ponedeljak, 18.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:38

Sve reči srpskoga jezika

Rečnik SANU je tumač naše tradicijske kulture, našeg folklora, običaja i verovanja, svega onoga što su Srbi bili i što jes
Autor: Dr Ivana Lazić Konjikčetvrtak, 29.12.2016. u 13:30
Ћирилично иницијално писмо КУМОДРАЖ 02 (Дарко Новаковић)

Savremena deskriptivna leksikografija koja podrazumeva izradu jednojezičnih rečnika opšteg tipa razvija se u aktuelnom trenutku u dva svoja osnovna metodološka pravca: prvo, u pravcu izrade jednojezičnih deskriptivnih rečnika namenjenih izvornim govornicima datog jezika, u kojima se teži što obuhvatnijem predstavljanju leksikona s ciljem tumačenja i razumevanja manje poznatih reči i proširivanja leksičkog fonda korisnika i, drugo, u pravcu izrade jednojezičnih deskriptivnih rečnika namenjenih prvenstveno učenju jezika (obično kao stranog), s ciljem aktivnog usvajanja ne samo leksema već i jezičkih obrazaca njihovog korišćenja u svakodnevnom govoru. Principi i načini izrade, kao i izbor i obim leksema koje će biti unete u pomenute tipove rečnika, međusobno se razlikuju, kao što se razlikuje njihova struktura, ciljna grupa korisnika, namena i svrha.

U našoj zemlji izradi rečnika i jednog i drugog tipa ne posvećuje se potrebna institucionalna podrška i pažnja, zbog čega samih rečnika, ni jednih ni drugih, nema dovoljno. Rečnika namenjenih učenju srpskog jezika na različitim uzrastima i nivoima znanja gotovo da nema uopšte, dok je leksikografska produkcija deskriptivnih rečnika savremenog srpskog jezika ograničena na rad dve naše najznačajnije naučne i kulturne institucije, Instituta za srpski jezik SANU u Beogradu i Matice srpske u Novom Sadu. U njima se, i pored svih nepovoljnih društvenih, ekonomskih i dr. okolnosti (a činjenica je da je leksikografski posao bio i ostao mučan, pipav, anoniman, društveno nepriznat i slabo plaćen, prema rečima našeg velikog leksikografa Mitra Pešikana), više decenija organizovano izrađuju i objavljuju tomovi rečnika savremenog srpskog jezika. To su šestotomni Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika MS sa nešto više od 150.000 reči, jednotomni Rečnik srpskog književnog jezika, sa nešto više od 80.000 reči i svakako najveći, najkompleksniji i najznačajniji Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU sa objavljenih devetnaest tomova (I–XIX: a–petoglasnik), dvadeseti tom je spreman za štampu, a u različitim fazama izrade već sada se nalaze dvadeset prvi, dvadeset drugi i dvadeset treći tom. Predviđa se da će kada bude gotov ceo rečnik imati nešto manje od 40 tomova sa više od pola miliona leksema.

Ako se ima na umu da ni jedan slovenski jezik nema tako obuhvatan rečnik (Rusi imaju akademijski Rečnik savremenog ruskog književnog jezika u 17 tomova, sa oko 120.000 reči, a u toku je izrada i izdavanje Velikog akademijskog rečnika ruskog jezika koji po planu treba da ima oko 30 tomova sa oko 150.000 reči; Bugari imaju akademijski Rečnik bugarskog jezika koji do sada ima 15 objavljenih tomova sa oko 120.000 reči; Poljaci imaju Rečnik poljskog jezika u 11 tomova sa oko 135.000 reči; Česi devetotomni rečnik sa 250.000 reči; Makedonci šestotomni sa 64.500 reči), i ne samo slovenski, nego ni drugi veliki evropski jezici (Litvanci imaju Rečnik litvanskog jezika u 20 tomova sa pola miliona reči, Holanđani Rečnik holandskog jezika u 43 toma sa oko 400.000 reči, Nemci Nemački rečnik u 32 toma sa 350.000 reči, Englezi imaju Oksfordski rečnik engleskog jezika u 20 tomova sa oko 300.000 reči, a najnovija elektronska verzija ima oko 600.000 reči), posve je jasna monumentalnost, dragocenost i značaj ovog projekta za srpski jezik, narod i srpsku kulturu.

Evo još nekoliko zanimljivih brojčanih podataka o Rečniku SANU. Po broju reči i načinu njihovog predstavljanja Rečnik SANU spada u tezauruse. Jedan tom Rečnika SANU ima u proseku 800 stranica dvostubačnog gusto štampanog teksta, sa oko 11.500 obrađenih reči, što znači da je do sada odštampano preko 15.000 stranica rečničkog teksta i oko 220.000 odredničkih reči. Poređane na polici, objavljene knjige (tomovi) Rečnika SANU zauzimaju više od jednog dužnog metra. Ono što mnogi ne znaju, građu za ovaj rečnik, prema proceni, čini ukupno oko šest miliona leksikografskih listića ispisanih iz najrazličitijih izvora pisanog i govornog srpskog jezika, koji su raspoređeni u preko 1.100 kutija. Svaka kutija predstavlja jednu rečničku sekciju u čijoj obradi do konačne izrade rečničkog teksta u vidu rečničkih odrednica učestvuje najmanje sedam saradnika. Svaka reč u rečniku obrađena je kompleksno s aspekta predstavljanja akcenatskih, pravopisnih, gramatičkih, etimoloških, semantičkih, stilskih, pragmatičkih i dr. informacija. Ako bi se pomnožio broj ispisanih reči na svakom listiću (koji predstavlja potvrdu i kontekst upotrebe jedne lekseme u jezičkoj realizaciji, u proseku to je ne manje od 15 reči po listiću) sa brojem postojećih listića, dobio bi se impozantan broj od najmanje 90.000.000 reči, što je po veličini ravno obimu Britanskog nacionalnog korpusa.

U Rečniku SANU sabrane su sve reči savremenog srpskog jezika: književne i narodne, standardne i dijalekatske, opšte i specijalne, jezički i stilski neutralne ili jezički i stilski markirane (prema različitim kriterijumima: zastarele, arhaične, neuobičajene, nerasprostranjene, vulgarne, familijarne, prezrive, šaljive i dr). Otuda Rečnik SANU prema svim svojim navedenim osobinama nije samo tumač srpskog jezika, književnog i narodnog, kako u njegovom naslovu stoji, on je u isto vreme tumač srpske književnosti 19. i 20. veka i svih drugih knjiga iz različitih oblasti nauke i umetnosti. Što je važnije, on je tumač naše tradicijske kulture, našeg folklora, običaja i verovanja, svega onoga što su Srbi bili i što jesu, pa se s pravom može i mora reći da je Rečnik SANU prvorazredni spomenik naše kulturne baštine, nacionalno kulturno blago.

Viši naučni saradnik, redaktor Rečnika SANU


Komentari12
f16f2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

kievskaya rusь
Autorica nije spomenula Akademijin Rječnik JAZU (hrvatskoga ili srpskoga jezika), koji obuhvaća oko 400.000 leksema, a upravo je taj Rječnik bio uzorom ovomu Rečniku SANU.
Tomislav K
Koliko znam, Rječnik JAZU/HAZU ima oko 250.000 natuknica/lema. No to je povijesni rječnik, kao i slavni pravni rječnik Vladimira Mažuranića. Moderni standardni VRH ima 120.000 natuknica suvremenoga standardnoga hrvatskoga jezika, i napravljen je za četiri godine. Kao što su neki primijetili, u ovo doba računalne obrade neobično je da se govori o ispisu ceduljicca, kutijama ...kao da je 19. stoljeće.
Preporučujem 3
катана
Белић је био ђак Ђуре Даничића, "оца српск0-хрватског" језика. Белић је 1920. издао речник српско-хрватског језика. Увео је правопис српско-хрватскога језика (1923) по којме се све писало по изговору, али су Хрвати писали својим правописом. Пред почетак рата, из непознатог гразлога идао је другу граматику (1940) у којој каже да Срби пишу ћирилицом, а Хрвати латиницом, али је 15 година касније, на Новосадском договору, прихатио двозабучност. Правопис му је укинут 1960, кад је умро. Био је режимски лингвиста, близак и краљу и Титу, како је ветар дувао. Тако се чува каријера..
Петар
Време је за објаву књиге у електронској форми.
Miodrag Perišić
Prosto je neverovatno da ovaj autor svo vreme piše o "knjigama", "listovima", itd. Da li je dotična možda čula za digitalnu revoluciju, ili dalje živi u 1954. godini? Bez ikakve negativnosti prema "knjigama", prednosti digitalne verzije su danas neporecive; pristupačnost, lakoća pretraživanja, kopiranja potrebnih delova, cena... Možda je ovo poslednje razlog? Ko od običnih građana ima novaca da kupi "metar dužni" tomova rečnika, u kvalitetnom povezu? Za razliku od toga, digitalnu verziju može da ima svako pri ruci, i da je koristi u svakoj prilici! Ili možda to i nije baš zgodno? Kako bi bilo da se ovakva kapitalna dela našeg jezika ZAKONSKI učine dostupna svakome u elektronskom obliku, a knjige neka kupuju oni koji vole, trebaju ili moraju!
Неко из масе
Савремено описно речникописје које подразумева израду једнојезичких речника опште врсте развија се у овом тренутку у два основна начинословска правца: прво, у правцу израде једнојезичких описних речника намењених изворним говорницима датог језика, у којима се тежи што обухватнијем представљању речника са циљем тумачења и разумевања мање познатих речи... Дозволите, мало сам преправио Ваш текст и одбранио га од вишка туђица. Надам се да ће и САНУ бити више српска (једног дана), а мање искомплексирана.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja