nedelja, 18.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 26.12.2016. u 21:05 Mirjana Sretenović

Ponovo pevamo partizanske pesme

Horovi ih danas pevaju suprotstavljajući se merama štednje, privatizaciji i postavljanju žice na granici između Slovenije i Hrvatske – kaže etnomuzikolog Ana Hofman
Ана Хофман (Фото: приватна архива)

Partizanske pesme nisu samo stvar prošlosti. Možemo ih čuti na koncertima, trgovima i ulicama na prostoru nekadašnje Jugoslavije, a horovi koji ih izvode u partizanskom nasleđu vide potencijal za komentarisanje neoliberalne stvarnosti. Ovom temom pozabavila se etnomuzikolog Ana Hofman u svojoj knjizi „Novi život partizanskih pesama”, objavljenoj nedavno u „Biblioteci 20. vek”.

Ana Hofman radi kao naučna saradnica na Institutu za kulturalne studije i studije sećanja Naučnoistraživačkog centra Slovenačke akademije nauka i umetnosti u Ljubljani. Bila je gostujući istraživač na Univerzitetu u Čikagu, na Institutu za socijalnu antropologiju „Maks Plank” u Haleu i na Federalnom univerzitetu u Rio de Žaneiru.

– To što se partizanske pesme ponovo pevaju govori mnogo više o našoj sadašnjosti nego o prošlosti. Odnos prema tekovinama antifašizma posle raspada Jugoslavije postalo je predmet negiranja i revizionizma. Tako su i partizanske pesme, koje su bile sastavni deo svakodnevice miliona ljudi, istisnute iz javnog prostora kao „ideološko kontaminiran” muzički žanr i produkt komunističkog režima. Kako moje istraživanje pokazuje, glavna ideja za oživljavanje ovih pesama nije idealizovanje prošlosti, već težnja da se pokaže da su nekada postojala društveno-politička rešenja, ideali, vrednosti i usmerenja, koji se danas s lakoćom eliminišu – kaže za naš list Ana Hofman.

Prema njenim rečima, ono što političke elite pokušavaju da predstave kao ostatke prošlog, totalitarnog sistema zapravo su tekovine socijalne države izrasle iz antifašističke borbe, koja nije bila samo narodnooslobodilački pokret, već i borba za društvenu, klasnu, rodnu i druge jednakosti i socijalna prava. To se vidi i iz repertoara koji se danas najviše izvodi: pored borbe protiv fašizma (kao na primer pesama Po šumama i gorama, Konjuh planinom), to su pre svega partizanske pesme sa jakom socijalnom tematikom, koje se bave pitanjima radničkih prava, socijalne pravde i jednakosti (Padaj silo i nepravdo, Pesma radu, Nabrusimo kose). Od internacionalnog repertoara najpopularnije su Bela ćao, Bandiera rosa i Aj Karmela, koje se naročito mogu čuti na protestima širom Jugoslavije.

– Horovi: Proba, UHO, Horkestar, Svetonazori (Srbija), Le zbor i Zbor Praksa (Hrvatska), Kombinat i Z’borke (Slovenija), Raspeani Skopjani (Makedonija) i Hor 29. novembar iz Beča, sebe nazivaju i alternativnim, angažovanim ili pank horovima. Za njih je horsko pevanje sredstvo upozorenja na društvene probleme. Oni nastupaju kod napuštenih spomenika, pred otpuštenim radnicima ili ispred tek postavljene žice – kao što je ženski hor „Kombinat” koncert održao na granici između Slovenije i Hrvatske da upozori na odnos aktuelnih vlasti prema izbeglicama. U društvima koja su preživela ratove devedesetih godina oni pevaju protiv nacionalnih elita koje i dalje koriste etničku mržnju kao jedan od osnova svojih politika – ističe Ana Hofman.

Kada je reč o Sloveniji, kako dodaje, pitanje NOB-a i partizanskih pesama bilo je manje sporno u odnosu na ostale bivše jugoslovenske republike.

– Što zbog specifičnog razlaza sa Jugoslavijom, što zbog ulaska u EU, Slovenija je antifašizam baštinila i posle raspada Jugoslavije, pre svega kao zajedničku evropsku tekovinu. To je npr. vidljivo u nedavnom upisivanju Partizanske bolnice Franja na listu evropske kulturne baštine. Ipak, to nije prošlo bez „brisanja” određenih delova prošlosti. Naime, već od osamdesetih godina se može pratiti tzv. „prikriveni revizionizam” koji je propagirao ideju o nacionalnom pomirenju kroz rehabilitaciju domobrana, a uz tvrdnju da su komunisti bili krivi za ideološku kolonizaciju partizanskog otpora. Sve ovo doprinelo je „nacionalizaciji” nasleđa Drugog svetskog rata, gde su partizani predstavljeni isključivo kao borci za slobodu slovenačkog naroda od okupacije – navodi Ana Hofman.

– U Srbiji je u poslednje vreme bio slučaj sa izdavanjem poštanske marke povodom 75 godina od osnivanja Užičke republike, gde je izabrana slika koja prikazuje borce Radničkog bataljona bez petokrake na kapama. Problem nije u tome da li oni jesu ili nisu bili komunisti, već da se danas o jugoslovenskom partizanskom pokretu i NOB-u može govoriti isključivo kao o otporu protiv fašizma, dok se njegovi ostali aspekti: ideja jugoslovenstva i socijalizam prećutkuju i brišu – ističe naša sagovornica.

Ona navodi da partizanske pesme imaju ulogu i na protestima protiv mera štednje Evropske trojke u Sloveniji, kao i protiv neoliberalizma, korupcije, porasta siromaštva.

 – Pevanje partizanskih pesama svedoči o važnosti suprotstavljanja novim „fašizmima” današnjice: privatizacije, javnog i privatnog duga i sve većih društvenih nejednakosti. One podsećaju na važnost udruživanja. Glas pojedinca teško se čuje, ali su udruženi glasovi mnogo glasniji, a poruka snažnija i jača. Time se pokazuje i da je alternativa moguća – ističe Ana Hofman.

Komеntari15
077cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja