sreda, 17.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:19
U POSETI INŽENjERSKOM SRCU SRBIJE

„Pupin” u volanu „ferarija”

U Institutu „Mihajlo Pupin” napravljeni su prvi digitalni računar, veštačka šaka za distrofičare, model kabine zemaljske stanice bespilotne letelice „pegaz”, minijaturni skrembler za „Motoroline” radio-stanice, koji onemogućava prisluškivanje, sistemi za automatsko lociranje vozila…
Autor: Sandra Gucijančetvrtak, 29.12.2016. u 08:05
Пупин знао како да уновчи своје знање, тако да институт који носи његово име следи и његову филозофију: годишњи приход је 30 милиона евра (Фото: С. Гуцијан)
Потпис: „Пупиновци” учествују у чак 68 истраживачких пројеката и имају више од 300 партнера из земље и света (Фото: Институт „Михајло Пупин”)

Za Volginu ulicu na Zvezdari znaju uglavnom stanari i stranci, ali je malo kome poznato da se ovde nalazi inženjersko srce Srbije: Institut „Mihajlo Pupin”, koji je i najstariji institut u jugoistočnoj Evropi. Njegovi inženjeri „upleli su prste i mozak” u sve što nas okružuje: od mobilnih telefona, robota, računara i svetske mreže (www.), preko elektronske i poreske uprave, kontrole tunela, železnice i naplate putarina, pa do aviona, tenkova, hidroelektrana, termoelektrana, čak i naftne i farmaceutske industrije.

„Pupin” je kontrolisao „Sistem pristupne saobraćajne kontrole” za Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. godine, a njegovi inženjeri razvili su „pametni” sigurnosni sistem, koji će biti ugrađen u budući „emotivno osetljivi ferari”. Direktorka prof. dr Sanja Vraneš objašnjava da sistem, smešten u volan, krov i sedište, meri puls vozača, krvni pritisak, analizira lice, čak i broj treptaja u minuti, dakle „skenira” kompletno psiho-fizičko stanje i upozorava ga kada je vreme da se zaustavi jer mu se prispavalo, da pojača muziku, smanji grejanje ili uspravi sedište…

Ovaj svetski prestižan institut, koji godišnje zarađuje 30 miliona evra, juče je posetio ministar prosvete Mladen Šarčević, koji je na kraju rekao „da je milina videti ovako nešto”, da čitava država ima koristi od „Pupina” i „da je ovo dobar model kako bi instituti trebalo da funkcionišu”.

– „Ferari” nam je jedan od brojnih partnera, sarađujemo sa „svime što mrda” u Srbiji, ali i sa kompanijama i državama širom sveta, od SAD i Rusije, do Alžira (vojska), Belgije, Francuske, Austrije... Upravljamo tunelima ne samo u Srbiji već i u Crnoj Gori i Sloveniji, sve kockarnice u Londonu kontrolišu naši sistemi. Nemačka je tražila da uradimo predlog reforme studija inženjerstva, jer je ustanovljeno da im godišnje fali 600.000, a mladi nisu zainteresovani za taj poziv – rekla je dr Vraneš.

Na nebu, na zemlji, pod vodom
– Uvek kažem strancima kada dođu kod nas: kada letite iznad Srbije, u našim ste rukama, a to su bezbedne ruke – kroz šalu je ispričala direktorka o veoma ozbiljnom i odgovornom poslu za koji su zaslužni inženjeri „Pupina” kada je u pitanju kontrola leta i čitav Aerodrom „Nikola Tesla”.Ovaj institut razvio je i simulatore leta za tri tipa vojnih aviona, trenažer za obuku posade podmornica, taktičku radionicu „ratne igre”, trenažere za tenkove, ali i protivoklopni artiljerijski taktički trenažer, a od toga je veći broj simulatora aviona i tenka urađen i za izvoz.

Na našu opasku zašto se taj model ne primeni i u Srbiji, ministar Šarčević je rekao da je cilj i njegovog tima i vlade sa premijerom na čelu upravo podrška inženjerskoj struci, pa se tako krenulo od informatike u osnovnim školama do sastanka sa dekanima fakulteta koji školuju inženjere.

Dr Vraneš je takođe rekla i da im se često događa da stranci, posebno Amerika, „pokupe” čitav tim inženjera koje pre toga angažuju da rade na nekom projektu. Na to je ministar prosvete rekao da je odliv mozgova problem i u drugim zemljama i da će se u državnoj kasi naći para da se poveća broj stipendija za studente, uz obavezu da po diplomiranju izvesno vreme ostanu u zemlji.

– U mnogim stvarima krećemo od nule, sa nula ljudi i nula para, ali tražimo partnere i kompanije se rado odazivaju. Kada je reč o konkursu za naučnoistraživačke projekte, ne želimo da ponovimo prethodne greške, uvažićemo primedbe Zajednice instituta Srbije i dati prioritet onome što treba da pokrene privredu, što je i stav vlade – rekli su ministar Šarčević i državni sekretar prof. dr Vladimir Popović, odgovarajući na primedbe naučnika u vezi sa konkursom koji je vlada poništila u maju ove godine.

Kako smo čuli tokom posete, u institutu koji je osnovan 1946. godine trenutno radi oko 400 ljudi, obrazovanje stekli uglavnom na Elektrotehničkom fakultetu, a poslediplomske studije su završili u Beogradu ili u nekom od evropskih i svetskih centara. „Pupin” je u stoprocentnom državnom vlasništvu, a 95 odsto prihoda zarađuju sami, prodajom proizvoda i usluga, ostalih pet odsto je od projekata ministarstva. Sve što razviju odmah i primene, a ujedno i državi štede ogroman novac. Primer za to je sistem naplate poreza, što je državu koštalo oko dva miliona evra, a da je to radila firma sa Zapada, cena bi bila između sedam i 20 miliona.

– Kompletna elektronska uprava je softverski podržana od strane „Pupina”, kao i APR, zahvaljujući nama Srbija je jedna od sedam zemalja čiji se otvoreni podaci nalaze na EU portalu. U hidroelektranama držimo sto odsto nadzora i upravljanja, a pritom nudimo brzo i jeftino održavanje. Mi upravljamo u 80 odsto naših termoelektrana, ostatak pripada „Simensu”. I zamislite kada se dogodi neki kvar, nemački inženjer će da „uključi taksimetar” čim krene ka Srbiji, pa će gledati ovde da se zadrži što duže, a naši inženjeri će stići za pola sata do Obrenovca i odmah rešiti problem – priča direktorka Vraneš.

U „Pupinu” su napravljeni prvi digitalni računar, veštačka šaka za distrofičare, model kabine zemaljske stanice bespilotne letelice „pegaz”, minijaturni skrembler za „Motoroline” radio-stanice, koji onemogućava prisluškivanje, sistemi za automatsko lociranje vozila… Akademik Miomir Vukobratović je ovde osnovao beogradsku školu robotike, zahvaljujući čijem radu je „Honda” napravila Asima, najčuvenijeg robota koji hoda.

Svaka delegacija Evropske komisije obavezno obilazi Volginu ulicu, Svetska banka je dva puta radila procenu u Srbiji, pohvalila „Pupin” i čak u izveštaju navela da je ovaj institut „najsvetlija tačka u primeni istraživanja”.

Kako sve to uspevate, pitamo na kraju? Direktorka odgovara da je za razliku od Tesle, koji je bio naučnik i zanesenjak i umro siromašan, Pupin znao kako da unovči svoje znanje, tako da institut koji nosi njegovo ime sledi i njegovu filozofiju. I isplati se, očigledno.


Komentari38
1c240
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Islam Hajrudin
Inzenjerska profesija je znoj krv i suze.Zasto bi mladi studirali da budu inzenjeri kad ce im za direktora doci pravnik i ekonomista da pobere kajmak njihovog teskog rada?Osim ako uspe(zanemarivo mali postotak inzenjera) da osnuje svoj biznis i opstane u njemu.Ja sam u svojoj kompaniji napravio inovaciju koja je firmi zaradila desetine milione dolara,a zato ni hvala.Japanci su prihvatili moju inovaciju jer je stari senilni gazda odlucio da to podeli s njima.A eto bilo mi je zadovoljstvo kad je nabavljena nova linija u Japanu sa mojim izumom.Sad me u firmi ne sme niko nista da pita i to je sav dobitak,Ali pre nego sam prihvatio posao morao sam potpisati da sve sto napravim nije moje intelektualno vlasnistvo nego pripada firmi.Ni hvala nisam dobo ,jer "thats your job".
Nikola
Dan Informaticara Srbije, 18. novembar, je ustanovljen prema 18. novembru 1960. godine kad je javnosti predstavljem prvi srpski i jugoslovenski racunar koji se zvao CER-10 i napravljen je u Institutu Mihajlo Pupin. Moze se videti u Muzeju nauke i tehnike u Skender Begovoj, sto svima preporucujem. Niko nikad nije tvrdio da je to bio prvi racunar u svetu, ali je svakako bio prvi u ovom delu Evrope. Stariji se sigurno secaju i TIM serije racunara koji su bili u svim postama u Srbiji, koji su takodje pravljeni u Pupinu. Kao objektivni posmatrac, ni bivsi ni sadasnji saradnik Pupina, mogu samo da kazem da nam je ovaj institut bio i ostao na ponos. Preziveo je i najveci odliv mozgova u vreme rata i sankcija, jer su se za njegovim strucnjacima grabili u svetu.
Marko
Interesantan članak, pun informacija koje su mi do sada bile nepoznate. Fantastično je da je u Pupinu nastao prvi računar, to bi trebalo podići na viši nivo i naterati anglosaksonce da to konačno priznaju, pominju, pa i plate. S druge strane, premda ne radim u Pupinu, poznajem zaista mnogo ljudi koji rade, njihov emotivni naboj je iste amplitude kao u članku ali ima suprotan znak. Navodno nisu zadovoljni platom, kažu da imaju degradirajući posao, često pominju direktore koji se - navodno - pretvaraju u vlasnike sa namerom da im na kraju balade ostanu nekretnine. Sada mi nije jasno kako neko može biti nezadovoljan u firmi koja je izmislila računare. Zaista bi bilo interesantno saznati više.
Гаус ПГ
Da li neko zna kako se moze konkurisati za posao u Institutu? Meni djeluje interesantno, pa ne znam gdje da posaljem CV. Na infostudu nisam primjetio da ima oglasa iz Instituta. Svakako hvala :)
Bivši radnik Pupina
U Institutu Mihajlo Pupin da bi radio treba ti izuzetno jaka veza, inače tamo ne možeš ući ni tenkom. Ako nemaš vezu, onda jedino možeš da radiš u terenskom odeljenju gde je pravi pakao i ja to ne bih preporučio ni najvećem neprijatelju. U terenskom odeljenju ti je jedino potrebna velika fizička izdržljivost i vozačka dozvola. Sve ostalo je apsolutno nebitno. Ako izuzmemo to terensko odeljenje, koje se inače naziva odeljenje za implementaciju, svi ostali zaposleni imaju izuzetno jake veze i vrlo lep život u Pupinu. Mogu da rade na poslu, mogu i da se bave naucnim radom, a mogu i da spavaju jer iza svakog od njih stoji neki pomoćnik direktora ili direktor. Uopšte nije bitno šta znaš već samo koga znaš. Terensko odeljenje zarađuje minimum 90 % novca koje zaradi Pupin, a prema njima je gori odnos nego prema robovima. Godinama unazad im se ukrade ceo godišnji odmor koji ne mogu ni da naplate, rade po mesecima na terenu duplu radnu smenu uključujući subote i nedelje.
Preporučujem 6
t.h.
Citat sa sajta ETF-a:Institut "Mihajlo Pupin" traži mlade saradnike Poštovane koleginice i kolege Ako ste završili ETF ili ćete ga uskoro završiti, a uz to ste i mladi, ambiciozni, ne plašite se izazova, želite da napredujete u struci, da znanja stečena na Fakultetu proširite i primenite u praksi radeći na interesantnim projektima, da izgradite inženjersku ili naučnu karijeru, pozivamo vas da nam se pridružite! Institut "Mihajlo Pupin" traži mlade saradnike zainteresovane za rad i usavršavanje u sledećim oblastima: elektronika, automatika, telekomunikacije, računarska tehnika, informacioni sistemi, ekspertski sistemi, softverski inženjering, dizajn hardvera, digitalna obrada signala. Biografije možete slati na adresu jobs@institutepupin.com . Na istoj adresi možete dobiti i sve informacije vezane za ovaj oglas.
Preporučujem 1
Prikaži još odgovora
Bivsa Pupinovka
Ja sam iz Pupina otisla u Toronto za vreme rata, kao i 17 kolega s kojima sam u kontatku. Svi smo se brzo i dobro zaposlili u Kanadi, zahvaljujuci izvanrednim znanjima i iskustvima koja smo stekli u Pupinu. Svaki put kad dodjem u Bg (i sad ovde provodim bozicne praznike) obidjem Pupin, kao kucu kojoj mnogo dugujem, gde imam i danas divne prijatelje i kolege. Rekli su mi da im je manje od 5% prihoda iz Ministarstva, prema tome ovo sto prica Vladna je 100% netacno. Tek je netacno to o vinjacima i ogovaranjima, jer Pupin bas krase divni medjuljudski i kolegijalni odnosi, ima previse posla da bi se tracarilo. Ne zaradi se 30 miliona evra tracareci. Ako se ikad vratim u Srbiju, vraticu se u Pupin.
Vladan Gemaljevic
Zasto neko stavrno ne pita ljude koji tamo rade sta ih sve muci i tisti. Pa neka oni lepo kazu. Svi matori su tamo neki sefovi. Mladi od njih ne mogu da napreduju. Nepravda na svakom koraku. Svaki sef ima svog sefa i tako rekurzivno. Postoje privatne cerke firme. Mozda imate naku nostalgiju ali to tapsanje po ramenu nece nikom da pomogne.
Preporučujem 18

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja