subota, 20.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:34

Zašto je streljan Apis

Autor: Miloš Kazimirovićutorak, 27.12.2016. u 16:00
Драгутин Димитријевић Апис (Фотодокументација „Политике”)

Poslednjih dana u ovoj i prvog dana nove godine navršiće se sto godina od izdavanja naloga za hapšenje i početka zvanične istrage protiv nekadašnjeg obaveštajnog pukovnika srpske vojske Dragutina Dimitrijevića Apisa i čelnih ljudi organizacije „Ujedinjenje ili smrt”, poznatije kao „Crna ruka”. Na današnji dan, 13/26. decembra 1916. godine, srpski ministar vojske Božidar Terzić prosledio je takozvani prezidijalni akt ministra unutrašnjih poslova Ljube Jovanovića Patka načelniku štaba Vrhovne komande generalu Petru Bojoviću. Dan potom, 14/27. decembra 1916, general Bojović je izdao nalog za Apisovo hapšenje, a 19. decembra 1916/1. januara 2017. vlada je na vanrednoj sednici jednoglasno donela odluku da se povede istražni postupak.

Hapšenjem Apisa, jedne od ličnosti koje su dale pečat srpskoj istoriji u prve dve dekade prošlog veka i potonjom, višemesečnom sudskom istragom, izvođenjem pred sud i izricanjem smrtne kazne, okončan je takozvani Solunski proces. Sudski postupak nije dao verodostojan odgovor na pitanja o krivici i o stepenu eventualne odgovornosti Apisa i drugova, s obzirom na to da je taj proces po opštem mišljenju pravnika i istoričara bio montiran.

U prilog rečenom ide činjenica da je optužnica više puta menjana. Apis je najpre osumnjičen za pripremanje prevrata i planiranje ubistva premijera Nikole Pašića, a pet dana kasnije, na sednici vlade je, kao ključni detalj krivice, navedeno da je Apis pregovarao s neprijateljem o separatnom miru. Na suđenju je optužnica još jednom izmenjena – Apis je optužen da je naredio (neuspeli) atentat na regenta Aleksandra u solunskom predgrađu Ostrovi, septembra 1916. godine. Nedoumice nisu otklonjene ni revizijom Solunskog procesa 1953. Predmet su akademskih rasprava o samom procesu, još više o ulozi, o ciljevima, o krivici i o zaslugama Apisa – ličnosti koja se do danas kudi i hvali, naziva herojem i patriotom, a kritikuje kao nesuđeni diktator militarističkog kova.

Na današnjem skupu u kafani „Zlatna moruna”, sastajalištu nekadašnjih aktivista organizacije „Mlada Bosna”, onde gde je sve počelo, učesnici će pokušati da daju neke preciznije odgovore, u najmanju ruku da podstaknu nove diskurse o ovom pitanju, budući da je reč o jednoj od najzanimljivijih epizoda političkog razvoja Srbije koja odslikava razdor u tadašnjem vojnom i političkom vrhu, nedoumice oko ishoda Velikog rata i o budućnosti Srbije. Učesnici, među njima ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, i autor ovih redova, ukazaće na ključne tačke dosadašnjih diskursa.

Biće prikazana i treća izdanja najobimnijih dela o Apisu „Crna ruka” Vase Kazimirovića i „Pukovnik Apis” Apisovog sestrića Milana Živanovića, oba iz izdavačke kuće „Prometej”.

Raznolikim ocenama Apisovih ciljeva i opredeljenja, i opisu uzroka i povoda koji su doveli do njegovog hapšenja, suđenja i pogubljenja – u kojima prednjače pojedini, savremeni srpski istoričari – trebalo bi suprotstaviti argument da u dve od tri pomenute tačke optužnice ima istine, osim u trećoj tački koja se odnosila na „montirani” atentat koji bi poslužio kao opravdanje za Apisovo hapšenje. Glavni razlog Apisovog pogubljenja svakako je bilo neslaganje između čelnika „Crne ruke” i regenta Aleksandra, odnosno ambivalentni odnos regenta i njegovog pukovnika obaveštajne službe.

Optuženi pripadnici „Crne ruke” na suđenju u Solunu (Fotodokumentacija „Politike”)

Potkraj 1916. i u prvoj polovini 1917. godine „sklopile su se kockice” za konačni obračun. Uspesi Srpske vojske na bojnom polju Solunskog fronta u jesen 1916. ohrabrili su regenta da naloži pripremu Apisovog uklanjanja s vojno-političke scene. S dobrim razlogom. Apis je još 1911. planirao, a potom odustao od izvođenja državnog udara. Aleksandar ga se bojao. S druge strane, regent se još više pribojavao povratka u Srbiju i potonjeg suočavanja s crnorukcima. Naime, a za razliku od zvaničnog državnog vrha Srbije, Apis i drugovi su realnije procenili ratnu situaciju i srpsku posleratnu budućnost. Njihova doktrina je glasila da bi sklapanjem separatnog mira sa silama Osovine Srbija više dobila nego kasnijom pobedom Antante. U proleće 1915. godine Nemci su za slučaj sklapanja separatnog mira ponudili Srbiji severni deo Albanije, veći deo Bosne i deo Banata, dok bi Beograd u slučaju pobede sila Antante morao da prihvati drugačije geopolitičke (pre)raspodele: Albanija – Italiji, Makedonija – Bugarskoj, Banat – Rumuniji...

Kada su u jesen 1916. godine, na američku inicijativu, otpočeli preliminarni pregovori sila Osovine i Antante „o sklapanju mira bez pobednika i poraženih”, odnosno kasnije, kada je Beč ponudio tajne pregovore o separatnom miru, situacija je bila drugačija. Išla je naruku „Crnoj ruci”, a bila je još nepovoljnija po regenta Aleksandra. Beč je bio spreman da u grubim crtama obnovi nemačku ponudu Srbiji, ali bez Karađorđevića na tronu. Pride, sada se ponovo postavljalo pitanje koje su crnorukci prvi izgovorili: čemu silne žrtve i stradanja naroda od jeseni 1915, čemu strahote albanske golgote, kada se moglo i bez toga? Odgovoran bi bio, po ovom pitanju, regent Aleksandar. Naravno, ovde bi trebalo pomenuti i argument nekih savremenih istoričara, po kojem tajna ponuda austrougarskog cara Karla nije bila poznata srpskom dvoru i vladi sve do 1918. godine. Međutim, zapostavljeni dokumenti – na primer dokument br. 14434/7 u arhivu SANU – dokazuju suprotno: crnorukac Vladimir Tucović je tvrdio da je regent Aleksandar poslao Petra Živkovića u Švajcarsku s pismom za Siksta Burbonskog koji je u ime cara Karla nudio Antanti pregovore o separatnom miru. (Prethodno je u „Švajcarsku misiju” poslat Stojan Protić, ali Sikst Burbonski nije hteo s njim da pregovara bez autorizacije regenta Aleksandra...)

Detalj za kraj ove priče je pismo Dragutina Dimitrijevića Apisa sudu u Solunu kojim je preuzeo odgovornost za Sarajevski atentat, premda detalji koje je naveo ne odgovaraju primarnim dokumentima... Drugim rečima, Aleksandar je pismom – koje nije javno razmatrano na sudu – dao Beču argument, da atentat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda nije izvršen po nalogu vlade, već delo pojedinca. Za Beč bi ovaj akt predstavljao izvesno zadovoljenje i opravdanje za rat, ali i za kasniji mir. Međutim, samo pogubljenje Apisa, makar iz drugih razloga, više je nego odgovaralo Beču. Odlaskom Apisa bio bi uklonjen ključni svedok austrijskog saučestvovanja, ili podrške, zaverenicima Majskog prevrata: oni su uz podršku austrijske tajne službe pripremali uklanjanje kralja Aleksandra Obrenovića s prestola i inauguraciju Karađorđevića, a sedište im je bio „Srpski sto” u elitnom bečkom hotelu „Imperijal” (u kojem je sedam decenija kasnije odseo maršal Tito). A kada je austrougarski car Karl Prvi pristao na obnovu Srbije s dinastijom Karađorđevića na čelu (4/17. marta 1917) u Solunu je donesena odluka da se uhapšeni oficiri izvedu pred sud.


Komentari29
357af
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Славиша Милојковић
Веома је дискутабилно свести односе Аписа и Александра Карађорђевића са сепаратним миром, поготово што је дискутабилно да је тако нешто уопште постојало. И интересантно је да је потпуно замењена теза. Апис је био жесток заступник југословенске идеје, а не великосрпске идеје како многи овде пишу. Александар је био заступник великосрпске идеје све до убиства Аписа, а онда је за ноћ постао ватрени југословен. И стари краљ Петар није имало нимало лоше односе са Аписом. А српска служба је била толико јака да је буквално знала у сваком тренутку ко улази у Немачку или Аустроугарску на границама!!! Чувена је сцена свађе на северу Албаније када се Алесандар укрцавао на енглеску лађу (ето и енглеза) са владом, сандуцима (и Костом Пећанцем) док је Апис стојао поред старог Пере који је плакао што му син напушта народ и војску. Топло препоручујем документарни роман Валентина Пикуља "Имам част" да видимо шта кажу руски обавештајни извори. Без ови података нема суштинске расправе.
Ja
Kad vec komentarisete i imate stav, znate li Vi gospodjo sta su ti isti Hrvati dobacivali Racicu dok je govorio? Ustvari, kako su sjednice tekle danima prije toga? Ne znate. Zato tako i govorite. Citajte, citajte. A ne novindki clanci i napisi, pa zdravo za gotovo. Znate, i danas postoji transkript s tih sjednica. Pa fino u biblioteku, nadjite i onda dajte sud.
nebitno je sta su dobacivali
Ne prelazi u ad hominem napad, ne relativizuj i ne brani neodbranjivo i nešto čemu su odmah presudili i tadašnji "SHS/srpski/kraljevski" sud, pa "partizanski/komunistički" sud kasnije i konačno sud istorije. Transkripti, brojna svedočenja (sve se to odigralo ZA GOVORNICOM PUNE SKUPŠTINE) odavno postoje na i internetu i slobodnoj prodaji (a ne samo u arhivama i bibliotekama - dobrodošao u 21. vek). Račić je napravio čist zločin, plus katastrofu po tadašnju državu, plus mrlju u istoriji srpskog naroda. Što i on nije dobacio njima, ili lepo da ih tuži, i na sudu dobije zadovoljenje? Ili u krajnjem slučaju da ide na dvoboj (zatucano ko na divljem zapadu onako sa pištoljima, ali makar po nekakvom "kodeksu časti")? Zar on nije bio predstavljao neku elitu, inteligenciju, civilizovaniji deo ovog naroda? A ne da se u Skupštini ponaša ko zadnji krimos iz veselih devedesetih u kafani ili danas po splavovima, utokom odgovara na džukačke prozivke protivničke ekipe.
Preporučujem 11
Morgensen
@Obrad Lipovac:Већег куплараја од комунистичког ови простори нису запамтили.Тумачење" авнојевског форума "и прекрајање историје комунистичких мангупа је добро познато.Историјско знање којим располаже "авнојевски форум"је некаква накнадна писанија после 1945,када је побијено гро интелектуалаца у Србији,често без суда,а ако је и било "суђења"то је било као у Камбоџи за време црвених кмера.Оставите се ви Аписа и цнорукаца,о томе ви нити знате нити сте достојини да о томе говорите.Браните и даље оног преваранта који вам је био "врховни командант".
procene situacije
Jako bi nam od koristi bila severna Albanija. Sad ne bi bilo ni S od Srbije. Sve u svemu, ne bi nam koristio taj sporazum sa Nemcima jer su izgubili rat, zar ne?
Ivica Đurović
Ono što poprilično čudi je to da Aleksandar Vulin baštini nasleđe Dragutina Dimitrijevića Apisa imajući u vidu da je Apis bio veliki protivnik stvaranja zajedničke države pošto je bio za to da se prvo pobio kolčevi srpskih zemalja. Njega se Petar Karađorđević pribojavao i vladao je pod njegovim velikim pritiskom. Navodni atentat u okolini Soluna na regenta Aleksandra je bio u funkciji da ga zaplaši i da mu stavi do znanja sa kim ima posla.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja