazduh policijsku stanicu. Poginuo je policajac Tarik Ljubuškić, dok je šest osoba povređeno. Akteri ovog napada su uhapšeni i osuđeni na dugogodišnje zatvorske kazne, a glavnim organizatorom smatra se Haris Čaušević, zvani Oks.

Sarajevo je u oktobru 2011. godine potresao teroristički akt koji je izveo Mevlid Jašarević pucanjem na ambasadu SAD, prilikom čega je ranio jednog policajca. Napadač je savladan brzom akcijom specijalaca. Jašarević je bio pripadnik vehabijskog pokreta, a istraga je potvrdila da je više puta boravio u poznatom vehabijskom uporištu u Gornjoj Maoči kod Brčkog. Osuđen je na 15 godina zatvora.

U aprilu prošle godine Nerdin Ibrić upao je u policijsku stanicu u Zvorniku, ubio pripadnika MUP-a Republike Srpske Dragana Đurića i ranio Željka Gajića i Steva Milovanovića. Napadač je ubijen u razmeni vatre.

Krajem prošle godine u Rajlovcu je Enes Omeragić, blizak vehabijskom pokretu, ubio pripadnike Oružanih snaga BiH Armina Salkića i Nedeljka Radića.

Komеntari2
835f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja