ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 26.12.2016. u 22:00 Jovana Rabrenović

Nude jednu, a zaračunavaju drugu kamatu

Cena kredita obračunava se primenom nominalne kamate, a ukoliko je efektivna veća to je usluga skuplja

Kamata samo pet odsto. Oglasi banaka sa ovako primamljivom ponudom obično budu istaknuti krupnim slovima. Mnogo sitnijim slovima od ove ponude koja označava nominalnu kamatu za klijenta iskazana je ona efektivna koja označava zbir svih troškova, a koja neretko iznosi 12 odsto.

Otkud razlika od čitavih sedam odsto i šta su sve banke tu uračunale? U bankama kažu da su to troškovi poput naknade za obradu kreditnog zahteva, provizije za puštanje kredita u tečaj, godišnje naknade za administriranje kredita, iznosa premije osiguranja u slučaju kada je osiguranje uslov za korišćenje sredstava, trošak menica, Kreditnog biroa i drugo. Drugim rečima cena zajma nije samo nominalna kamata.

Banke nemaju pravo da sakriju tu razliku i na to ih, uostalom, obavezuje i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kao i Narodna banka (NBS) pa tako kredita sa skrivalicama više nema.

U NBS kažu da je efektivna kamatna stopa ukupna cena kredita koja se plaća, a koju pored glavnice i kamate čine i naknade, provizije i svi drugi troškovi koje korisnik treba da plati banci, a koji su poznati na dan obračuna i koje je banka predvidela svojom poslovnom politikom. Ta stopa je izražena kao procenat od ukupnog iznosa kredita, izračunava se na jedinstven način i služi za poređenje istih ponuda različitih davalaca usluga.

– Ukoliko je efektivna kamatna stopa veća to je usluga skuplja. Skrećemo pažnju da se kamata na kredite obračunava primenom nominalne kamatne stope, a ne efektivne kamatne stope, navode u centralnoj banci.

Obračun godišnje efektivne kamatne stope zasniva se na pretpostavkama da će ugovor o kreditnoj ili drugoj finansijskoj usluzi ostati na snazi tokom ugovorenog perioda, da će ugovorene strane ispuniti svoje ugovorene obaveze i u rokovima navedenim u ugovoru, kao i da će nominalna kamatna stopa i ostali troškovi ostati nepromenjeni u odnosu na početni nivo sve do kraja trajanja ugovora.

U NBS dodaju da svaka banka svojom poslovnom politikom, odnosno opštim uslovima poslovanja, utvrđuje uslove i postupak odobravanja kredita, pa i vrstu naknada i njihovu visinu, pa je i visina ovih naknada različita po bankama. Naknade koje banke mogu predvideti svojim opštim uslovima poslovanja i ugovoriti su troškovi puštanja kredita u tečaj, godišnja provizija na ime naknade za administriranje kredita, naknade na neiskorišćeni deo okvirnog kredita, iznos premije osiguranja, ako je osiguranje uslov za korišćenje kredita, troškovi otvaranja i vođenja računa koji su uslov za odobravanje kredita. Tu spadaju i drugi troškovi u vezi sa sporednim uslugama koje su uslov za korišćenje kredita a koje snosi korisnik poput fiksne provizija na ime naknade za obradu zahteva za osiguranje, troškovi izdavanja izvoda iz registra nepokretnosti, troškovi procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, troškovi overe založne izjave, troškovi upisa založnog prava – hipoteke, troškovi uvida u bazu podataka o zaduženosti korisnika.

Dakle, pri izboru banke i usluge koju će koristiti, klijent treba da prikupi ponude za istu vrstu usluge, na primer namenu kredita, isti iznos i rok otplate. Na osnovu podataka i informacija i visine efektivne kamatne stope iskazane u ponudi korisnik treba da proceni da li uslovi za korišćenje te usluge odgovaraju njegovim potrebama i finansijskoj situaciji. 

Komеntari30
ce8b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Твртко
@Звездана, Ви сте диван пример како се користи угледна новина за ширење неистина и заблуда, а све у сврху раста неповерења у пословање у Србији. Све што сте рекли је велика НЕИСТИНА коју просечан читалац једноставно не препознаје јер га нико не учи да тумачи вести. Ваша мотивација је непатриотска (уколико сте грађанин Србије), а уколико сте грађанин друге земље-онда је чак непријатељска. Банкарски сектор у Србији је високо ликвидан. Капитализација банака у Србији је већа од прописаних (12,5%) која је опет далеко већа од прописане у ЕУ(4,5% по Базелу 3). Говорите да је "чињеница" да не постоји новац који се приказује у финансијским извештајима. Прво:-како Ви то знате? Друго:-банкомат у мојој улици говори другачије! ЗАТИМ...говорите да би подизање каматних стопа изазавало банкрот! То је нонсенс-јер би било управо супротно. На крају, ја ћу престати да "браним банке"овим коментаром јер...изгледа да само ја овде желим да Србија буде као Швајцарска-где су банке успешне, етичне и пословне.
Твртко
@Ljuba Kragujevac - Љубо, Ви баш хоћете да се надгорњавате, а чините логичку грешку да појединост представљате као општост. Америчке порески органи су тражили да Швајцарске да достави списак клијената који избегавају порез, а швајцарске банке одбијају тај налог јер је у супротности са вековном праксом заштите клијената. Американци онда кажу, "у реду, али ако хоћете да радите са нама уплатите износ избегнутог пореза", а Швајцарци кажу "У реду." То није КАЗНА већ УГОВОР, којим чувају свој пословни интегритет, вековну праксу и законе Швајцарске ... То је, заправо, врло етично јер америчке народ није остао закинут за новац, али и банке нису "издале" клијенте који су по њиховим законима чисти. Дакле, Љубо - тако је било (слободно проверите). Осим тога, реците ми Љубо ... како то да Вам је једна одлука америчких органа сасвим у реду (кад треба "казнити" Швајцарске банке) а друга није у реду (кад треба бомбардовати Србију) ... Или ... или мислите да је и ТА одлука у реду?
Ljuba Kragujevac
Koliko me sećanje drži i banke Švajcarske u društvu američkih i nemačkih kažnjene su sa nekoliko milijardi dolara upravo zbog NE etičnosti.Toliko Istine radi .
Zvezdana
Mora se izvriti izmena Zakona o potrosackom kreditiranju. Banke i dalje primenjuju nezakonite kamatne parametre i manipulisu kamatnim stopama i u kreditima. Cinjenica je da banakama u Srbiji nedostaje likvidnost. Banke imaju kapitalni manjak i ne postoji novac koji prikazuju u finansijskim izvestajima. Koriste racunovodstvene trikova tako sto gubitke sakrivaju u portfelju hartija od vrednosti ( omiljene drzavne hov ). Ako Srbija ide u EU zabog cega monetarna vlast u Srbiji ne analizira zbog cega Centralne banke Amerike i EU imaju minusne kamatne stope ? To je iz razloga sto bi podizanje kamatnih stopa izazvalo bankrot.U Evropi u nekim zemljama klijenti vec placaju bankama za depozite koji cuvaju kod njih. Novac koje plasiraju banke u Evropi nikada nije bio jeftiniji ! NBS se ponasa kao celnik kartela banaka ( koja nisku inflaciju brani previsokom referentnom kamatnom stopom ) banaka koje reketiraju privredu i gradjane nedozvoljenim previsokim kamatnim stopama, previsokim marzama itd.
Kvazimodo
Zvezdana, Zakon o potrošačkom kreditiranju je hrvatski zakon, u Srbiji postoji Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Vi očigledno pišete iz Hrvatske, što objašnjava zašto tako loše pišete o bankama u Srbiji.
ograničite provizije
Što se tiče kredita, ogromna većina naroda je otkačila banke kao najveće štetočine i zelenaše sa direktnom državnom podrškom. To je činjenica, a kako se snalaze ljudi - na sve načine samo izbegavajući banke. Odgovor banaka je basnoslovno povećanje provizija za svaki transfer (što manji transfer - veća provizija u procentima. Min. provizija po uplati je oko 50 din. makar plaćao svega 100 din. Nenormalno) Najveće provizije na najsiromašnijem tržištu u Evropi. A sve više banaka i sve manje radnika u bankama. Plus, najskuplji e-banking u Evropi (ko upravlja e-bankingom?) A NBS se pravi slepa i ćuti! I posle se čude što im se dešava "tax evasion". Narod trpi, ali se uvek snadje kad država juri sirotinju a štiti kartele i interesne grupe .
Вукота Мараш
Оно што се дешава са банкарским системом последњих двадесетак година је део општег економског урушавања Државе и ко то до сада није схватио стварно мора да стави прст на чело и озбиљно размисли о себи. У свему томе НБС стоји на страни банака, а Закон о заштити корисника банкарских услуга је само резултат обавезе да се такав Закон донесе што не значи да треба и да се поштује. Једна од поука НБС, којој се обратите када откријете очигледну превару је "пажљиво читајте све оно што у уговору са банком пише". Па ако, на пример, пише да банка може и да вас осигура она ће то учинити и то без полисе, без прецизирања ризика, ко добија премију осигурања... то ће бити и учињено, а НБС ће вам на приговор одговорити да је све то - по Закону. При томе се потпуно занемарује чињеница да у уговору лепо пише да се свака нуђена услуга, па и осигурање, посебно, писмено, договара. Чак и осигуравајућа кућа потврђује да осигурања без полисе нема али "када се велики договоре уз амин НБС ми ту не можемо ништа".
Sasa Trajkovic
Da bi ste razumeli ovu svetsku obmanu globalnih razmera posmatrajte to cisto filozofski, kapital je vrenost sto nemora da bude novac sve cesce se drzave opredeljuju za zlato, ali da se vratimo novcu kao kapitalu u pitanju je fikcija. Naime drzave stampaju novac a vrednost novca opet je cista fikcja ili projekcija politike i ekonomije rat moneta se vodi svakodnevno neke drzave ga vestacki drze Kina nisko a neke iz ekonomskih razloga precenjuju Evro. Ali da to jos vise banalizujemo vi u banci kupujete kreditom novac, naravno novac koji dobijete od banke nije nuzno novac banke vec cesto samih klijenata banaka, pritom banka ce Vam napaltiti i uslogu cak i papir koji ste podpisali SMS poruku ali bukvalno sve. Pritom sve usluge visina kamata, stednja.... sve odredjuje banka iskljucivo nosena svojom ekonomskom politikom. Ko je suveren banka ili drzava procenite sami , banka nikad ne uzima kredit a sve drzave su preopterecene kreditima i ne zaboravite bilko kakav drug je zao drug....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja