ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:47

Ponovo pevamo partizanske pesme

Horovi ih danas pevaju suprotstavljajući se merama štednje, privatizaciji i postavljanju žice na granici između Slovenije i Hrvatske – kaže etnomuzikolog Ana Hofman
Autor: Mirjana Sretenovićponedeljak, 26.12.2016. u 21:05
Ана Хофман (Фото: приватна архива)

Partizanske pesme nisu samo stvar prošlosti. Možemo ih čuti na koncertima, trgovima i ulicama na prostoru nekadašnje Jugoslavije, a horovi koji ih izvode u partizanskom nasleđu vide potencijal za komentarisanje neoliberalne stvarnosti. Ovom temom pozabavila se etnomuzikolog Ana Hofman u svojoj knjizi „Novi život partizanskih pesama”, objavljenoj nedavno u „Biblioteci 20. vek”.

Ana Hofman radi kao naučna saradnica na Institutu za kulturalne studije i studije sećanja Naučnoistraživačkog centra Slovenačke akademije nauka i umetnosti u Ljubljani. Bila je gostujući istraživač na Univerzitetu u Čikagu, na Institutu za socijalnu antropologiju „Maks Plank” u Haleu i na Federalnom univerzitetu u Rio de Žaneiru.

– To što se partizanske pesme ponovo pevaju govori mnogo više o našoj sadašnjosti nego o prošlosti. Odnos prema tekovinama antifašizma posle raspada Jugoslavije postalo je predmet negiranja i revizionizma. Tako su i partizanske pesme, koje su bile sastavni deo svakodnevice miliona ljudi, istisnute iz javnog prostora kao „ideološko kontaminiran” muzički žanr i produkt komunističkog režima. Kako moje istraživanje pokazuje, glavna ideja za oživljavanje ovih pesama nije idealizovanje prošlosti, već težnja da se pokaže da su nekada postojala društveno-politička rešenja, ideali, vrednosti i usmerenja, koji se danas s lakoćom eliminišu – kaže za naš list Ana Hofman.

Prema njenim rečima, ono što političke elite pokušavaju da predstave kao ostatke prošlog, totalitarnog sistema zapravo su tekovine socijalne države izrasle iz antifašističke borbe, koja nije bila samo narodnooslobodilački pokret, već i borba za društvenu, klasnu, rodnu i druge jednakosti i socijalna prava. To se vidi i iz repertoara koji se danas najviše izvodi: pored borbe protiv fašizma (kao na primer pesama Po šumama i gorama, Konjuh planinom), to su pre svega partizanske pesme sa jakom socijalnom tematikom, koje se bave pitanjima radničkih prava, socijalne pravde i jednakosti (Padaj silo i nepravdo, Pesma radu, Nabrusimo kose). Od internacionalnog repertoara najpopularnije su Bela ćao, Bandiera rosa i Aj Karmela, koje se naročito mogu čuti na protestima širom Jugoslavije.

– Horovi: Proba, UHO, Horkestar, Svetonazori (Srbija), Le zbor i Zbor Praksa (Hrvatska), Kombinat i Z’borke (Slovenija), Raspeani Skopjani (Makedonija) i Hor 29. novembar iz Beča, sebe nazivaju i alternativnim, angažovanim ili pank horovima. Za njih je horsko pevanje sredstvo upozorenja na društvene probleme. Oni nastupaju kod napuštenih spomenika, pred otpuštenim radnicima ili ispred tek postavljene žice – kao što je ženski hor „Kombinat” koncert održao na granici između Slovenije i Hrvatske da upozori na odnos aktuelnih vlasti prema izbeglicama. U društvima koja su preživela ratove devedesetih godina oni pevaju protiv nacionalnih elita koje i dalje koriste etničku mržnju kao jedan od osnova svojih politika – ističe Ana Hofman.

Kada je reč o Sloveniji, kako dodaje, pitanje NOB-a i partizanskih pesama bilo je manje sporno u odnosu na ostale bivše jugoslovenske republike.

– Što zbog specifičnog razlaza sa Jugoslavijom, što zbog ulaska u EU, Slovenija je antifašizam baštinila i posle raspada Jugoslavije, pre svega kao zajedničku evropsku tekovinu. To je npr. vidljivo u nedavnom upisivanju Partizanske bolnice Franja na listu evropske kulturne baštine. Ipak, to nije prošlo bez „brisanja” određenih delova prošlosti. Naime, već od osamdesetih godina se može pratiti tzv. „prikriveni revizionizam” koji je propagirao ideju o nacionalnom pomirenju kroz rehabilitaciju domobrana, a uz tvrdnju da su komunisti bili krivi za ideološku kolonizaciju partizanskog otpora. Sve ovo doprinelo je „nacionalizaciji” nasleđa Drugog svetskog rata, gde su partizani predstavljeni isključivo kao borci za slobodu slovenačkog naroda od okupacije – navodi Ana Hofman.

– U Srbiji je u poslednje vreme bio slučaj sa izdavanjem poštanske marke povodom 75 godina od osnivanja Užičke republike, gde je izabrana slika koja prikazuje borce Radničkog bataljona bez petokrake na kapama. Problem nije u tome da li oni jesu ili nisu bili komunisti, već da se danas o jugoslovenskom partizanskom pokretu i NOB-u može govoriti isključivo kao o otporu protiv fašizma, dok se njegovi ostali aspekti: ideja jugoslovenstva i socijalizam prećutkuju i brišu – ističe naša sagovornica.

Ona navodi da partizanske pesme imaju ulogu i na protestima protiv mera štednje Evropske trojke u Sloveniji, kao i protiv neoliberalizma, korupcije, porasta siromaštva.

 – Pevanje partizanskih pesama svedoči o važnosti suprotstavljanja novim „fašizmima” današnjice: privatizacije, javnog i privatnog duga i sve većih društvenih nejednakosti. One podsećaju na važnost udruživanja. Glas pojedinca teško se čuje, ali su udruženi glasovi mnogo glasniji, a poruka snažnija i jača. Time se pokazuje i da je alternativa moguća – ističe Ana Hofman.


Komentari15
731d9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

opet, možda imam sreće da fikusi spavaju
Partizanske pesme se pevaju ponovo jer mladi hoće takve uzore, čiste i svetle, omladina je razočarana, pa traži uzore u slavnoj prošlosti, koju mi uporno guramo pod tepih. Samo napred, naprej brigade.
balzak
vrlo dobar i analitican ali ne previse temeljan tekst. tema je izuzetno vazna za male narode i one kji su tzv istorijskom zaostatku. trebalo bi vise obraditi takve teme i izvuci neki zakljucak bar socioloski i cak psiholoski.
ProPolitikin Hrvat
Lako je Slovencima i Hrvatima bilo sta pjevati poslije ''ciscenja'' svojih drzava/dezela od nepodobnih manjina i zajednica. Prvo su 1990-91 izbrisali svaki trag NOB-a i sjecanja na ''tamnicu naroda Jugoslaviju'', onda prognali nepodobne manjine koje su ih podsjecale na istu tu Jugoslaviju da bi danas eto preko noci opet postali ''antifasisti'' koji pjevaju partizanske pjesme? Lako im je i zbog cinjenice sto i jedni i drugi mogu slobodno doci u Srbiju i BG i slaviti Novu Godinu sve uz slovenacke, hrvatske i partizanske pjesme, uz gavrilovicev kulen, krasove cokolade i slovenacko vino. Mogu li Srbi sve to isto u Ljubljani, a da ne govorimo u Zagrebu?
божур
Да ли је баш тако како се тврди у овом тексту? Аксиоматски се постављају тврдње које звуче готово смешно у контексту међунационалних тензија које опет врхуне у неким постјугословенским државама. Једино, не видим да се партиѕанск епесме певају у Приштини, Ђаковици, Дечанима, Подујеву... А можда би требало да се тамо певају најгласније.
Milivoje Radaković
Zašto baš tamo?! Pa, zar nisu baš njima komunjare obećavale ujedinjenje i "samoopredeljenje", ako pristanu uz "redove partizanske", da bi ih istog dana "po oslobođenju" preveli zedne preko vode i dali u ruke onom katilu Rankoviću i njegovim banditima?!
Preporučujem 8
Бранко Срб
Идеолошки, псеудоинтелектуални памфлет. Партизанске песме ЈЕСУ део шире идеолошке пропаганде, као и филм (РТС, и његови уредници, ову маркетинштко-идеолошку подвалу подмећу народу - патетичне и неистините екранизације са "славним" глумцима који су учествовали у расрбништву и тако стекли славу и иметак). Далеко од тога да је либ.капитализам добар, али подметање комунизма као алтернативе, па још и боље, је замајавање. Нисмо ми ни изабрали комунизам, као ни њихову антиф. борбу - они су се наметнули! То што је СССР захваљујући својој величини био у стању да се одупре нацизму, не значи да је био и добар, као ни идеологија коју је сејао по својој околини. Лако је Словенцима да попевају партизанштину и да славе Броза - највише су добили, а први су "здали" Југославију (какав апсурд! - а, долазе да се поклоне усташи из Куће цвећа?!).Прекрајање повести је управо и почело са брозовштином - тада вам је било у реду! Захвални потомци црв.буржуазије и разних кадрова-дођоша ћуте пред МРАКОМ комунизма!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja