utorak, 19.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:27
INTERVJU: ARNE BJERNSTAD, ambasador Norveške u Beogradu

U EU nismo zbog ribara i farmera, u NATO-u smo zbog zaštite od suseda

Norveška je vlasnik najvećeg broja akcija „Telenora”, ali ona se ne meša u njihov posao, već preko vlasništva u kompaniji zarađuje novac, a tako je i s investicionim penzijskim državnim fondom
Autor: Zorana Šuvakovićnedelja, 25.12.2016. u 22:00
(Фото Танјуг)

Pre nego što smo počeli da razgovaramo, domaćin me je pozvao u kuhinju da mu pravim društvo dok nam skuva kafu. Svako sa svojom šoljicom došli smo do kamina u dnevnoj sobi gde smo razgovarali bez prethodno napisanih pitanja. Počasni građanin Beograda Arne Bjernstad spreman je da razgovara o svim temama i nikad ne traži autorizaciju teksta pre nego što izađe u novinama. U rezidenciji norveškog ambasadora u Tolstojevoj ulici nema ni kelnera ni domaćice ni kuvara kad se tamo ne dešava nikakav unapred planirani službeni događaj. Čini mi se da Bjernstad sasvim spontano i uvežbano kuva kafu, zna gde se nalaze šoljice, a gde tacne, šećer i mleko. Očigledno je da se ovaj ambasador dobro snalazi u kuhinji, što nije ništa čudno ako se ima u vidu da dolazi iz zemlje gde se poslovi ravnopravno raspoređuju i gde veći šefovi od njega sami sebi kuvaju kafu.

Po ko zna koji put uveravam se u tu norvešku besprekornu samodisciplinu. Prethodne večeri u rezidenciji je bio veliki prijem, desetak kelnera služilo je sendviče i pića, na ulazu su vratari prihvatali kapute, obezbeđenje je bilo oko kuće u Tolstojevoj. Sutradan je kuhinja potpuno prazna i moram sama da nosim svoju šoljicu do dnevne sobe.

 

Norveške donacije su uvek neposredne. Norvežani nekako umeju da pogode poklon i da ga daju u pravom trenutku.

Londonu i Vašingtonu poklonili smo po jednu jelku pred Božić jer tamo imamo veliku norvešku zajednicu i zbog toga što su nam politički odnosi vrlo razvijeni. Isto važi i za Edinburg, gde studira mnogo norveških studenata. Ideja je bila da i Beogradu poklonimo jedno okićeno drvo kao znak našeg uzajamnog prijateljstva. Mi Norvežani smatramo da je Božić nekako baš norveški iako se on slavi u celom svetu. Volimo da taj praznik, kad su noći najduže, učinimo što toplijim i svetlijim. Telenor je imao sličnu ideju, pa smo to uradili zajedno.

 

„Telenor” je državna kompanija. Kako to da ona donosi profit kad nam u celom kapitalizmu stalno govore da su državna preduzeća beli slonovi, na jaslama budžeta, koji opterećuju poreske obveznike?

Mislim da smo u Norveškoj pronašli model koji je dobar. Državne kompanije nisu stoprocentno u državnim rukama, one imaju i jedan veliki broj privatnih vlasnika. Vlada se ne meša u biznis kompanije. Vlada je najveći vlasnik akcija „Telenora”. No, kompanijom rukovodi upravni odbor, kao u bilo kom privatnom preduzeću, i ako ona ne zarađuje novac, upravni odbor će imati problema, jer država je vlasnik ove kompanije kako bi zaradila za svoje potrebe. Umesto da je prodamo privatnicima, mi zadržavamo vlasništvo da bismo dobijali profit. To je finansijska investicija.

 

Da li je tako nešto moguće u Srbiji ili je to model koji funkcioniše u retkim zemljama kao što je Norveška?

Moglo bi. Norveškoj je trebalo vremena da političari shvate da oni mogu da nadziru kompaniju, ali da ne smeju da se mešaju u poslove. Trebalo je vremena i nadležnima u kompaniji da shvate da je ona u državnom vlasništvu, ali da i oni, kao i svi drugi, moraju da zarađuju novac. I rukovodioci su morali da razumeju da će izgubiti svoje radno mesto ako kompanija počne da gubi novac umesto da ga zarađuje. Da bi se dogodila ta promena u mentalitetu, mora da prođe izvesno vreme.

 

Vi imate i državni investicioni penzioni fond?

To je takođe čisto finansijska organizacija koja kupuje akcije stotina kompanija širom sveta sa jedinim ciljem – da zaradi novac. Nije cilj ovog fonda da proizvodi naftu ili pruža telefonske usluge, već da država zaradi novac.

 

Norveška je članica NATO-a, ali ne želi da bude članica EU. Srbija, naprotiv, želi da uđe u EU, ali ne želi da bude članica vojne alijanse? Kako objašnjavate ove razlike?

Još 1972, kada smo imali referendum o članstvu u EU, sektor koji se bavi ribarstvom i poljoprivredom bio je protiv ulaska u EU. Kasnije, 1994, poljoprivrednici i ribari su ponovo smatrali da ih EU neće dovoljno zaštititi. Mi smo tada već potpisali sporazum da budemo deo slobodne trgovinske zone, što je podrazumevalo slobodno kretanje ljudi i usluga i roba, izuzev poljoprivrednih i ribarskih proizvoda. Da bismo bili deo zajedničkog slobodnog tržišta, uplaćujemo veliki novac, što je u redu.

 

Da li i vi morate da poštujete mnoštvo regulativa, koje su toliko smetale Britancima i koje ponekad deluju besmisleno; kao, na primer, koliko banana može da se prodaje u jednom grozdu ili kakve cipele moraju da nose frizerke u frizerskim salonima?

Gotovo u svemu moramo da poštujemo pravila i regulative EU, ali ne učestvujemo u donošenju političkih odluka jer nismo zemlja članica.

 

Da li bi Velikoj Britaniji odgovarao norveški model?

Mislim da njima ne bi odgovarao naš model. Oni žele veću kontrolu granica. Ako, na primer, idete iz Francuske u Britaniju, na granici morate da pokažete pasoš. Ako idete iz Francuske u Norvešku, nije vam potreban pasoš. Mislim da Britanija želi mnogo više od menija „a la kart”, ali to je njihova stvar. Mi pratimo sve EU standarde osim u prehrambenim proizvodima.

 

A kad je reč o NATO-u, vi ste jako lojalna članica vojne alijanse. Nekadašnji premijer Jens Stoltenberg je generalni sekretar NATO-a. Kako objašnjavate svoju privrženost, a srpsku nevoljnost da stupi u taj savez?

Razlika je u istorijskim okolnostima. Mi smo se u istoriji osećali ugroženim od našeg suseda, prvo Sovjetskog Saveza i sada Rusije. Nismo bili okupirani, ali smo u stalnoj pretnji. Mi imamo samo pet miliona ljudi, a nedaleko od granice sa Norveškom Rusija ima vojnu bazu, gde je stacionirano više trupa i više borbenih brodova nego što ima Norveška na celoj svojoj teritoriji. Pripadnost NATO-u nam pruža sigurnost.

 

A Srbija?

Vi niste bili u direktnom susedstvu sa SSSR-om. Jugoslavija je vodila pametnu spoljnu politiku. Niste imali isti sistem kao sovjetski blok. Bili ste bliže Zapadu nego zemljama istočne Evrope. I naravno, zbog bombardovanja u Bosni i zbog Kosova, slika o NATO-u nije dobra u Srbiji. To je razumljivo. Mislim da danas postaješ članica NATO-a ako ti je ugrožena bezbednost. Drugi način (Švedska i Finska) jeste članstvo u EU koja takođe podrazumeva odbranu svojih članica ukoliko su ugrožene. Evropska unija ima znatno slabiju odbranu od NATO-a.

 

Da li će se NATO promeniti posle inauguracije Donalda Trampa, koji smatra da bi zemlje članice trebalo da izdvajaju više novca za odbranu?

Možda to ne bi trebalo da kažem, ali mislim da bi tako nešto bilo dobro. NATO to govori već najmanje tri godine. Većina članica uplaćuje manji procenat od onog koji je propisan. Od prestanka hladnog rata sve je zastarelije naoružanje u evropskim zemljama članicama NATO-a, sve se manje investira u odbranu. Za to vreme, SAD ulaže u modernizaciju naoružanja. Ako je ranije već postojala neuravnoteženost između SAD i Evrope, ona postaje sve veća. A to nije dobro, jer znači da Evropa i Evropska unija danas više zavise od SAD nego što je to bio slučaj u vreme hladnog rata.

 

Tramp je u pravu kad govori o potrebi da evropske zemlje moraju više da ulože u svoju odbranu?

Ono što Tramp govori u pogledu NATO-a je isto ono što je Obama govorio na svoj smireni način. Ali kad to govori Tramp, on upotrebljava druge reči sa puno uskličnika i dobija naslovne stranice. Jasno je, međutim, da NATO mora da se promeni i da evropske zemlje članice moraju da usklade troškove za odbranu i da uhvate korak sa modernom tehnologijom naoružanja.

 

Nedavno je kolumbijskom predsedniku Huanu Manuelu Santosu uručena Nobelova nagrada za mir, za napore koje je uložio da bi se okončao poluvekovni građanski rat u toj zemlji. Sporazum je, međutim, odbačen na referendumu. Norveška je jedan od garanta sporazuma. Kako Oslo uspeva da posreduje u mirovnim pregovorima?

Naši ljudi su već dugo u ovom procesu. Politika Osla je da se razgovara sa svima, s obe strane u konfliktu. Naročito sa onima sa kojima se ne slažemo. Kad je reč o Kolumbiji, mi smo razgovarali i sa Amerikancima i sa Kubancima. Amerikanci su razgovarali sa kolumbijskim vlastima, a Kubanci sa gerilom. Naša uloga je da budemo neutralna strana i za vladu i za gerilu FARK. Ali, to je vrlo dug građanski rat. Za ubistva i masakre krivi su i jedni i drugi. I vlast je imala svoje milicijske odrede. Mnogo se godina pregovaralo oko toga kako da se to završi.

 

Odavno se govori da bi model nordijske saradnje mogao da se preuzme za saradnju u našem regionu, ali nismo daleko odmakli.

Kad govorimo o nordijskoj saradnji, obično govorimo o onome što je počelo posle Drugog svetskog rata. U stvari, mi smo u devetnaestom veku imali pokret koji se zvao skandinivizacija, koji je vrlo sličan vašem ilirskom pokretu. I, već od početka 20. veka najveći broj danskih švedskih i norveških zakona su bili međusobno usklađeni. Iza svega toga stajao je interes: ako hoćete da unapredite trgovinu i investicije, morate da napravite zajedničke zakone i da priznajete jedni drugima diplome. To ne može da se prepusti političarima, već je dato u ruke običnim ljudima, stručnjacima iz pojedinih oblasti. Oni se mimo političkih razlika dogovaraju o najpraktičnijim rešenjima. Mnogo je lakše kada zaobiđete velike političke teme i fokusirate se na one stvari koje su važne za poboljšanje svakodnevnog običnog života. Veoma je važna i razmena studenata i mogućnost da se radi bez posebnih radnih dozvola na celom prostoru. Jedan od recepata je: nemojte počinjati velikim zaklinjanjima u večitu ljubav i bliskost, već rešite kako da se diplome stečene u Zagrebu priznaju u Beogradu i obrnuto.

 

Pre tri-četiri godine u vašu rezidenciju dolazilo je, čini mi se, mnogo više visokih srpskih političara. Od tada se, bar sudeći po nekim skorašnjim prijemima i večerama, sastav gostiju promenio. Ima više kulturnih radnika i stručnjaka iz pojedinih oblasti, a manje političara. Da li vi posredujete u političkim pitanjima u Srbiji i da li na neki način utičete na politički život u Srbiji?

Zbog događaja iz devedesetih godina Srbija do skoro nije bila tipična evropska zemlja. Mnogi moji prethodnici su zbog toga pokušavali da pruže pomoć i u političkom životu Srbije. Imali smo jako dobre kontakte sa mnogim političarima i oni su i dalje odlični, ali Srbija je u međuvremenu postala normalna evropska zemlja. I ova ambasada se, prateći promene u Srbiji, promenila. Do pre tri ili četiri godine, ova ambasada je bila kao naše ambasade u zemljama u razvoju. Donacije i rad su bili su usredsređeni na pomoć društvu, pomoć da se izgradi i ojača civilno društvo... Sada je norveška ambasada u Beogradu postala slična drugim relativno velikim ambasadama u normalnim evropskim zemljama. Pokušavamo da radimo isto što naše diplomate rade u Londonu ili Vašingtonu – da sklapamo poslove i razvijamo kulturnu i obrazovnu saradnju. Mislim da smo u tome uspeli. A to je u stvari veliki uspeh Srbije.

 

Kako se osećate kao počasni građanin Beograda? Sada naš glavni grad ima dva Norvežanina među počasnim građanima. Pre vas ova titula pripala je Torvaldu Stoltenbergu, bivšem ministru spoljnih poslova i posredniku UN u bivšoj Jugoslaviji, ocu Jensa Stoltenberga, generalnog sekretara NATO-a.

Zadovoljan sam osećanjem da sam na neki način vaš sugrađanin, da pripadam i ovom gradu. To je na neki način i obaveza da nastavimo da radimo onoliko koliko možemo kako bi građani Beograda bili zadovoljni.

 


Komentari57
55840
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Skorpion47
Poštovana ekselencijo, ako pukne bilo šta, baš zato što ste u NATO-u, puknuće po leđima malih evropskih država. Najpre tu!
@ "mila simic"
Причате полустине а оне могу бити и горе од лажи. Међутим мислим да су ваши коментари резултат незнања као и помодног малограђанског тренда. Никога Руси нису држали под окупацијом већ су њихове комунистичке партије имале своје трупе које су наступале заједно са трупама СССР. Оне су у ходу успоствљале комунистичку власт, која је у почетку била добро прихваћена. Када је кренуло СССРу лоше, кренуло је свима и знамо како се завршило. Осим тога у Европи су све до 1984. године постојале две јаке Комунист. партије - Француска и Италијанска и.... никад не кажи никад јер уз неке корекције о ограничењу приватен својине до средњег предузећа, то може бити излаз за свет.
пензионер Цака
Прочитао сам пажљиво чланак господина амбасадора Норвешке али заиста нигде не видех бар један мали доказ када,где и како Русија то прети Норвешкој,посебно разлог зашто би то чинила??.Мој закључак је према томе да је Норвешка потпала под параноју САД и ЕУ о "наводној претњи"Русије.На другој страни заборави или нехтеде да коментарише "понестанак"простора за "паркирање тенкова у САД па их посла у Европу,верујем и у Норвешку.Господине коме та сила прети и скојим разлогом...???
Darko P.
Što se tiče ribara i farmera kao uzroka neulaska Norveške u EU,te tačke neslaganja sa EU nisu bile primarni uzrok.Norveška nije ušla u EU,jer su izračunali da im se to ne isplati,pošto bi mnogo više novca davali u kasu EU,nego što bi primali.Što se tiče NATO,formulacija da su u NATO zbog suseda(a tu misle na Rusiju) ne drži vodu.1945 Crvena Armija je ušla u Norvešku i oslobodila dobar deo Norveške od Nemaca.Nakon toga vratila su se u tadašnji SSSR,nisu ih okupirali.Ako ih Rusi nisu okupirali 1945,kada su to mogli bez problema,zašto bi to posle uradili?Mogli su biti neutralni kao Švedska i Finska,koje se isto graniče sa Rusijom.Medjutim, Anglosaksonci su postavili svoje ljude na prava mesta i Norveška se "ničim izazvana" obrela u NATO paktu,jer su NATO-u trebale njene luke na krajnjem severu koje se zbog Golfske struje nikada ne mrznu,a tu je i Murmansk,glavna luka Severne flote SSSR-a,koji su Amerikanci obožavali da špijuniraju svojim podmornicama ,snabdevanim u norveškim lukama
Dragan Pik-lon
Gospodjo Anka, slazem se sa vama.No ja sam u mom komentaru mislio na politicare i ambasadore iz Norveske.Oni su za mene samo licemerni predstavnici-prvo NATO-a pa onda tek svoje zemlje.Nisu se pokajali za zlocine NATO-a,znaci nemisle nam dobro.Nemozemo mi sad u NATO da bi se branili od komsija.Koji su sa istim NATO-om nam proterali Narod iz Hrvatske i KiM-je.Na nasoj zemlji prave baze bez pitanja!?Obican svet je dobar ne samo u Skandinaviji nego i kod nas na brdovitom Balkanu.Cak sta vise mi smo gostoljubiviji od njih.Sto se tice kuvanja kafe u Norveskoj i uopste na zapadu to je postala defektna pojava.Nikako socijalna.Jer oni , zene i muskarci kuvaju za sebe kafu nenudeci ono drugo!?Ja to video svojim ocima mnogo puta.Nasa novinarka je dobro prosla jer joj Ambasador hteo protnuti promociju NATO-a,vidi bezobrazluka,u srpske novine???
Anka
Добро Драгане, разумјели смо се. Срдачан поздрав!
Preporučujem 2

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja